Vidite drugog psa na stazi. Vaš pas se ukipi, zagleda, zacvili, zalaje i baci na povodac. Ljudi okolo pomisle „agresivan je“, a vama ostaje važnije pitanje: šta bi se dogodilo kada bi mu drugi pas prišao? Sam izgled burne reakcije nije dovoljan da to pouzdano predvidite. Dok ne razumete obrazac ponašanja, najbezbednije je da sprečite blizak kontakt i napravite prostor.
Reaktivnost i agresivno ponašanje nisu suprotne kategorije
Reaktivnost je opis izražene reakcije na neki nadražaj, na primer drugog psa. Nije dijagnoza niti objašnjenje uzroka. U pozadini mogu biti strah, frustracija zbog sprečenog prilaska, uzbuđenje ili njihova mešavina. Lajanje, režanje i nasrtanje mogu služiti i da udalje drugog psa. Zato reaktivnost i agresivno ponašanje mogu da se preklapaju; nije dovoljno zaključiti da je pas „samo uzbuđen“.
Pas može da želi kontakt, a da ipak ne bude spreman za bezbedan susret. Može i da ide napred zato što se oseća ugroženo, a ne zato što je samouveren. Uzrok se procenjuje iz celog govora tela, okolnosti, ranijih susreta i načina oporavka. Ne treba ga proveravati puštanjem povoca ili namernim približavanjem drugom psu.
Zašto povodac može da pojača reakciju
Povodac ograničava mogućnost psa da priđe u luku, zastane ili se udalji. Kod nekih pasa sprečen prilazak izaziva frustraciju, dok drugima smeta što ne mogu da povećaju razmak. Zatezanje povoca i nagli trzaji mogu dodatno pojačati nelagodu. To ne znači da je vlasnik izazvao problem, niti da bi puštanje psa rešilo situaciju.
Kod mladih pasa uzbuđenje i kontrola impulsa još se menjaju tokom razvoja, ali uzrast sam po sebi ne objašnjava svaku reakciju. Ni boravak u azilu nije dokaz loših socijalnih veština ili određene prošlosti. Posmatrajte konkretnog psa: na šta reaguje, sa koje udaljenosti, u kakvom prostoru i koliko mu treba da se oporavi.
Govor tela: gledajte celinu, ne samo rep
Rani znaci napetosti mogu biti usporavanje ili naglo zaustavljanje, zatvaranje usta, ukočenost, uporno zurenje i prebacivanje težine napred. Neki psi se povlače, spuštaju telo ili pokušavaju da se sakriju iza vlasnika. Nijedan pojedinačan znak nije siguran pokazatelj uzroka ili budućeg ujeda, ali promena celog držanja jeste razlog da napravite više prostora.
Mahanje repom ne znači automatski prijateljsku nameru. Posmatrajte koliko je telo opušteno, kako se pas kreće i može li da odvoji pogled. Ukočen rep koji se brzo pomera, tvrdo zurenje i telo nagnuto napred nisu poziv da priđete bliže.
Kratak pogled ka vama, spontano okretanje od drugog psa i opuštenije kretanje korisni su znaci oporavka. Uzimanje poslastice takođe može pomoći u proceni, ali nije test bezbednosti: neki napeti psi i dalje jedu, a drugi odbijaju hranu iz razloga koji nisu povezani sa strahom.
Ne morate prvo da utvrdite tačan uzrok reakcije da biste doneli dobru odluku: ako je pas ukočen, uporno zuri ili nasrće, preskočite pozdrav i povećajte razmak.
Šta da uradite kada se drugi pas iznenada pojavi
Reagujte na prve znake napetosti. Ako je put bezbedan, okrenite se i udaljite mirno ili napravite širi luk. Ne čekajte da lajanje postane intenzivno.
Ako nemate mesta za prolaz, iskoristite vizuelnu prepreku, poput parkiranog vozila ili živice, vodeći računa o saobraćaju i mogućem iznenadnom susretu iza prepreke.
Držite povodac sigurno, bez trzanja i bez dovoljno slobodnog dela da pas uhvati veliki zalet. Ne puštajte ga da biste proverili kako će se ponašati.
Nagradite okretanje od drugog psa i kretanje uz vas ako pas može da prihvati nagradu. Ako ne može, nemojte uporno tražiti pogled ili sedenje: nastavite ka većem razmaku.
Zamolite drugog vlasnika da ne prilazi. To što je njegov pas prijateljski nastrojen ne znači da je vaš spreman za kontakt.
Sačekajte da se držanje i kretanje psa primetno opuste. To što je prestao da laje ne znači nužno da se oporavio. Posle teškog susreta izaberite mirniji put ili skratite šetnju umesto da odmah tražite novu priliku za vežbu.
Greške koje otežavaju mirne susrete
Približavanje „da se navikne“ može preplaviti psa i pojačati neprijatnu vezu sa drugim psima. Jednako je rizično pretpostaviti da cviljenje ili mahanje repom znače da će pozdrav proći dobro. Nema potrebe da pas upozna svakog psa koga sretne.
Vikanje, trzaji povoca i kažnjavanje režanja mogu povećati strah ili napetost. Potiskivanje upozoravajućih signala nije isto što i promena osećanja koja su do njih dovela. Ne hvatajte psa za ogrlicu i ne stavljajte ruke između pasa tokom sukoba: u visokoj pobuđenosti moguć je i preusmeren ujed ka osobi.
Kako graditi mirnije reakcije
Vežbajte na udaljenosti na kojoj pas primećuje drugog psa, ali ostaje dovoljno opušten da se okrene, kreće uz vas i odgovori na poznat signal. To se često opisuje kao rad ispod praga reakcije. Prag nije stalna udaljenost: umor, prethodni susreti, buka i uzak prostor mogu promeniti koliko mu prostora treba.
Pojavu drugog psa na bezbednoj udaljenosti možete povezivati sa poslasticama, bez čekanja da vaš pas prvo zalaje ili izvrši komandu. Zasebno nagrađujte spontano okretanje ka vama i odvajanje pogleda. Ne koristite hranu da ga namamite bliže nego što mu prija.
Kliker ili kratka reč poput „da“ mogu obeležiti željeno ponašanje ako je pas prethodno naučio da taj signal najavljuje nagradu. Okretanje i odlazak vežbajte prvo bez drugih pasa. U zahtevnoj situaciji već poznata rutina obično je korisnija od ponavljanja novih zahteva.
Neka vežbe budu kratke, uz dovoljno prostora i mogućnost povlačenja. Napredak pratite po opuštenijem telu, lakšem udaljavanju i bržem oporavku, a ne samo po odsustvu lajanja. Cilj ne mora biti druženje sa svim psima: mirno primećivanje i nastavljanje šetnje često je sasvim dovoljan uspeh.
Kada uključiti veterinara i stručnu pomoć
Ako se reakcija pojavila naglo, pojačava se ili je prate bol, osetljivost na dodir, promena kretanja ili druge promene zdravlja, zakažite veterinarski pregled. Bol i zdravstvene tegobe mogu doprineti promenama ponašanja; nemojte ih unapred pripisivati neposlušnosti.
Stručnu procenu potražite i ako je pas već ugrizao, pokušava da ujede, preusmerava reakciju na vas ili ne možete pouzdano da ga zadržite. Birajte stručnjaka za ponašanje koji koristi metode zasnovane na nagrađivanju i po potrebi sarađuje sa veterinarom. Do procene izbegavajte bliske susrete i prometne rute.
Kod rizika od ujeda, pravilno odabrana korpasta brnjica, postepeno uvedena uz nagrade, može biti dodatna mera zaštite. Treba da omogućava dahtanje i uzimanje vode. Ona ne zamenjuje razmak, sigurno vođenje i plan rada, niti je dozvola za prisilno upoznavanje.
