Psi i deca: šta je važno pre izbora
Pas može biti blizak prijatelj detetu, ali nijedna rasa nije bezuslovno bezbedna niti može biti dadilja. Na ponašanje utiču temperament pojedinačnog psa, zdravlje, prethodna iskustva, socijalizacija i način na koji mu se ljudi obraćaju. Druželjubiv pas može reagovati odbrambeno ako ga neko povredi, uplaši ili mu ne dozvoli da se udalji.
Odrasli moraju preuzeti odgovornost za svakodnevnu negu, troškove, vaspitanje i bezbednost. Dete može učestvovati u obavezama primerenim uzrastu, ali pas ne treba da zavisi od toga koliko je dete trenutno zainteresovano.
O čemu razgovarati i šta pripremiti
Objasnite da pas nije igračka. Briga o njemu često traje deset do petnaest godina, a kod nekih pasa i duže.
Proc enite vreme za šetnje, igru, učenje, negu dlake i veterinarske preglede, kao i troškove hrane, lečenja i čuvanja tokom odsustva.
Ako neko u porodici ima simptome alergije ili sumnju na nju, posavetujte se sa lekarom. Kratak susret bez simptoma ne isključuje alergiju, a nijedna rasa nije potpuno hipoalergena.
Pokažite detetu kako izgleda svakodnevna briga uz poznatog, mirnog psa i saglasnost njegovog vlasnika. Šetnje i boravak napolju prilagođavaju se vremenu, zdravlju i uzrastu psa; opasna vrućina ili hladnoća nisu prilika za dokazivanje odgovornosti.
Razgovarajte sa odgajivačem ili organizacijom za udomljavanje o zdravlju, ponašanju i iskustvima psa sa decom. Unapred dogovorite kakva je podrška dostupna ako prilagođavanje bude teško.
Pravila bezbednog druženja
Malo dete i pas ne treba da ostaju sami zajedno. Nadzor znači da odrasla osoba aktivno prati kontakt i može odmah da ga prekine. Kada to nije moguće, odvojite ih sigurnom pregradom i obezbedite psu mirno mesto za odmor.
Ne dozvoljavajte povlačenje ušiju, repa ili dlake, udaranje, penjanje na psa ni čvrsto grljenje. Ni veliki pas ne treba da nosi dete na leđima.
Pas se ne uznemirava dok jede, spava ili se odmara. Dete ne treba da mu otima hranu ili igračke niti da približava lice njegovom licu.
Dozvolite psu da odbije kontakt i ode. Okretanje glave, ukočenost, pokušaj udaljavanja ili režanje razlozi su da mirno prekinete interakciju. Ne kažnjavajte režanje: ono je upozorenje da psu nije prijatno.
Koristite postepeno učenje uz nagrade, bez zastrašivanja i fizičkog kažnjavanja. Ako pas pokazuje agresiju, čuva hranu ili naglo menja ponašanje, potražite veterinara i stručnjaka za ponašanje pasa.
Male rase: praktične za prostor, ali osetljive na grubu igru
Mali pas nije automatski lakši izbor za malo dete. Veoma sitni psi mogu se povrediti pri padu, stiskanju ili nespretnom podizanju. Važnije od fiksne starosne granice jeste da dete ume da poštuje pravila i da odrasli nadziru svaki kontakt.
Maltezer, bišon frize i ši-cu često se biraju kao psi za društvo. Mogu odgovarati porodici koja ima vremena za kontakt i redovnu negu dlake. Češljanje i, prema tipu frizure, profesionalno uređivanje predstavljaju stalnu obavezu.
Jorkširski terijer i pomeranski špic mogu biti živahni i samouvereni uprkos maloj veličini. Potrebni su im šetnje, učenje i nežno rukovanje; nisu igračke koje se stalno nose u rukama.
Čivava i ruski toj veoma su sitni. Posebno pažljivo procenite rizik od slučajne povrede i način na koji dete prilazi psu. Ruski toj može imati kratku ili dugu dlaku.
Džek rasel terijer i kern terijer zahtevaju više aktivnosti i mentalnih zadataka nego što njihova veličina sugeriše. Mogu odgovarati aktivnoj porodici spremnoj na dosledno učenje i kontrolu jurenja malih životinja.
Afenpinčer je mali, živahan pas kome su potrebni socijalizacija i jasna, mirna pravila. Ne treba očekivati da će tolerisati uporno dodirivanje ili grubu igru.
Italijanski hrt ima nežnu građu i kratku dlaku. Potrebno ga je zaštititi od grubog rukovanja i hladnoće. Novo, uporno ili neobjašnjivo drhtanje ne treba pripisati samo rasi: posavetujte se sa veterinarom.
Kineski ćubasti pas postoji u bezdlakoj i dlakavoj varijanti. Bezdlakom psu potrebna je odgovarajuća zaštita kože od sunca i hladnoće, uz savet veterinara o nezi.
Mops, francuski buldog i pekinezer mogu biti privrženi saputnici, ali njihov kratak nos nosi povećan rizik od problema sa disanjem i pregrevanja. Zdravlje i sposobnost normalnog disanja treba da budu važniji od izgleda; nijedna od ovih rasa nije garantovano bezbedna za dete.
Srednje rase: različite potrebe za kretanjem i učenjem
Veličina ne govori koliko će pas biti miran u kući. Među ovim rasama ima veoma aktivnih radnih pasa, pasa koji rado prate mirise i saputnika sa zahtevnom negom. Podela po veličini je okvirna i ne predstavlja rang-listu.
Korgi je aktivan ovčarski pas, a ne dadilja. Neki psi pokušavaju da usmeravaju kretanje ljudi jurenjem ili štipanjem za noge. Za štene, posebno pri korišćenju stepenica i skakanju, tražite individualni savet veterinara umesto oslanjanja na univerzalne starosne granice.
Engleski buldog zahteva pažljivu procenu zdravlja, naročito disanja i podnošenja toplote. Aktivnost se prilagođava njegovim mogućnostima; otežano disanje nije osobina koju treba smatrati normalnom.
Oštrodlaki foksterijer je energičan terijer. Potrebne su mu svakodnevne aktivnosti, učenje i bezbedno okruženje za istraživanje. Grubost u vaspitanju nije zamena za doslednost.
Border koli vrlo dobro uči, ali zahteva mnogo mentalnog rada i pažljivo usmerenu aktivnost. Jurenje dece koja trče može postati problem. Veliko dvorište samo po sebi ne zadovoljava njegove potrebe.
Srednji pudl može biti dobar izbor za porodicu zainteresovanu za učenje i igru. Njegova kovrdžava dlaka zahteva redovno češljanje i šišanje. Slabije linjanje ne znači odsustvo alergena.
Engleski koker španijel često uživa u šetnjama, njuškanju i zajedničkim aktivnostima. Potrebna je redovna nega dlake i ušiju, a poslastice treba uračunati u dnevnu količinu hrane.
Šelti i dugodlaki koli mogu biti privrženi i spremni za saradnju, ali neki su osetljivi na buku ili skloni lajanju. Njihova gusta dlaka zahteva redovno češljanje. Ne treba očekivati da će sami čuvati decu.
Bigl i baset imaju izraženo interesovanje za mirise, pa su povodac i bezbedno ograđen prostor važni. Potrebne su im redovne šetnje i strpljivo učenje; dete ne treba da bude jedino odgovorno za kontrolu psa napolju.
Samojed je aktivan, društven pas sa gustom dlakom koja se obilno linja. Kao i druge rase, može imati nasledne zdravstvene probleme, pa su podaci o zdravlju roditelja važni pri izboru šteneta.
Vipet često voli odmor u kući, ali mu trebaju šetnje i prilike za bezbedno trčanje. Zbog kratke dlake može mu biti potrebna zaštita od hladnoće. Instinkt jurenja treba uzeti u obzir pri kontaktu sa malim životinjama.
Šar pej može biti rezervisan i samostalan. Porodica bez iskustva ne treba da ga bira samo na osnovu izgleda; važni su procena temperamenta, rana socijalizacija i zdravstvena istorija.
Velike rase: snaga je važna i kada je pas nežan
Veliki pas može slučajno oboriti dete pri pozdravljanju ili igri. Pre izbora razmotrite ko može bezbedno da ga vodi, koliko koštaju hrana i lečenje i da li imate dovoljno prostora za odvojen odmor psa i deteta.
Zlatni retriver i labrador često su društveni i spremni za saradnju, zbog čega ih mnoge porodice razmatraju. Ipak, mladi psi mogu biti veoma živahni. Potrebni su im svakodnevna aktivnost, učenje mirnog pozdravljanja i kontrola telesne težine.
Bernardinac, njufaundlend i bernski planinski pas mogu biti mirni i privrženi, ali velika masa povećava rizik od slučajne povrede. Ne dozvoljavajte detetu da se penje na njih. Nega guste dlake, slinjenje kod nekih pasa i troškovi brige važni su za odluku.
Dalmatinac i vajmarski ptičar odgovaraju porodicama koje mogu da obezbede dosta kretanja i učenja. Navikavanje na samoću treba da bude postepeno; nabavka drugog psa nije pouzdano rešenje za teškoće pri odvajanju.
Nemački ovčar može biti dobar porodični saputnik uz pažljiv izbor temperamenta, socijalizaciju i dosledno učenje. Njegova sposobnost učenja ne znači da sam zna kako treba da se ponaša prema detetu.
Erdel terijer je aktivan i samostalan pas sa oštrom dlakom koja zahteva odgovarajuću negu. Potrebni su mu šetnje, mentalni zadaci i jasna pravila igre, posebno zbog njegove snage i živahnosti.
Komondor, ruski crni terijer i veliki šnaucer zahtevaju naročito pažljiv izbor i iskusno vođenje zbog veličine i čuvarskih ili zaštitničkih sklonosti. Nisu jednostavna preporuka za početnike sa malom decom. Važno je proceniti i ponašanje prema dečjim prijateljima i posetiocima, ne samo prema ukućanima.
Odgovori na često postavljana pitanja
Koji pas odgovara stanu i porodici sa decom?
Važniji od veličine su nivo aktivnosti, sklonost lajanju, podnošenje samoće i mogućnost da psu obezbedite šetnje i miran kutak. Maltezer, bišon frize, ši-cu, pudl ili vipet mogu biti kandidati, ali izbor zavisi od konkretnog psa i vašeg rasporeda. I veliki pas može živeti u stanu ako su mu potrebe zadovoljene; dvorište nije zamena za šetnju i kontakt.
Da li treba sačekati da dete poraste?
Ne postoji univerzalni uzrast u kome nabavka psa postaje bezbedna. Sa bebom ili malim detetom organizacija je zahtevnija jer su potrebni stalan nadzor i fizičko razdvajanje kada nadzor nije moguć. Ako nemate dovoljno vremena za oba, razumno je odložiti odluku. Starije dete lakše uči pravila, ali odgovornost i dalje ostaje na odraslima.
Da li je bolje štene ili odrastao pas?
Štene zahteva česte izlaske radi navikavanja na toalet, obroke prilagođene uzrastu, socijalizaciju i mnogo odmora. U igri često gricka i može biti prenaporno za malo dete. Odrastao pas sa poznatom istorijom i procenjenim ponašanjem uz decu može biti praktičniji izbor, ali ni takva procena nije garancija. Susrete organizujte postepeno i pod nadzorom.
Koje rase najviše vole decu?
Retriveri, pudle i neki psi za društvo često se razmatraju zbog druželjubivosti i spremnosti za saradnju. Ipak, nema rase koja uvek voli decu ili nikada ne ujeda. Tražite psa koji se u prisustvu vaše porodice ponaša opušteno i čije potrebe možete zadovoljiti. I mešanac može biti odličan izbor ako su njegov temperament i iskustva poznati.
Kako suziti izbor?
Najpre odredite koliko vremena imate za aktivnosti i negu, koliko će pas biti sam i ko će ga voditi i vaspitavati. Zatim razgovarajte sa odgovornim odgajivačem ili organizacijom za udomljavanje i upoznajte konkretnog psa. Tražite informacije o zdravlju, reakcijama na dodir, čuvanju hrane i iskustvima sa decom. Birajte ljubimca za celu porodicu, a ne poklon za koji će dete biti jedini staratelj.
