Šta psa čini dobrim porodičnim saputnikom?
Druželjubiv pas može biti dobar saputnik i samcu i porodici sa decom, ali nijedna rasa ne garantuje odsustvo agresije, poslušnost ili slaganje sa svim životinjama. Na ponašanje utiču nasleđe, zdravlje, prethodna iskustva, socijalizacija i način ophođenja prema psu. Zato je važnije upoznati konkretnog psa nego birati samo prema opisu rase.
Pri izboru razmislite koliko vremena imate za šetnje, obuku, negu dlake i druženje. Mali pas nije nužno miran, veliki pas nije nužno zadovoljan kratkim šetnjama, a druželjubivost ne znači da pas već ume da ostaje sam. Privikavanje na samoću treba da bude postepeno.
Psi i deca: druželjubivost ne zamenjuje nadzor
Interakcije psa i male dece uvek treba da nadgleda odrasla osoba. Ni najmirniji pas nije dadilja i ne treba očekivati da trpi grubo dodirivanje. Decu naučite da psa ne vuku za uši, rep ili šape, da ga ne podižu bez pomoći odraslog i da ga ne uznemiravaju dok jede, spava ili se povlači na svoje mesto.
Okretanje glave, ukočenost, pokušaj udaljavanja i režanje mogu pokazivati da psu kontakt ne prija. Prekinite interakciju i omogućite mu da se povuče; režanje ne kažnjavajte. Ako se takvo ponašanje ponavlja, ili se pojavi iznenada, obratite se veterinaru i stručnjaku za ponašanje pasa koji radi bez zastrašivanja i kažnjavanja.
Manji psi koji često uživaju u porodičnom društvu
Manje rase mogu lepo živeti u stanu ako imaju dovoljno kretanja, odmora i zanimacije. Zbog sitne građe neki psi su naročito osetljivi na grubu igru, pa veličinu i uzrast dece treba uzeti u obzir.
Maltezer i bolonjezer: ove dve zasebne rase često su privrženi psi za društvo. Njihova dlaka zahteva redovnu negu, a kontakt sa decom treba da bude nežan i nadgledan.
Mops: često je društven i razigran, ali kratka dlaka ne znači da se malo linja. Zbog kratke njuške može imati teškoće sa disanjem i podnošenjem vrućine; pri izboru psa posebno obratite pažnju na zdravlje i razgovarajte sa veterinarom.
Norvič terijer: mali, živahan pas kome su potrebni kretanje i dosledna obuka uz nagrađivanje. Lovački nagon može otežati zajednički život sa sitnim životinjama; rana socijalizacija ne garantuje njihovu bezbednost.
Papijon: radoznao i aktivan pas, prepoznatljiv po velikim ušima. Često rado uči, pa mu pored šetnji prijaju kratke vežbe i igre traženja.
Japanski čin: često je privržen ukućanima, dok prema nepoznatima može biti rezervisan. Potrebni su mu nežno ophođenje i mogućnost da sam izabere kada želi kontakt.
Ši-cu: pas za društvo koji često uživa u blizini porodice. Zahteva redovnu negu dlake, a vreme provedeno nasamo treba uvoditi postepeno.
Mali italijanski hrt, odnosno levretka: nežan, vitak i pokretan pas koji često traži blizinu vlasnika. Osetljiv je na hladnoću i grubu igru, a napolju može potrčati za manjom životinjom.
Džek Rasel terijer: energičan i radoznao pas za aktivne vlasnike. Njegov lovački nagon i potreba za zanimacijom mogu biti zahtevni; nije dobar izbor samo zato što je mali i deluje razigrano.
Bišon frize: često je veseo i društven, uz redovnu negu kovrdžave dlake. Ne treba pretpostaviti da će bez privikavanja lako podnositi dugo odsustvo ukućana.
Velški korgi: nizak, ali čvrst i aktivan pastirski pas. Može biti vrlo spreman za učenje, ali sklonost da prati i usmerava kretanje, ponekad i hvatanjem za pete, zahteva pažnju u igri sa decom.
Kavalirski španijel kralja Čarlsa: često je nežan i društven. Potrebne su mu redovne šetnje, a pri izboru šteneta važno je raspitati se o naslednim bolestima i zdravstvenim pregledima roditelja, naročito srca.
Bostonski terijer: često je razigran i vezan za ljude. Nivo lajanja i podnošenje samoće razlikuju se od psa do psa. Zbog kratke njuške potreban je poseban oprez tokom vrućine i napora.
Srednje i velike rase za različite porodične navike
Među ovim rasama ima i vrlo aktivnih radnih pasa i mirnijih saputnika. Prostor za stanovanje nije jedino merilo: važniji su svakodnevna aktivnost, mogućnost odmora, obuka i sposobnost odraslih ukućana da bezbedno vode psa.
Koker španijel: često je privržen i aktivan, sa izraženim interesovanjem za mirise. Potrebni su mu šetnje, zanimacija i redovna nega dlake i ušiju. Porcije i telesnu težinu treba pratiti.
Baset: često deluje staloženo, ali i dalje zahteva redovno kretanje. Mirisi ga lako zaokupe, pa su povodac ili bezbedno ograđen prostor važni dok pouzdan odziv na poziv nije obezbeđen.
Beli švajcarski ovčar: inteligentan i aktivan pas kome prijaju saradnja sa vlasnikom i postepeno upoznavanje sa okolinom. Može biti rezervisan prema strancima; slaganje sa drugim životinjama procenjuje se pojedinačno.
Bladhaund: snažan gonič izuzetnog njuha. U kući može biti miran, ali praćenje traga napolju može potpuno zaokupiti njegovu pažnju. Potrebni su mu bezbedne šetnje i strpljiva obuka.
Bernski planinski pas: često je privržen porodici. Gusta dlaka zahteva redovno četkanje, naročito tokom linjanja, a tokom vrućine potrebni su hladovina i prilagođena aktivnost. Zbog veličine može nehotično oboriti dete.
Bernardinac: veliki pas koji u odraslom dobu često ima mirniji tempo. Ipak, potrebni su mu svakodnevno kretanje i rano učenje hodanja na povocu. Miran temperament ne umanjuje rizik od slučajnog obaranja deteta.
Irски seter: društven lovački pas sa mnogo energije. Najviše odgovara porodici koja može da mu obezbedi aktivne šetnje, obuku i bezbednu igru. Duga dlaka zahteva redovnu negu.
Dalmatinac: izdržljiv i aktivan pas kome su potrebni kretanje i mentalna zanimacija. Može živeti i u stanu uz odgovarajuću rutinu; kuća sa dvorištem sama po sebi ne zadovoljava njegove potrebe.
Bobtejl: pastirski pas bujne dlake koja zahteva temeljnu negu. Često je privržen ukućanima, ali mu ne treba nametati grubu dečju igru niti pretpostaviti da gusta dlaka omogućava boravak napolju u svim uslovima.
Zlatni retriver: često je društven i spreman za saradnju. Potrebni su mu svakodnevna aktivnost, obuka i nega dlake. Mladi psi mogu biti vrlo živahni, pa mirno ponašanje uz decu treba učiti, a ne očekivati unapred.
Labrador retriver: često uživa u ljudskom društvu, igri i učenju. Snažan je i energičan, naročito dok je mlad. Potrebno je voditi računa o porcijama, telesnoj težini i pravilima ponašanja u kući.
Njufaundlend: veoma veliki pas koji često ima blag nastup. Zahteva redovnu negu guste dlake, pažnju tokom vrućine i dovoljno prostora za odmor. Reputacija dobrog porodičnog psa ne znači da sme sam da čuva decu.
Mastif: mnogi odrasli psi imaju mirniji tempo, ali njihova masa i snaga zahtevaju odgovorno vođenje. Potrebne su im redovne, prilagođene šetnje i rana socijalizacija; odnos prema strancima nije kod svih isti.
Border koli: vrlo sposoban za učenje, ali često i izuzetno zahtevan radni pas. Potrebni su mu smisleni zadaci, kretanje i učenje odmora. Može pokušavati da usmerava decu ili životinje koje trče, pa nije automatski lak izbor za porodicu ili početnika.
Leonberger: krupan pas koji može biti miran i privržen porodici. Potrebni su mu nega dlake, redovne šetnje i pažljivo doziranje napora tokom rasta. Zahtevi za aktivnošću razlikuju se sa uzrastom i zdravljem.
Kako proceniti štene ili odraslog psa
Jedan susret nije pouzdan test budućeg karaktera. Mirno štene može biti pospano ili uplašeno, a povučeno štene nije nužno loš izbor. Posmatrajte kako pas istražuje prostor, reaguje na blag kontakt i oporavlja se posle manjeg iznenađenja, bez namernog plašenja ili prisiljavanja.
Od odgajivača tražite informacije o ponašanju roditelja, uslovima odrastanja, veterinarskoj dokumentaciji i zdravstvenim pregledima važnim za tu rasu.
Pitajte sa kojim ljudima, zvucima i svakodnevnim situacijama je štene upoznavano i kako je na njih reagovalo.
Ako udomljavate odraslog psa, pitajte staratelje ili osoblje prihvatilišta šta znaju o njegovom ponašanju u domu, uz decu i druge životinje. Upoznajte ga više puta kada je to moguće.
Postojeće ljubimce upoznajte sa novim psom postepeno i uz nadzor. Sitne životinje držite bezbedno odvojene: zajedničko odrastanje ne uklanja uvek lovački nagon.
Socijalizacija i obuka uz nagrađivanje pomažu psu da razvije korisne veštine, ali ne garantuju određeni temperament. Dobar izbor je pas čije potrebe realno možete da zadovoljite, bilo da je rasni ili mešanac.
Da li postoji najdruželjubivija rasa na svetu?
Ne postoji univerzalna rang-lista koja može pouzdano da predvidi ponašanje svakog psa. Labradori i zlatni retriveri često imaju reputaciju društvenih porodičnih pasa, ali i među njima postoje velike individualne razlike. Temperament konkretnog psa, njegovo zdravlje i usklađenost sa porodičnim navikama važniji su od titule „najljubaznije rase“.
