Zašto je psu potrebna šetnja?

Ljudi nabavljaju psa iz različitih razloga: kao saputnika, čuvara ili novog člana porodice. Bez obzira na razlog, potrebno je obezbediti mu svakodnevno kretanje, mentalnu stimulaciju i mogućnost da obavlja nuždu.

Šetnja nije samo izlazak radi nužde. Njuškanje, istraživanje i mirno upoznavanje okoline važni su za dobrobit psa. Susreti sa ljudima i drugim psima mogu biti korisni ako su prijatni i prilagođeni njegovom temperamentu; nije potrebno da pozdravlja svakoga.

Redovne šetnje koriste i vlasniku: podstiču fizičku aktivnost, pružaju predah od svakodnevne rutine i priliku za zajedničko vreme sa ljubimcem.

Šta ako pas nema dovoljno aktivnosti?

Nedostatak kretanja i mentalne stimulacije može doprineti gojenju, slabijoj kondiciji, dosadi i ponašanjima poput prekomernog lajanja ili uništavanja predmeta. Ipak, takva ponašanja mogu imati i druge uzroke, uključujući strah, bol ili teškoće pri ostajanju nasamo. Više šetnje nije univerzalno rešenje.

Ako pas nema dovoljno prilika za obavljanje nužde, može je obavljati u kući. To ne znači da je neposlušan. Iznenadna promena navika kod ranije naučenog psa razlog je za razgovor sa veterinarom.

Koliko puta dnevno šetati psa?

Mnogim zdravim odraslim psima odgovaraju dve do tri šetnje dnevno, uz dodatne kratke izlaske radi nužde po potrebi. To je okvir za planiranje, a ne pravilo koje odgovara svakom psu. Uzrast, zdravlje, dnevna aktivnost i mogućnost izlaska u dvorište utiču na raspored.

Razlikujte šetnju radi aktivnosti i istraživanja od kratkog izlaska radi nužde. Psu mogu biti potrebni dodatni izlasci i kada već ima dovoljno fizičke aktivnosti.

Predvidljiv raspored mnogim psima olakšava svakodnevicu. Ako ne možete da obezbedite potrebne izlaske, pomoć može pružiti pouzdana osoba ili šetač pasa. Proverite preporuke, upoznajte osobu sa psom i dogovorite pravila o povocu, susretima sa drugim psima i postupanju u hitnim situacijama.

Koliko često izvoditi štene?

Štenad ne mogu da zadržavaju nuždu kao odrasli psi. Ponudite im priliku da je obave nakon buđenja, jela i igre, kao i kada njuškaju pod, kruže ili postaju nemirni. To su uglavnom kratki izlasci, a ne duge šetnje. Pohvalite štene kada obavi nuždu na odgovarajućem mestu i ne kažnjavajte ga zbog nezgoda.

Broj izlazaka zavisi od uzrasta i pojedinačnog šteneta. Kako raste i napreduje u učenju, razmaci se postepeno produžavaju. Nemojte rano nametati raspored odraslog psa niti ograničavati vodu da biste smanjili broj izlazaka.

Koliko dugo treba da traje šetnja?

Ne postoji obavezno trajanje šetnje za sve pse. Nije tačno da svaki zdrav odrasli pas mora da šeta najmanje dva sata dnevno, niti da mužjaku treba najmanje 30 minuta da isprazni bešiku. Trajanje i tempo prilagodite kondiciji, uzrastu, zdravlju i ponašanju konkretnog psa.

Kraća, opuštena šetnja sa njuškanjem može biti korisnija od dugog hodanja bez pauze. Opterećenje povećavajte postepeno. Usporavanje, zaostajanje, šepanje ili odbijanje kretanja nisu razlog da psa terate da nastavi; prekinite aktivnost i procenite da li mu je potreban veterinarski pregled.

Štencima su primerenije kratke, nenametnute aktivnosti sa odmorom nego duge ture i ponavljano intenzivno trčanje. Starijim psima često odgovara više kraćih šetnji. Za psa sa zdravstvenim problemom plan aktivnosti dogovorite sa veterinarom.

Veličina i rasa psa

I mali i veliki psi imaju potrebu za istraživanjem, kretanjem i mentalnom stimulacijom. Mala veličina ne znači da je boravak u stanu dovoljan, a velika veličina ne znači nužno veću izdržljivost.

Tempo prilagodite građi i mogućnostima psa. Kratkonogi pas može morati da trči da bi pratio vaš brz hod, dok krupan pas može imati ograničenja zbog zglobova ili kondicije. Veličina sama po sebi nije pouzdan vodič za trajanje šetnje.

Mnoge ovčarske i lovačke rase imaju izraženu potrebu za aktivnošću i zadacima, ali postoje velike razlike među pojedinačnim psima. Psi za društvo takođe mogu biti veoma energični. Ne procenjujte potrebe samo po rasi: posmatrajte kako pas podnosi aktivnost i koliko se lako odmara nakon nje.

Vremenski uslovi

Po vrućini birajte hladnije delove dana, hladovinu i kraće rute. Ponesite vodu i izbegavajte zagrejane podloge. Psi sa kratkom njuškom posebno su osetljivi na pregrevanje, ali ono može ugroziti svakog psa. Zimi prilagodite trajanje hladnoći, vetru i vlazi; nekim kratkodlakim, bezdlakim ili osetljivim psima potrebna je odeća.

Izrazito dahtanje, otežano disanje, slabost, povraćanje ili kolaps tokom vrućine mogu ukazivati na pregrevanje. Odmah prekinite šetnju, premestite psa na hladnije mesto, započnite hlađenje vodom koja nije ledena i hitno kontaktirajte veterinara. Ne čekajte da simptomi sami prođu.

Kada je potrebno prilagoditi šetnje?

Bolest, povreda i oporavak

Posle povrede, preloma ili operacije ne postoji univerzalno bezbedan broj ni trajanje šetnji. Veterinar određuje dozvoljeno kretanje, a nekim psima potrebni su strogo mirovanje i samo veoma kratki izlasci na povocu. Ne produžavajte šetnju samo zato što pas deluje raspoloženo.

Kod hroničnih bolesti odgovarajuća aktivnost može biti korisna, ali plan zavisi od dijagnoze i stanja psa. Nova ili izražena zamorljivost, bol i promena hoda zahtevaju pregled. Otežano disanje, gubitak svesti ili bezuspešni pokušaji mokrenja uz napinjanje zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.

Štenad koja nisu završila vakcinaciju

Ne postoji univerzalno pravilo da su sve šetnje bezbedne 14 dana nakon druge vakcine. Zaštita zavisi od vakcine, uzrasta, sprovedenog programa i lokalnog rizika od zaraznih bolesti. Sa veterinarom dogovorite kada i gde štene sme da hoda po tlu i susreće druge pse.

Upoznavanje sveta ne mora da čeka završetak vakcinacije: štene može posmatrati okolinu iz naručja ili se upoznavati sa ljudima u kontrolisanim uslovima. Po savetu veterinara birajte čista, bezbedna mesta i poznate zdrave pse. Podloga ili pelena postavljena na javnu površinu nije pouzdana zaštita od infekcije.

Skotne kuje, kuje koje doje i teranje

Skotnost i dojenje ne znače automatski da treba svesti svako kretanje na minimum. Mirne šetnje prilagodite stanju kuje i preporuci veterinara, uz izbegavanje iscrpljujućeg napora i kontakta sa bolesnim životinjama.

Kuju u teranju vodite na povocu i izbegavajte mesta gde se psi slobodno okupljaju. Mirnija ruta može smanjiti broj susreta, ali nije dovoljna zaštita od neželjenog parenja. Ne ostavljajte je bez nadzora, ni u dvorištu.

Postoje li rase kojima šetnja nije potrebna?

Ne postoji rasa čiji pripadnici po pravilu nemaju potrebu za kretanjem i istraživanjem. I mirnim psima koriste prilagođeni izlasci. Dvorište, igra u kući i zadaci za njuškanje mogu dopuniti šetnje, ali nisu uvek zamena za iskustva izvan poznatog prostora.

Izuzeci su psi kojima je kretanje privremeno ili trajno ograničeno zbog zdravlja. Kod izrazito plašljivih pasa forsiranje izlaganja može pojačati strah; birajte mirnije uslove i potražite pomoć veterinara ili stručnjaka za ponašanje koji koristi metode zasnovane na nagrađivanju.

Osnovna pravila bezbedne šetnje

  • Koristite dobro podešenu ogrlicu ili am i povodac. Puštanje bez povoca razmatrajte samo tamo gde je dozvoljeno i bezbedno, uz pouzdan odaziv na poziv; ni dobra obuka ne uklanja sve rizike.

  • Obezbedite pauze i vodu, prilagodite tempo vremenu i dozvolite psu da njuška kada je mesto bezbedno.

  • Pre približavanja drugim ljudima ili psima pitajte za saglasnost. Ako neko traži prostor, udaljite psa bez ubeđivanja da je bezopasan.

  • Pokupite izmet svog psa i odložite ga na odgovarajuće mesto.

  • Ako postoji rizik od ujeda, držite bezbednu udaljenost i koristite pravilno prilagođenu korpastu brnjicu koja omogućava dahtanje. Na brnjicu psa navikavajte postepeno; ona ne zamenjuje povodac i pažljivo upravljanje situacijom.

  • Poštujte zabrane pristupa i lokalna pravila o povocu i brnjici. Zahtevi zavise od zemlje i mesta, pa ih proverite kod nadležnog organa.

  • Kuju u teranju i psa sa sumnjom na zaraznu bolest ne dovodite na zajednička mesta za igru pasa. Za bolesnog psa dogovorite režim izlazaka sa veterinarom.