Čuvanje nepoznatog psa u poslednjem trenutku može biti rizično čak i kada deluje kao mala usluga. Pas u novom prostoru, bez svoje rutine i poznatih ljudi, može biti pod stresom: da laje, grebe vrata, žvaće stvari, pokušava da pobegne ili loše podnosi samoću. Pre nego što pristanete, procenite da li imate dovoljno vremena, bezbedan prostor i mogućnost da zadovoljite njegove potrebe. Poseban oprez je potreban ako u domu imate decu ili druge životinje.
Ako je moguće, upoznajte psa dok je vlasnik prisutan. Pitajte kako reaguje na nepoznate ljude i životinje, da li je ranije ugrizao ili pokušavao da pobegne, koliko može da ostane sam i kakva mu je rutina hranjenja i šetnje. Tražite informacije o zdravstvenim problemima i terapiji, kontakt vlasnika i veterinara, kao i dogovor o postupanju i troškovima u hitnom slučaju. Kratko upoznavanje nije garancija bezbednosti; ako nemate dovoljno informacija ili niste sigurni da možete da brinete o psu, nemojte prihvatiti.
Ni držanje psa napolju nekoliko dana nije dobro improvizovano rešenje, posebno ako pas inače živi u kući ili stanu. To može povećati stres i rizik od bekstva, povrede i izlaganja lošem vremenu. Potreban je bezbedan smeštaj prilagođen psu, a ne samo mesto gde neće smetati.
Ako ne možete da preuzmete psa, odgovorite jasno i kratko: „Žao mi je, ali ne poznajem psa i ne mogu da mu obezbedim odgovarajuće čuvanje.“ Odbijanje nije neodgovornost ako nemate uslove. Moguće alternative su osoba koju pas već poznaje, proveren profesionalni čuvar ili pansion koji može da ga primi. Obilasci u njegovom domu dolaze u obzir samo ako učestalost i trajanje poseta odgovaraju njegovim potrebama. Ako bezbedna nega nije obezbeđena, vlasnik treba da promeni planove, a ne da ostavi psa bez odgovarajuće brige.
