Ukočeno držanje, intenzivno posmatranje, njuškanje i poskakivanje ne dokazuju sami po sebi agresiju prema mački. Mogu ukazivati na radoznalost i uzbuđenje, ali i na strah, frustraciju ili predatorsko ponašanje. Bez posmatranja cele interakcije nije moguće pouzdano proceniti motiv psa. Ni mladost psa ni odsustvo režanja ne znače da je mačka bezbedna.
Najvažnije je gledati širu sliku. Kontakt više liči na igru kada su pokreti opušteni, obe životinje prave pauze i mogu slobodno da se udalje. Ohrabrujuće je ako pas lako skreće pažnju sa mačke i reaguje na poznat poziv. Tvrdo buljenje, izrazito ukočeno telo, prikradanje, uporna potera i pokušaji hvatanja mačke zahtevaju prekid kontakta. Predatorsko ponašanje može biti tiho i bez pretećih signala, a i pregruba igra može ozbiljno povrediti mačku.
I ponašanje mačke je važan deo procene. Dobrovoljno prilaženje i opušteno držanje jesu ohrabrujući, ali ostajanje u blizini, udaranje šapom ili prevrtanje na leđa nisu sami po sebi dokaz igre: mačka se možda brani ili nema izlaz. Skrivanje, ukočenost, spljoštene uši, siktanje i pokušaji bekstva znakovi su da kontakt treba prekinuti. Ne prisiljavajte mačku da ostane pored psa.
Kontakt prekidajte rano i mirno, pre nego što uzbuđenje preraste u fiksaciju ili poteru, bez kažnjavanja i bez stavljanja ruku između životinja. Koristite fizičku prepreku i obezbedite mački visoka mesta i prostor u koji pas ne može. Dok niste sigurni u njihovo ponašanje, ne ostavljajte ih zajedno bez nadzora; nagrađujte psa za mirno ponašanje i skretanje pažnje sa mačke. Ako se fiksacija, jurnjava ili pokušaji hvatanja ponavljaju, držite ih odvojeno i potražite pomoć veterinara ili stručnjaka za ponašanje koji radi bez zastrašivanja i kažnjavanja. Ako je došlo do ugriza ili druge povrede, potreban je veterinarski pregled. Cilj nije zajednička igra po svaku cenu, već miran, dobrovoljan i bezbedan suživot.
