Zašto pas jede izmet?
Jedenje sopstvenog izmeta ili izmeta drugih životinja naziva se koprofagija. Može biti povezano sa istraživanjem okoline, naučenim ponašanjem ili uslovima u kojima pas živi, ali ponekad prati zdravstveni problem. Samo njuškanje izmeta nije isto što i njegovo jedenje, niti samo po sebi ukazuje na bolest.
Znatiželja i naučeno ponašanje
Štenci istražuju okolinu ustima i mogu probati izmet. Kuja liže vrlo mlade štence da podstakne mokrenje i pražnjenje creva i jede njihov izmet, održavajući mesto na kome borave čistim. Ipak, to ne znači da je svako štene koje jede izmet ovu naviku naučilo od majke.
Neki psi nastavljaju da jedu izmet i kada su odrasli, bez očigledne bolesti. Miris i ostaci hrane mogu im biti privlačni. Iz ovog ponašanja ne može se pouzdano zaključiti da je pas ljubomoran ili da pokušava da sakrije svoje prisustvo od drugih pasa.
Dosada, stres i reakcije vlasnika
Nedostatak aktivnosti, dugo ostajanje bez društva i stres mogu doprineti neželjenim navikama. Kod nekih pasa burna reakcija vlasnika može dodatno održavati ponašanje. Kažnjavanje zbog obavljanja nužde u kući može dovesti do straha i izbegavanja vlasnika, a neki psi mogu početi da jedu izmet. To nije dokaz da svesno „uništavaju dokaze”.
Ishrana i pojačan apetit
Nedovoljna količina hrane ili neodgovarajuća ishrana mogu podstaći traženje hrane, ali koprofagija sama po sebi nije dokaz gladi ili nedostatka vitamina. Proverite da li pas dobija kompletnu hranu primerenu uzrastu, aktivnosti i zdravstvenom stanju. Ako pripremate obroke kod kuće, sastav jelovnika uskladite sa veterinarom stručnim za ishranu. U domaćinstvu sa više životinja hranite ih odvojeno ako postoji otimanje hrane.
Mogući zdravstveni uzroci
Poremećaji varenja i apsorpcije hranljivih materija, uključujući nedovoljno lučenje enzima pankreasa, mogu biti praćeni promenama apetita i stolice. Neke bolesti i lekovi takođe povećavaju apetit. Paraziti mogu narušiti zdravlje, ali jedenje izmeta nije pouzdan znak da ih pas ima. Veterinar procenjuje moguće uzroke na osnovu pregleda, ishrane, drugih simptoma i, po potrebi, analiza.
Ne dodajte vitamine, enzime, probiotike ili preparate protiv parazita samo na osnovu ove navike. Nije opravdano pretpostaviti da pas jedenjem izmeta pokušava da nadoknadi „dobre bakterije” ili određeni vitamin.
Zdravstveni rizici i kada se javiti veterinaru
Izmet, naročito izmet drugih životinja, može sadržati parazite i uzročnike infekcija. Jedenje izmeta zato nije bezazleno, čak ni kada pas deluje zdravo. Posle čišćenja operite ruke i ne dozvoljavajte psu da liže lice, posebno neposredno nakon ovakvog događaja.
Zakažite pregled ako se navika pojavila iznenada kod odraslog psa, ponavlja se ili je prate mršavljenje, izrazita glad, pojačana žeđ, povraćanje ili promenjena stolica. Veterinaru recite kada je ponašanje počelo, šta pas jede, koje lekove prima i da li jede sopstveni ili tuđi izmet. Pitajte da li treba doneti uzorak stolice.
Odmah kontaktirajte veterinara ako pas uporno povraća, ima krv u stolici, izraženu slabost, bolan ili nadut stomak ili ne može da zadrži vodu. Hitno se javite i ako je uz izmet progutao strani predmet ili potencijalno otrovnu supstancu. Ne izazivajte povraćanje na svoju ruku.
Kako smanjiti jedenje izmeta
Najkorisnija je kombinacija sprečavanja pristupa izmetu, treninga uz nagrađivanje i rešavanja eventualnog zdravstvenog problema. Ne postoji postupak koji garantuje uspeh kod svakog psa.
Uklanjajte izmet odmah nakon obavljanja nužde. U dvorištu redovno pregledajte prostor, a mačji toalet postavite tako da pas ne može da mu priđe.
U šetnji koristite povodac tamo gde ima izmeta. Nakon što pas obavi nuždu, mirno ga pozovite nekoliko koraka dalje, nagradite dolazak i zatim pokupite izmet.
Komande „ostavi” i „dođi” najpre vežbajte u mirnom okruženju, uz nagrade. Kada pas primeti izmet, pozovite ga pre nego što ga uzme i nagradite udaljavanje. Ne jurite ga i ne pokušavajte silom da mu otvarate usta.
Obezbedite redovne šetnje, prilike za njuškanje, igru i kratke treninge. Igračke za hranu birajte prema veličini i snazi psa, a novu igračku najpre ponudite pod nadzorom. Hranu u njima uračunajte u dnevni obrok.
Sa veterinarom dogovorite zaštitu od parazita i eventualno testiranje stolice. Ako imate više ljubimaca, plan prilagodite svakoj životinji, umesto da ih samoinicijativno lečite istim preparatom.
Ako ponašanje traje ili je povezano sa izraženim strahom i stresom, potražite veterinara koji se bavi ponašanjem ili kvalifikovanog stručnjaka za trening koji radi bez zastrašivanja i fizičkog kažnjavanja.
Šta ne treba raditi
Ne vičite, ne udarajte psa, ne plašite ga pljeskanjem i ne gurajte mu njušku u izmet. Takve reakcije mogu izazvati strah ili navesti psa da izmet proguta brže. Nagradite ponašanje koje želite — dolazak na poziv, udaljavanje ili ostavljanje izmeta — umesto da kažnjavate ono koje želite da sprečite.
Ne premazujte izmet ljutom paprikom, senfom, hrenom ili drugim nadražujućim supstancama. Uklanjanje izmeta je bezbednije. Dodaci koji se prodaju za odvraćanje od koprofagije nemaju pouzdan učinak kod svakog psa i ne zamenjuju pregled, higijenu i trening; pre upotrebe razgovarajte sa veterinarom.
Ako pristup izmetu tokom šetnje ne možete dovoljno da ograničite, sa stručnjakom razmotrite odgovarajuću korpastu brnjicu. Pas mora moći nesmetano da dahće i pije, a na brnjicu ga treba postepeno navikavati uz nagrade. Nije svaka korpasta brnjica prepreka za uzimanje izmeta, pa su pravilan izbor i nadzor i dalje važni.
Često postavljana pitanja
Da li psu nedostaju vitamini ako jede izmet?
Ne nužno. Koprofagija nije test za nedostatak vitamina, enzima ili drugih hranljivih materija. Procena ishrane i veterinarski pregled korisniji su od nasumičnog dodavanja suplemenata.
Da li će štene samo prestati?
Kod nekih štenaca ovo ponašanje se smanjuje odrastanjem, ali nije dobro oslanjati se samo na to. Od početka uklanjajte izmet, nagrađujte udaljavanje i ne kažnjavajte štene za nezgode u kući. Ako se navika ponavlja ili postoje drugi simptomi, obratite se veterinaru.
Može li odrasli pas da promeni ovu naviku?
Može, ali uspeh i potrebno vreme zavise od uzroka i mogućnosti da se spreči pristup izmetu. Dosledno upravljanje okruženjem i trening uz nagrađivanje mogu pomoći i odraslom psu. Ako nema napretka, proverite plan sa veterinarom i stručnjakom za ponašanje.
