Pametni, izražajni i spremni za saradnju, ovčarski psi lako osvoje buduće vlasnike. Ali osobine zbog kojih su dobri u radu sa stokom mogu otežati život u kući sa malom decom. Jurenje, presecanje puta i hvatanje za nogavice nisu ponašanja koja porodica treba da prihvati kao bezazlenu igru. To ne znači da su ove rase loši porodični psi: presudni su temperament konkretnog psa, njegove potrebe i mogućnost odraslih da organizuju bezbedan zajednički život.
Zašto dečja igra nekim psima predstavlja izazov
Trčanje, nagle promene pravca i vriska kod nekih pasa mogu pokrenuti jurenje i pokušaje usmeravanja kretanja. Pas može da kruži oko deteta, prepreči mu put, gurne ga ili ga uhvati zubima za odeću ili nogu. Radne sklonosti mogu doprineti takvom ponašanju, ali nisu jedino objašnjenje: važni su i uzrast, uzbuđenje, strah, prethodno iskustvo i naučene navike.
Malo dete može biti oboreno ili povređeno čak i kada ponašanje psa nije motivisano agresijom. Zato nije dovoljno reći da se pas „samo igra“ ili da „samo okuplja decu“. Odgovornost za prekid rizične situacije je na odraslima, a ne na detetu koje još ne može pouzdano da prepozna signale psa i reaguje na njih.
Pas ne mora da bude agresivan da bi njegova igra ili jurenje bili opasni za malo dete.
Neki ovčarski psi brzo se uzbude i teško se smiruju usred stalnog kretanja i buke. Lajanje, neprestano praćenje dece ili nemogućnost da se odmore mogu ukazivati na to da im situacija ne odgovara. Ipak, takvo ponašanje ne treba automatski nazivati opsesijom niti pripisivati samo rasi.
Pametan pas nije automatski lak pas
Brzo učenje i velika motivacija za rad mogu biti pravo zadovoljstvo vlasniku koji voli trening, rad nosom ili pseće sportove. Iste osobine postaju zahtevne ako porodica očekuje da se pas zadovolji povremenom šetnjom i boravkom u dvorištu. Inteligentan pas može brzo naučiti i neželjene navike, naročito ako mu one donose pažnju ili uzbudljivu poteri.
Rešenje nije neprekidno dodavanje aktivnosti dok pas ne bude iscrpljen. Potrebna je ravnoteža kretanja, istraživanja mirisa, kratkog treninga, kontakta sa ljudima i neometanog odmora. Vrstu i intenzitet aktivnosti treba prilagoditi uzrastu, zdravlju i interesovanjima psa. Dvorište može biti korisno, ali ne zamenjuje zajedničke aktivnosti i šetnje.
Uporno jurenje senki, svetlosti ili sopstvenog repa ne treba tumačiti kao dokaz da psu samo nedostaje „posao“. Ako se ponašanje ponavlja, teško prekida ili ometa odmor i svakodnevni život, potreban je veterinarski pregled i procena ponašanja.
Razlike među rasama — i među pojedinačnim psima
Border koli, australski ovčar, australijski govedar i korgiji imaju istoriju rada sa stokom, ali nisu međusobno isti. Razlike postoje i unutar svake rase, između uzgojnih linija i pojedinačnih pasa. Sledeća tabela opisuje sklonosti koje vredi proveriti, a ne osobine koje će imati svaki pas.
Rasa | Šta ljude privlači | Šta porodice mogu potceniti |
|---|---|---|
Border koli | Brzo učenje, saradnja i sportski potencijal | Potrebu za mentalnim angažovanjem i moguću snažnu reakciju na kretanje |
Australski ovčar | Izgled, svestranost i spremnost za aktivnosti | Potrebu za redovnim angažovanjem i moguću sklonost jurenju i usmeravanju dece |
Australijski govedar (Australian cattle dog, heeler) | Izdržljivost, privrženost i radnu motivaciju | Intenzitet aktivnosti i moguću sklonost hvatanju za pete pri usmeravanju kretanja |
Velški korgiji: pembrok i kardigan | Nizak rast, izražajnost i privlačan izgled | Radne sklonosti, potrebu za aktivnostima i moguću glasnost uprkos malom rastu |
Ni veličina psa ni stan sami po sebi ne određuju da li je izbor dobar. Mali radni pas može biti veoma zahtevan, dok dobro organizovan život u stanu može odgovarati pojedinom psu. Važnije je koliko vremena provodi sam, kako podnosi okruženje i da li porodica može da ispuni njegove potrebe.
Šta bezbedan zajednički život podrazumeva
Aktivan nadzor odrasle osobe. Samo prisustvo u istoj prostoriji nije dovoljno ako odrasli ne prati interakciju. Kada nadzor nije moguć, dete i psa treba odvojiti vratima ili bezbednom pregradom.
Mesto za odmor u koje dete ne ulazi. Psa ne treba uznemiravati dok spava, jede ili se povlači, niti dozvoljavati vučenje, penjanje na njega i grljenje na silu.
Odvojenu zonu za burnu dečju igru. Ako trčanje pokreće poteru, ne treba čekati da pas sam odustane niti tražiti od malog deteta da upravlja situacijom.
Postepeno učenje uz nagrađivanje. Odrasli može nagrađivati mirno posmatranje sa dovoljne udaljenosti, dolazak na poziv i odlazak na prostirku, pre nego što se pas previše uzbudi. Dete ne treba koristiti kao metu za vežbanje jurenja.
Pravovremeni prekid kontakta. Ukočenost, skretanje glave, pokušaj udaljavanja ili režanje mogu značiti da psu treba prostor. Ne kažnjavajte režanje: mirno razdvojite dete i psa i procenite šta je prethodilo reakciji.
Socijalizacija nije izlaganje psa buci i dodirima dok ih ne istrpi. Upoznavanje treba da bude postepeno, prijatno i uz mogućnost udaljavanja. Ni dobra socijalizacija ni trening ne mogu garantovati bezbednost svake interakcije.
Kada potražiti stručnu pomoć
Ako pas ponavlja jurenje, hvata dete zubima, nasrće, reži ili se teško smiruje, prvo sprečite dalji rizičan kontakt fizičkim odvajanjem. Obratite se veterinaru i stručnjaku za ponašanje pasa koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju. Nagla promena ponašanja posebno zahteva pregled, jer bol ili drugi zdravstveni problem mogu doprineti reakcijama.
Ako dođe do ujeda ili povrede deteta, potražite medicinski savet; kod duboke rane, povrede lica ili vrata, ili krvarenja koje ne prestaje, potrebna je hitna medicinska pomoć. Ponašanje koje je dovelo do povrede ne treba ponovo isprobavati da biste videli da li će se ponoviti.
Kako izabrati psa koji odgovara porodici
Pre izbora rase, odgovorite ko će svakog dana voditi šetnje, trening i negu, uključujući dane kada je dete bolesno ili su odrasli umorni. Deca mogu učestvovati u obavezama primerenim uzrastu, ali ne treba da budu glavni oslonac za brigu o psu. Razmislite i o prostoru za odvajanje, troškovima stručne pomoći i tome koliko buke i aktivnosti pas može da izbegne u vašem domu.
Odrasli pas čije je ponašanje dobro poznato može omogućiti jasniju procenu nego štene. Posebno su korisna zapažanja iz privremenog ili prethodnog doma, ali ni ona nisu garancija: ponašanje može da se promeni u novoj sredini. Miran susret sa detetom nije dovoljan dokaz da će pas bez teškoća živeti sa malom decom.
Azilu, udruženju ili odgovornom odgajivaču iskreno opišite svoj raspored i iskustvo. Pitajte kako konkretan pas reaguje na trčanje, buku, prekid igre, samoću i odmor. Kod šteneta pitajte i za temperament roditelja i ciljeve uzgoja, uz svest da se buduće ponašanje ne može potpuno predvideti.
Nekoj porodici odgovaraće ovčarski pas uz pažljivu organizaciju, a drugoj mirniji pas sa manjom potrebom za intenzivnim radom. Nijedna rasa nije automatski bezbedna sa decom. Dobar izbor je onaj čije potrebe odrasli mogu realno da ispune, uz nadzor i zaštitu i psa i deteta. Ponekad je najodgovornije sačekati povoljniji trenutak.
