Osetljiva probava nije dijagnoza

Izraz „osetljiva probava” obično opisuje ponavljane gasove, mekšu stolicu ili druge smetnje u varenju. Uzrok može biti promena hrane, neodgovarajuća namirnica, paraziti ili bolest, pa nije dovoljno samo izabrati hranu sa oznakom „za osetljivu probavu”.

Ako se tegobe ponavljaju ili ne prolaze, zakažite pregled kod veterinara. Zabeležite šta pas jede, kada su smetnje počele, kakva je stolica i da li ima povraćanja, gubitka apetita ili težine. Ti podaci pomažu u proceni uzroka i izboru potrebnih pregleda.

Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas uporno povraća ili ne može da zadrži vodu, ima izrazito bolan ili naduven stomak, bezuspešno pokušava da povrati, veoma je malaksao ili kolabira. Krv u stolici ili povraćenom sadržaju, crna katranasta stolica i znaci dehidratacije takođe zahtevaju brz kontakt sa veterinarom. Kod štenaca, starijih pasa i pasa sa hroničnim bolestima ne odlažite pregled.

Kada pomaže digestivna dijeta

Veterinarske digestivne dijete često sadrže lako svarljive sastojke i prilagođenu količinu masti i vlakana. Neke sadrže prebiotike koji podržavaju korisne crevne mikroorganizme. Sastav se razlikuje među proizvodima, a izbor zavisi od uzroka tegoba: ista hrana nije odgovarajuća za svakog psa.

Hrana namenjena osetljivoj probavi nije nužno veterinarska terapijska dijeta niti zamena za pregled. Novu hranu obično uvodite postepeno, osim ako veterinar preporuči drugačije. Nemojte samoinicijativno davati lekove za ljude, enterosorbense ili dodatke ishrani, jer mogu biti neodgovarajući ili ometati terapiju.

Alergija na hranu

Alergija na hranu je reakcija imunološkog sistema na sastojak hrane, najčešće protein. Nije isto što i intolerancija, koja ne uključuje isti imunološki mehanizam. Kod pasa se alergija može ispoljiti svrabom, upalama kože ili ponavljanim problemima sa ušima, a ponekad i smetnjama u varenju. Ovi znaci imaju i druge moguće uzroke, pa sami po sebi ne potvrđuju alergiju.

Ako veterinar posumnja na reakciju na hranu, može preporučiti eliminacionu dijetu. Ona najčešće podrazumeva veterinarsku hranu sa hidrolizovanim proteinima ili pažljivo odabrane izvore proteina koje pas ranije nije jeo. Hidrolizovani proteini razloženi su na manje delove, što smanjuje verovatnoću alergijske reakcije, ali je ne isključuje potpuno.

Dijagnostička dijeta se sprovodi strogo, obično najmanje osam nedelja, prema planu veterinara. Pas u tom periodu ne treba da dobija drugu hranu, ostatke sa stola, poslastice ili žvakalice koje nisu odobrene. Sa veterinarom proverite i aromatizovane lekove i dodatke; propisanu terapiju nemojte prekidati samostalno.

Poboljšanje tokom dijete nije samo po sebi konačna potvrda alergije. Za potvrdu se obično planski ponovo uvodi prethodna hrana i prati da li se simptomi vraćaju, pod nadzorom veterinara. Ako se reakcija potvrdi, dugoročna ishrana se prilagođava tako da izbegava problematične sastojke. Nije svakom psu potrebna ista dijeta do kraja života.

Dijetalna ishrana kod drugih bolesti

Posebno prilagođena ishrana može biti deo lečenja određenih bolesti jetre ili bubrega, dijabetesa, gojaznosti i drugih stanja. Ona ne leči svaku bolest i ne zamenjuje lekove ili druge potrebne postupke. Veterinar treba da odabere dijetu prema dijagnozi, uzrastu i drugim zdravstvenim potrebama psa, a zatim da prati njen učinak.