Kratki, jasni i korisni odgovori za život sa psima.
Pronađi ono što te zanima
382 materijala
Stalni nadzor se smanjuje postepeno: kod mnogih štenaca prvo veće olakšanje dolazi oko 5–6 meseci, a pouzdanije ponašanje kasnije, često oko godinu dana ili nakon toga. Slobodu povećavajte prema ponašanju psa, ne samo prema uzrastu.
Štene može upoznavati spoljašnju sredinu i pre završetka vakcinacije, uz mere zaštite, na primer dok ga nosite u rukama. Kada sme da šeta po javnim površinama zavisi od vakcinalne šeme i lokalnog rizika od zaraze, pa termin proverite sa veterinarom. Navikavajte ga postepeno, kroz kratke, prijatne izlaske i nagrađivanje.
Vakcinacija šteneta protiv osnovnih zaraznih bolesti obično počinje između 6. i 8. nedelje života. Veterinar određuje raspored, a naredne doze se daju na 2–4 nedelje, tako da poslednja doza početne serije bude u uzrastu od najmanje 16 nedelja.
Igru treba prekinuti čim jedan pas ignoriše upozorenje ili pokušaj drugog psa da se udalji, ili kada drugi pas više trpi nego što dobrovoljno učestvuje. Ne čekajte sukob; prekinite i ranije ako primetite strah, bol ili rizik od povrede.
Samostalno skidanje šavova dolazi u obzir samo uz odobrenje veterinara, kada su u pitanju kožni šavovi i kada rana izgleda suvo, čisto i bez znakova upale. Ako postoji crvenilo, otok, bol, gnoj ili sumnja da rana nije potpuno zarasla, šavove treba da skine veterinar.
Upoznajte psa uz prisustvo vlasnika, mirno i bez žurbe. Dajte mu prostor da sam priđe, pratite govor tela i ne forsirajte dodir. Pre čuvanja pitajte vlasnika o strahovima, ranijim ujedima i načinu bezbednog rukovanja psom.
Počnite kratkom paralelnom šetnjom na neutralnom mestu, uz po jednu odraslu osobu za svakog psa. U kući ili dvorištu susreti treba da budu kratki, pod nadzorom i bez hrane i omiljenih igračaka; kada nema nadzora, pse razdvojite. Ako je ženka u teranju, a mužjak nekastriran, ne dozvoljavajte direktan kontakt.
Ne dozvoljavajte direktan kontakt dok pas uporno fiksira ili prati mačku. Držite ih odvojeno, a kratke susrete organizujte uz sigurnu pregradu i dovoljno rastojanje da pas može da skrene pažnju. Cilj je mirno ponašanje, ne prisilno zbližavanje.
Grickanje ruku je kod malog šteneta često normalno, ali ne treba ga ignorisati. Najbolje pomažu dosledan prekid igre kad ugriz zaboli, preusmeravanje na dozvoljene predmete za žvakanje i dovoljno odmora.
Preusmeravajte štene na odgovarajuću igračku, kratko prekidajte igru kada zubi dotaknu kožu i obezbedite dovoljno odmora. Grickanje je često kod veoma mladih štenaca; mirne, dosledne reakcije i nagrađivanje nežnog kontakta pomažu više od kažnjavanja.
Koristite odvojenu obuću i odeću za azil, operite ruke pre kontakta sa svojim psom i očistite opremu koju unosite u kuću. Vakcinacija i zaštita od parazita prema savetu veterinara dodatno smanjuju rizik, ali ga ne uklanjaju potpuno.
Prilazak dozvolite samo uz jasan pristanak osobe ili vlasnika drugog psa i ako oba psa deluju opušteno. Ako neko izbegava kontakt ili pas pokazuje napetost, napravite distancu i nastavite dalje.
Dajte lek kada je štene mirno, uz pohvalu i nagradu. Ako lek sme da se uzima s hranom, sakrijte ga u mali zalogaj; tečni lek dajte polako špricem bez igle sa strane usta. Ako se štene snažno opire, prekinite i zatražite savet veterinara.
Intramuskularnu injekciju treba da daje veterinar ili obučena osoba, jer pogrešan ubod može oštetiti živac ili krvni sud. Potkožnu injekciju možete dati kod kuće samo ako ju je veterinar propisao i pokazao vam tačnu tehniku za vašeg psa.
Ako lek sme da se daje uz hranu, sakrijte tabletu u mali zalogaj i proverite da li ju je pas progutao. Ako to ne uspe, veterinar može pokazati kako da je bezbedno date direktno u usta. Tabletu ne drobite niti rastvarajte bez prethodne provere sa veterinarom.
U prvoj polovini trudnoće obično nije potrebno povećavati porcije. Od oko pete nedelje količinu hrane postepeno povećavajte i rasporedite je u manje obroke. Tokom dojenja koristite kompletnu hranu namenjenu rastu i reprodukciji, uz stalno dostupnu svežu vodu i prilagođavanje porcija broju štenaca i telesnoj kondiciji kuje.
Psu velike rase dajte potpunu hranu prilagođenu uzrastu, a dnevnu količinu odmerite prema njegovoj težini, aktivnosti i telesnoj kondiciji. Odraslom psu podelite hranu u najmanje dva obroka, a štenetu birajte hranu namenjenu rastu velikih rasa.
Štene bez majke hranite mlečnom zamenom namenjenom štencima, bočicom i u položaju na stomaku. U prvoj nedelji obroci su obično potrebni na svaka 2–3 sata, i noću. Količinu prilagodite težini i uputstvu proizvoda, uz savet veterinara; održavajte toplotu i podstičite mokrenje i pražnjenje creva.
