Za vlasnika psa, nesumnjivo je važno znati da li je pas mališan ili već odrasao. Za to postoje nekoliko razloga. Psi različitog starosnog doba imaju različite režime spavanja i budnosti, ishrane, nivoa aktivnosti itd. Jednostavnije rečeno, uslovi držanja su različiti u svakom životnom dobu.
Do koliko meseci pas se smatra štenetom
Veličina i pasmina psa mogu značajno uticati na njegov razvoj i prelazak iz jedne starosne kategorije u drugu. Velike pasmine obično zahtevaju više vremena za potpuni fizički i emocionalni razvoj, te se mogu smatrati odraslima tek sa 2-3 godine. Male i srednje pasmine sazrevaju ranije. Do godinu dana već dostižu maksimalnu težinu i visinu te se smatraju psihički zrelim.
Iako pas može nastaviti da se igra i pokazuje šteneće ponašanje, to je period kada prestaje da bude štene, što znači da se njegove potrebe u ishrani menjaju prilikom prelaska u novu životnu fazu. Važno je korigovati ishranu i obezbediti odgovarajuću negu kako bi se održalo zdravlje i blagostanje ljubimca. Najbolje je konsultovati veterinara za konkretne preporuke o ishrani i nezi vašeg odraslog šteneta.
Period dojenja
U starosti od rođenja do jednog i po meseci, štene se nalazi na majčinom mleku i prolazi kroz važne faze razvoja. Tokom ovog perioda, ono počinje da savladava veštine kretanja, razvija svoja čula, uključujući vid, i aktivno istražuje okolinu. Do treće nedelje mališan počinje da razume zabrane vlasnika i čak je spreman da pokaže svoj karakter. Ovo je vreme kada se već treba sprovoditi socijalizacija i obuka šteneta osnovnim pravilima ponašanja i veštinama.
Štenci
U starosti od jednog i po do šest meseci, štenci aktivno rastu i njihova težina se povećava otprilike duplo. Tokom ovog perioda, oni takođe počinju da pokazuju samostalnost i radoznalost, što ga čini pogodnim za početak treninga. Obično se upravo u ovoj životnoj fazi psići smeste u novi dom i prolaze kroz period adaptacije. Redovni treninzi pomažu u postavljanju pravila i učenju malogšanovog poslušnosti, što je važno za formiranje željenog ponašanja.
Mlado lepsa
Period od šest meseci do godine može biti najizazovniji za vlasnike štenaca. Može se uporediti sa adolescentskom fazom u životu čoveka. Polna zrelost i hormonske promene u organizmu mogu uticati na ponašanje. Može se videti neželjeno ponašanje, pas može početi da pokazuje interesovanje za jedinke suprotnog pola i postati manje poslušan. Važno je uzeti u obzir ove promene i pristupiti obuci sa razumevanjem i strpljenjem. Potrebno je nastaviti sa treninzima i jačati emocionalnu vezu sa odrastalim štenetom. Vani, ovi psići već izgledaju sasvim odraslo, ali po suštini to nije slučaj.
Od kojeg uzrasta štene se smatra odraslim psom?
Ponašanje ljubimca je dobar indikator njegove emocionalne zrelosti. Ako pas dosledno izvršava komande, uravnotežen je i ne pokazuje veliki interes za druge pse kada nije potrebno, to govori o njegovom sazrevanju. U periodu od 1 godine do 3 godine, kod psa dolazi do konačne fizičke i ponašajne zrelosti. Formiraju se navike i ponašajni kvaliteti koje može biti teško ispraviti u budućnosti. Dakle, do kog uzrasta pas se smatra štenetom?
Po dostizanju tri godine, životinja se smatra zrelim.
Međutim, važno je zapamtiti da svaka životinja ima svoje individualne karakteristike i da se razvoj može razlikovati kod različitih jedinki. Neki ljubimci mogu dostići period pune zrelosti ranije, dok drugi mogu kasnije.
Koji faktori utiču na sazrevanje?
Na sazrevanje životinje utiču sledeći faktori:
- Pasmina. Rast psa se dešava povećanjem kostiju skeleta, a brzina njihovog rasta će prvenstveno zavisiti od pasmine. Velike jedinke obično nastavljaju da rastu nakon 1 godine, ali ne toliko brzo kao u mladom dobu. Ovo je povezano sa činjenicom da predstavnicima velikih pasmina treba više vremena da se potpuno fizički formiraju. Male pasmine već do 1 godine dostižu maksimalni rast i težinu. Međutim, ovo je relativna tendencija i svaki pas može imati svoje individualne karakteristike.
- Uslovi držanja. Okruženje ima ogromnu važnost za ljubimca. Pasu je potrebno obezbediti udobne uslove života, odgovarajuću temperaturu, vlažnost vazduha u prostoru, zaštitu od nepovoljnih vremenskih uslova ako boravi u ograđenom prostoru. Takođe je važno obezbediti dovoljno prostora za kretanje i igru kako bi pas mogao razvijati svoje fizičke sposobnosti. Zato je bolje da velike pse drže vlasnici velikih stanova.
- Redovna fizička aktivnost. Zanimanja i treninzi su neizostavan deo života zdrave psa. Šetnje, igre i obuka na otvorenom i u kući pomažu u razvoju mišića, održavanju optimalne težine i ispuštanju nakupljene energije. Takođe, treninzi doprinose jačanju emocionalne veze između psa i njegovog vlasnika.
- Uravanžena ishrana. Jedan od najvažnijih aspekata je ishrana. Uravnotežen i kvalitetan obrok omogućava psu da dobije sve potrebne hranljive materije za pravilan rast i razvoj. Važno je paziti da ljubimac unosi dovoljne količine proteina, vitamina i minerala, prilagođene njegovom uzrastu i pasmini. Za sastavljanje plana ishrane potrebna je konsultacija sa veterinarskim stručnjakom.
Ako vlasnik sumnja da štene zaostaje u razvoju, preporučuje se da se obrati veterinarskom stručnjaku. Veterinar će obaviti pregled i, po potrebi, naložiti dodatne pretrage kako bi se utvrdio uzrok takvog stanja.
Čime se razlikuje nega odraslog psa i šteneta?
Nega odraslog psa i šteneta može se razlikovati u nekoliko aspekata, uključujući ishranu, fizičku aktivnost, higijenu i san. Evo nekoliko osnovnih razlika.
Ishrana. Štenetima je potrebna specijalizovana ishrana sa visokim sadržajem hranljivih materija i kalorija kako bi podržali njihov aktivan rast i razvoj kostiju i mišića. Odrasli psi, s druge strane, takođe zahtevaju uravnoteženu ishranu, ali kalorijska vrednost njihove hrane će biti niža, što omogućava izbegavanje prekomernog opterećenja težinom. Broj obroka se takođe razlikuje: odrasle jedinke jedu 1-2 puta dnevno, štenad – od 3 do 7 puta.
Fizička aktivnost. Štenad se obično smatraju energičnijim i zahtevaju veći nivo fizičke aktivnosti i igre za razvoj mišića. Odrasli psi mogu biti manje energični, posebno pojedinci velikih pasmina, iako i dalje zahtevaju redovne šetnje i treninge za održavanje fizičke kondicije.
San. Štenad imaju potrebu za više snom u poređenju sa odraslim psima. Tokom odmora, dnevnog i noćnog, dešava se aktivan fiziološki rast i razvoj. Mališani mogu spavati od 15 do 20 sati dnevno, raspoređujući san na kratke periode tokom dana i duži kvalitetan odmor noću.
Pažnja prema zdravlju. Neformirana imunološka sistema zahteva pažljiv odnos prema zdravlju. Malim štenadima je potrebno zaštititi ih od infekcija i drugih bolesti. Ovo treba da traje do završetka karantina nakon vakcinacije koja se sprovodi prema uzrastu.
Odnos starosti sa čovekom
Ako uzmemo u obzir prosečne vrednosti – prosečna očekivana životna dob pasa i ljudi – može se približno izračunati koliko godina pas ima po ljudskim merama:
| Pas | Čovek |
| 1 godina | 7 godina |
| 2 godine | 14 godina |
| 5 godina | 35 godina |
| 8 godina | 56 godina |
| 15 godina | 105 godina |
Kada usporavanje rasta nije normalno?
Za vlasnika je važno proučiti norme rasta i razvoja s aspekta pasmine ljubimca. Praćenje pokazatelja može pomoći da se utvrdi da li sazrevanje ide kako treba i, po potrebi, preduzmu odgovarajuće mere za obezbeđivanje njegovog zdravlja i blagostanja.
Kako štene raste, možete pratiti njegovu težinu, obim grudne kosti, rast u kukovima i visinu šapa. Ovi pokazatelji mogu biti korisni za procenu fizičkog razvoja i određivanje njegovih potreba u ishrani i nezi.
Ako odstupanja od opšteprihvaćene statistike nisu prevelika, verovatno nema razloga za paniku. Kada odstupanja postanu značajna, to može biti pokazatelj nezdravlja. Rast može biti usporen zbog parazita i infekcija koje utiču na apetit. Pored toga, takvo stanje može izazvati displaziju zglobova, patološki proces koji se karakteriše nepravilnim razvojem zglobova, ili rickets, bolest koja se manifestuje nedostatkom kalcijuma i narušavanjem rasta. U slučaju pojave zdravstvenih problema, preporučuje se hitan odlazak u kliniku.
Odgovori na često postavljana pitanja
- Do kojeg uzrasta pas se smatra štenetom?
-
Često se može čuti mišljenje da se psima do jedne godine pripisuju kao štenad. Međutim, ova tvrdnja nije potpuno tačna jer se faze sazrevanja mogu razlikovati kod predstavnika različitih pasmina. Na primer, velike pasmine se smatraju štenadom do 18-24 meseca, dok male ljubimce dostižu punu zrelost već sa 8-10 meseci.
- Izvori:
-
Giorgi, E., 2019. Psihologija pasa: Razumevanje ponašanja vašeg ljubimca. Beograd.
-
Stevanović, M., 2021. Vodič za negu i ishranu pasa. Novi Sad.
-
Petrović, L., 2020. Razvoj i obuka pasa. Niš.
