Kratki, jasni i korisni odgovori za život sa psima.
Pronađi ono što te zanima
382 materijala
Ne nužno. Grickanje pri uzbuđenju sa šest meseci nije retko i samo po sebi ne znači agresiju, ali kod snažnog psa treba dosledno raditi na tome. Ako ugrizi jačaju, povređuju kožu ili pas deluje ukočeno i teško se smiruje, potražite stručnu pomoć.
Ne treba samostalno dosoljavati hranu psa. Kompletna gotova hrana već obezbeđuje potreban unos natrijuma i hlorida, a kod domaćih obroka eventualne dodatke treba odrediti uz pomoć veterinara stručnog za ishranu.
Obično ne, ako je postojeća hrana potpuna i namenjena rastu štenaca velikih rasa. Ako štene ima urednu stolicu, dobar apetit i energiju i raste bez viška kilograma, nema potrebe menjati hranu samo da bi se probao drugi brend.
Ne, njuškanje ispod repa je prirodan deo pseće komunikacije. Dozvolite ga dok su oba psa opuštena, ali prekinite kontakt ako se neki od njih povlači, ukoči, reži ili postane nametljiv.
Ne nužno. Dobijanje na težini je normalno tokom rasta, ali ako štene nakuplja višak masnog tkiva, prvo treba proveriti porcije, poslastice i telesnu kondiciju. Količinu hrane prilagodite uz savet veterinara, bez stroge dijete za štene.
Ne samo zbog detetove želje. Psa treba uzeti samo ako su odrasli spremni na svakodnevnu brigu, troškove i dugoročnu odgovornost.
Uglavnom je bolje obaviti kupovinu hrane bez psa. Ulazak kućnih ljubimaca zavisi od lokalnih propisa i pravila prodavnice, pa to proverite unapred; za pse pomagače mogu važiti posebna pravila.
Ne nužno, ali ukočenost i velika uzbuđenost nisu dokaz da je kontakt bezbedan. Mogu pratiti radoznalost, strah, frustraciju ili predatorsko ponašanje. Ako pas uporno fiksira mačku pogledom, juri je ili pokušava da je uhvati, prekinite kontakt.
Čvrsta hrana se obično uvodi od 3–4. nedelje života, najpre kao mekana kaša od hrane za štence i tople vode. Količina i gustina hrane povećavaju se postepeno, uz nastavak sisanja, a prelazak na samostalnu ishranu obično se završava oko 7–8. nedelje.
Ne postoji uzrast posle kog je bliskost automatski bezbedna. Kontakt može biti prihvatljiv kada su pas i dete mirni, pas može da se udalji, a odrasla osoba je neposredno uz njih i aktivno nadzire svaki susret.
Humano je razmotriti eutanaziju kada pas, uprkos odgovarajućem lečenju, trpi tešku i trajnu patnju, a nema realne mogućnosti da mu se obezbedi prihvatljiv kvalitet života. Odluka se donosi zajedno sa veterinarom, na osnovu patnje, prognoze i dostupnih mogućnosti lečenja, a ne samo trajanja bolesti ili teškoća u nezi.
Pregled istog dana potreban je ako se kožne promene brzo šire, jako bole, otiču ili gnoje, naročito ako pas slabo jede ili je malaksao. Otežano disanje, nagli otok njuške ili kolaps zahtevaju odlazak veterinaru odmah. Alergija i dalje može biti uzrok, ali se bez pregleda ne mogu isključiti komplikacije ili druga oboljenja.
Blagu tegobu možete pratiti kod kuće do 24 sata ako je pas inače zdrav, normalno jede, pije i ponaša se, nema bol i stanje se poboljšava. Ako nema poboljšanja, tegoba se vraća ili se stanje pogoršava, javite se veterinaru. Otežano disanje, kolaps, sumnja na trovanje ili nadut stomak uz neuspešno povraćanje zahtevaju hitnu pomoć.
Nemačkom ovčaru uši se najčešće podižu između 3. i 6. meseca, mada kod nekih štenaca to traje do 7–8 meseci. Ako se do 5–6 meseci uopšte ne podižu, posavetujte se sa veterinarom. Ne masirajte ih, ne lepite ih na svoju ruku i ne dodajte kalcijum bez preporuke veterinara.
Mali psi obično završavaju rast između 6. i 12. meseca, srednji oko 12. meseca, a veliki i džinovski između 12. i 24. meseca. Tačno vreme zavisi od rase i individualnog razvoja.
Kod većine pasa srednjeg rasta prelazak sa hrane za štence (puppy) na hranu za odrasle pse (adult) dolazi oko 12. meseca, kada se rast približi završetku. Tačan trenutak zavisi od očekivane veličine i razvoja psa; novu hranu uvodite postepeno tokom 7 do 10 dana.
Blagi, kratkotrajni simptomi mogu se pratiti kod kuće ako pas normalno reaguje, pije vodu i stanje se popravlja. Kod ponavljanog povraćanja, odbijanja hrane ili malaksalosti pozovite veterinara istog dana. Otežano disanje, kolaps, jak bol, pokušaji povraćanja bez sadržaja ili sumnja na trovanje zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.
Laksativ se psu daje samo po preporuci veterinara, kada je procenjeno da je reč o zatvoru i isključena sumnja na začepljenje creva. Povraćanje, bol, krv u stolici, izražena malaksalost ili sumnja na progutano strano telo zahtevaju hitan pregled.
