Uzrast psa utiče na njegove potrebe za hranom, snom, kretanjem i učenjem. Ipak, ne postoji jedan rođendan posle kojeg svako štene postaje odrasli pas: završetak fizičkog rasta, polna zrelost i sazrevanje ponašanja mogu nastupiti u različito vreme.
Do kojeg uzrasta se pas smatra štenetom?
Male rase obično završavaju najveći deo fizičkog rasta između približno 8. i 12. meseca, srednje oko prve godine, a velike i naročito džinovske rase često tek između 18. i 24. meseca. To su okvirni rasponi, a ne rokovi koji važe za svakog psa. Genetika, zdravlje i ishrana takođe utiču na razvoj.
Pas može dostići odraslu visinu, a još biti adolescent po ponašanju. Ponašajno sazrevanje kod nekih pasa traje do druge ili treće godine. Polna zrelost može nastupiti pre završetka rasta i sama po sebi ne znači da je pas potpuno odrastao.
Razigranost, interesovanje za druge pse ili povremeno neodazivanje na poziv nisu pouzdan test zrelosti. Na ponašanje utiču temperament, iskustva, obuka, okruženje i zdravstveno stanje. I odrasli psi mogu učiti nove navike.
Glavne faze razvoja
Prve nedelje i prelazak sa mleka na čvrstu hranu
Novorođeno štene zavisi od majke: potrebni su mu mleko, toplota i nega. Vid, sluh i sposobnost kretanja postepeno se razvijaju tokom prvih nedelja. Uvođenje odgovarajuće hrane za štence obično počinje oko treće ili četvrte nedelje, a odvikavanje od mleka odvija se postepeno, najčešće do šeste do osme nedelje.
U ovom uzrastu prioritet su bezbednost i kratka, nežna iskustva prilagođena razvoju, a ne zahtevi za poslušnošću. Štene ne treba prerano odvajati od majke i legla; u novi dom obično ne odlazi pre osme nedelje.
Rast, socijalizacija i učenje
Tokom narednih meseci štene brzo raste, istražuje i usvaja iskustva. Brzina dobijanja na težini znatno se razlikuje među rasama, pa pravilo da se težina u određenom periodu samo udvostručuje nije korisno za sve štence.
Po dolasku u dom uvedite predvidivu rutinu, učenje obavljanja nužde i kratke vežbe uz nagrađivanje. Socijalizacija podrazumeva prijatno, postepeno upoznavanje sa ljudima, zvucima, podlogama i bezbednim susretima sa drugim psima, bez prisiljavanja šteneta na kontakt koji ga plaši.
Adolescencija
Adolescencija često počinje oko šestog meseca, ali njen početak i trajanje zavise od psa. Mogu se pojaviti veća samostalnost, rasejanost i interesovanje za potencijalne partnere. Nastavite sa doslednim pravilima i kratkim vežbama uz nagrađivanje, a u situacijama u kojima odaziv nije pouzdan koristite povodac ili bezbedno ograđen prostor.
Naglu promenu ponašanja ne treba automatski pripisati hormonima ili „pubertetu“. Bol, strah i drugi zdravstveni problemi takođe mogu promeniti ponašanje, pa je po potrebi važan veterinarski pregled.
Šta podržava zdrav rast i razvoj?
Odgovarajuća ishrana. Birajte potpunu hranu namenjenu rastu, uz uvažavanje očekivane veličine odraslog psa. Kod štenaca velikih rasa posebno je važno izbegavati prekomerno hranjenje. Ne dodajte kalcijum, vitamine ili druge suplemente bez preporuke veterinara.
Kretanje prilagođeno uzrastu. Kratke šetnje, slobodna igra i jednostavne vežbe omogućavaju razvoj bez forsiranja. Dok pas raste, izbegavajte iscrpljujuće trčanje, ponavljane visoke skokove i druge napore koji previše opterećuju zglobove.
Bezbedno okruženje i odmor. Psu su potrebni zaštita od vremenskih neprilika, mirno mesto za spavanje i redovni izlasci. Veličina stana sama po sebi ne određuje da li su uslovi dobri; važnije je da potrebe konkretnog psa budu zadovoljene.
Preventivna zdravstvena nega. Plan vakcinacije, zaštite od parazita i kontrolnih pregleda dogovorite sa veterinarom prema uzrastu, zdravstvenom stanju i rizicima u sredini u kojoj pas živi.
Kako se razlikuje nega šteneta i odraslog psa?
Ishrana. Hrana za štence podržava rast, dok se ishrana odraslog psa prilagođava održavanju zdrave telesne mase i aktivnosti. Štenci nakon odvikavanja od mleka obično dobijaju tri do četiri obroka dnevno, a broj se postepeno smanjuje; mnogim odraslim psima odgovaraju dva obroka. Prelazak na hranu za odrasle nije vezan za isti uzrast kod svih rasa, pa vreme prelaska dogovorite sa veterinarom i novu hranu uvodite postepeno.
Fizička aktivnost. Štene može delovati veoma energično, ali to ne znači da mu treba više dugotrajnog napora nego odraslom psu. Potrebne su mu česte kratke aktivnosti i pauze. Potrebe odraslog psa zavise od njegove kondicije, zdravlja i temperamenta, a ne samo od veličine ili rase.
San. Štenci često spavaju približno 18 do 20 sati dnevno, naročito u ranom uzrastu, uz individualne razlike. Obezbedite im neometan odmor između aktivnosti. Izrazita malaksalost, teško buđenje ili nagla promena uobičajenog obrasca spavanja nisu isto što i normalna potreba za snom.
Zaštita od infekcija. Dok vakcinacija još traje, izbegavajte mesta sa mnogo nepoznatih pasa i izmetom, kao i kontakt sa bolesnim životinjama. Ipak, štene ne treba potpuno izolovati od svih novih iskustava. Sa veterinarom dogovorite bezbedne načine socijalizacije i kada su određeni kontakti i izlasci primereni.
Da li jedna pseća godina odgovara sedam ljudskih?
Ne. Psi u prvim godinama sazrevaju mnogo brže nego što prikazuje pravilo „jedna godina jednako sedam“, a kasniji tempo starenja zavisi i od veličine i rase. Ne postoji jedna precizna tabela koja važi za sve pse. Za odluke o nezi korisnije je pratiti životnu fazu, zdravstveno stanje i potrebe konkretnog psa nego preračunavati njegov uzrast u ljudske godine.
Kada usporavanje rasta zahteva pregled?
Rast prirodno usporava kako se pas približava odrasloj veličini. Redovno merenje težine i procena telesne kondicije korisniji su od poređenja sa jednom prosečnom vrednošću za rasu. Beležite težinu i promene apetita, aktivnosti i stolice, a veterinar može proceniti da li razvoj prati očekivani tok.
Zakažite pregled ako štene ne dobija na težini kako se očekuje, mršavi, uporno slabo jede, ima ponavljane prolive, šepa ili pokazuje bol i deformacije udova. Uzroci mogu biti različiti, od neodgovarajuće ishrane i parazita do drugih bolesti. Usporavanje rasta samo po sebi ne potvrđuje određenu dijagnozu, a dodavanje minerala na svoju ruku može biti štetno.
Odmah potražite veterinarsku pomoć ako štene teško diše, kolabira, ne može da ustane, izrazito je malaksalo ili ponavljano povraća i ne može da zadrži vodu. Povraćanje ili proliv praćeni krvlju i slabošću takođe zahtevaju hitnu procenu. Vrlo mladi štenci mogu brzo da se pogoršaju, pa ne čekajte da problem prođe sam.
