Prvi susret je najbolje organizovati na neutralnom, mirnom mestu, uz po jednu odraslu osobu za svakog psa. Počnite paralelnom šetnjom na dovoljnoj udaljenosti da oba psa budu opuštena, sa povocima bez zatezanja. Postepeno smanjujte razmak ako su oba psa mirna; ne forsirajte prilazak licem u lice. Ponašanje procenjujte kao celinu, a ne po jednom reženju ili mahanju repom. Opuštena tela, prilazak u luku i dobrovoljne pauze dobri su znaci. Ukočen stav, tvrd pogled, blokiranje prolaza ili uporno praćenje psa koji pokušava da se skloni znače da treba povećati razmak i prekinuti susret.
Kada su psi opušteni napolju, nastavite kratkim susretima pod nadzorom u dvorištu ili prostranoj sobi, uz mogućnost odvajanja čvrstom pregradom ili vratima. Svaki pas treba da ima svoj prostor za odmor, hranjenje i povlačenje. Hranite ih odvojeno i sklanjajte posude nakon obroka, a omiljene igračke i glodalice privremeno uklonite. Pazite na uske prolaze, vrata i kapije, gde jedan pas može drugom blokirati put. Kada nema nadzora, držite ih odvojeno dok kroz više susreta ne pokažu da su mirni zajedno. Režanje nemojte kažnjavati: mirno prekinite kontakt i dajte im prostor. Ako dođe do tuče, ne stavljajte ruke između pasa niti ih hvatajte za ogrlice; kod ponovljenih sukoba zatražite pomoć veterinara i stručnjaka za ponašanje pasa.
Ako je mužjak nekastriran, proverite da li je ženka sterilisana i da li je u teranju; ako status nije poznat, posavetujte se sa veterinarom. Ako je ženka u teranju ili na to sumnjate, ne dozvoljavajte direktan kontakt sa nekastriranim mužjakom: sam nadzor nije pouzdana zaštita od parenja. Držite ih u odvojenim, bezbedno zatvorenim prostorima, po mogućnosti sa dve fizičke prepreke između njih. Upornu fiksaciju, naskakivanje ili praćenje ženke koja se povlači prekinite bez kažnjavanja i vratite se na veći razmak. Ako je već došlo do parenja i psi su ostali spojeni, ne razdvajajte ih silom i kontaktirajte veterinara.
