Prvo upoznavanje organizujte uz prisustvo vlasnika, u mirnom i bezbedno obezbeđenom prostoru. Pre susreta pitajte o strahovima psa, ranijim ujedima, čuvanju hrane ili igračaka i tome kako podnosi stavljanje povoca i druge postupke koji će biti potrebni tokom čuvanja. Ne procenjujte psa samo po tome što maše repom, prilazi ili liže ruku: takvo ponašanje može pratiti i uzbuđenje, stres ili nesigurnost. Posmatrajte celo telo i reakciju kada mu ostavite prostor.
Najbolji početak je da stanete mirno, blago se okrenete u stranu i pustite psa da sam odluči da li želi kontakt. Ne prilazite pravo ka njemu, ne naginjite se preko njega, ne gurajte ruku pod njušku i ne unosite lice blizu njegovog lica. Kod plašljivih ili veoma uzbuđenih pasa korisno je da ih u početku ne dirate, kako bi imali vremena da onjuše prostor i naviknu se na vaše prisustvo.
Ako pas deluje napeto ili preuzbuđeno, ne pokušavajte odmah da ga mazite. Dodir ima smisla tek kada deluje opušteno i sam traži kontakt. Tada su grudi ili bočna strana vrata obično bolji izbor od tapšanja po vrhu glave. Pomazite ga kratko, pa zastanite: nastavite samo ako ostaje opušten i ponovo traži kontakt. Važno je da u svakom trenutku može da se udalji.
Obratite pažnju na signale nelagode: ukočenost tela, napetu njušku, skretanje pogleda, okretanje glave, povlačenje, lizanje usana, kratko zamrzavanje u mestu ili režanje. Tumačite ih u kontekstu, a ne pojedinačno. Mahanje repom samo po sebi nije dokaz prijateljskog raspoloženja; kruto i brzo mahanje uz napeto telo razlog je za oprez. Ako pas pokazuje nelagodu, prekinite kontakt i mirno mu ostavite više prostora. Ne kažnjavajte režanje — ono je upozorenje.
Poslastica može pomoći da susret bude prijatniji, ali prvo proverite sa vlasnikom šta pas sme da jede. Možete je baciti na pod na bezbednoj udaljenosti, bez mamljenja psa da priđe bliže nego što želi. Uzimanje hrane nije dokaz poverenja: pas može pojesti poslasticu i istovremeno želeti više prostora. Zato nemojte odmah zatim posezati za njim ili pokušavati da ga mazite.
Ako pas pri upoznavanju pokazuje izraženu napetost, režanje, nasrtanje ili pokušava da ujede, prekinite susret i prepustite vlasniku da ga bezbedno preuzme. Ako nemate iskustva sa takvim ponašanjem ili ne možete bezbedno obavljati neophodnu negu, razumno je da čuvanje odbijete. Upoznavanje uživo i kratak probni boravak, tek nakon mirnog susreta, korisniji su od oslanjanja na prvi utisak. Nagla promena ponašanja ili sumnja na bol zahtevaju veterinarsku procenu; za plan rada sa strahom ili agresijom vlasnik treba da potraži stručnu pomoć.
