Gastritis je upala sluznice želuca. Može biti akutan, sa naglom pojavom tegoba, ili hroničan, sa dugotrajnim ili ponavljanim simptomima. Neodgovarajuća hrana može doprineti problemu, ali nije jedini uzrok. Povraćanje samo po sebi ne potvrđuje gastritis, pa lečenje treba prilagoditi uzroku koji veterinar utvrdi.
Šta može izazvati gastritis?
Jedenje pokvarene hrane ili smeća, nagle promene ishrane i unošenje nadražujućih ili otrovnih materija mogu izazvati želudačne tegobe. Gutanje stranog predmeta može oštetiti digestivni trakt ili izazvati začepljenje, što zahteva drugačiji pristup od lečenja nekomplikovanog gastritisa.
Mogući uzroci uključuju i parazite, neželjene reakcije na hranu i određene lekove, naročito nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL). Njihova kombinacija sa kortikosteroidima povećava rizik od oštećenja sluznice i čireva. Bolesti bubrega i hormonski poremećaji, poput hipoadrenokorticizma, takođe mogu izazvati povraćanje i druge probavne tegobe, ali to ne znači da je u pitanju primarni gastritis.
Kod pojedinih hroničnih oblika, uključujući eozinofilni gastritis, uzrok nije uvek jasan. Takvo stanje ne treba automatski pripisivati alergiji ili lošem kvalitetu hrane; za procenu mogu biti potrebni dodatni pregledi i analiza uzorka sluznice.
Simptomi i znaci za hitan pregled
Najčešći znak je povraćanje. Mogu se javiti i mučnina, pojačano balavljenje, smanjen apetit, nelagodnost ili bol u stomaku i malaksalost. Kod dugotrajnih tegoba pas može gubiti na težini. Dijareja može ukazivati na istovremeno zahvatanje creva ili drugo oboljenje.
Odmah kontaktirajte veterinara ako pas povraća krv ili sadržaj nalik talogu kafe, ima crnu katranastu stolicu, izrazito je slab, kolabira ili ima jak bol u stomaku. Naduven stomak uz ponavljane pokušaje povraćanja bez izbacivanja sadržaja takođe je hitno stanje. Sumnja na trovanje ili gutanje stranog predmeta zahteva hitnu procenu, čak i ako simptomi još nisu izraženi.
Pregled je potreban i ako se povraćanje ponavlja, pas ne može da zadrži vodu, odbija hranu ili mu se stanje pogoršava. Kod štenadi, starijih pasa i pasa sa drugim bolestima ne treba odlagati savet veterinara. Ne izazivajte povraćanje i ne dajte lekove za ljude na svoju ruku.
Kako se postavlja dijagnoza?
Veterinar prvo procenjuje opšte stanje, hidrataciju i bolnost stomaka. Važno je navesti kada su tegobe počele, koliko često pas povraća, šta je jeo, koje lekove prima i da li je mogao doći do smeća, otrova ili stranih predmeta. Fotografija povraćenog sadržaja i podaci o stolici mogu pomoći.
Prema nalazu, veterinar može preporučiti sledeća ispitivanja; nisu sva potrebna svakom psu:
Krvnu sliku, biohemijske analize i elektrolite, radi procene dehidracije i mogućih drugih bolesti.
Rendgenski ili ultrazvučni pregled abdomena radi traženja stranog tela, začepljenja ili promena na organima. Ovi pregledi ne mogu isključiti sve uzroke povraćanja.
Pregled stolice i testove na infekcije kada uzrast, simptomi i istorija psa ukazuju na takvu potrebu.
Endoskopiju sa uzimanjem uzoraka sluznice za histološku analizu, naročito kod upornih ili ponavljanih tegoba.
Priprema zavisi od vrste pregleda i stanja psa. Ne uskraćujte hranu ili vodu po opštem pravilu: tražite konkretna uputstva od ambulante, posebno za štene ili psa sa hroničnom bolešću. Hitan pregled ne treba odlagati zato što je pas jeo.
Lečenje gastritisa
Lečenje zavisi od uzroka i težine tegoba. Cilj je da se ukloni uzrok kada je to moguće, ublaži mučnina i povraćanje, nadoknadi izgubljena tečnost i obezbedi odgovarajuća ishrana. Strano telo, trovanje ili druga osnovna bolest mogu zahtevati posebne postupke ili bolničko lečenje.
Veterinar može propisati lek protiv povraćanja nakon procene mogućih uzroka. Učestalo povraćanje može dovesti do dehidracije i poremećaja elektrolita; kod značajnog gubitka tečnosti ili nemogućnosti uzimanja vode može biti potrebna infuzija. Ne sipajte vodu špricem na silu psu koji povraća, teško guta ili je izrazito malaksao.
Lekovi koji smanjuju lučenje želudačne kiseline i sredstva za zaštitu sluznice koriste se kada za njih postoji indikacija, na primer kod sumnje na čir ili oštećenje sluznice. Nisu automatski potrebni kod svakog povraćanja. Antibiotici se ne daju rutinski za nekomplikovani gastritis, a korist probiotika zavisi od konkretnog problema i preparata.
Pridržavajte se propisane terapije i dogovorene kontrole. Ako pas i dalje povraća, ne uzima hranu ili mu se stanje pogoršava, javite se veterinaru umesto da samostalno menjate dozu ili dodajete lekove.
Poseban oprez kod štenadi
Štenad može brže dehidrirati i razviti nizak nivo šećera u krvi. Povraćanje, naročito uz dijareju i malaksalost, zahteva brzu procenu zbog mogućih infekcija, parazita ili stranog tela. Ne sprovodite produženo gladovanje bez uputstva veterinara. Hrana tokom oporavka mora odgovarati i potrebama rasta, a ne samo biti lako svarljiva.
Čime hraniti psa tokom oporavka?
Kada i kako ponovo ponuditi hranu zavisi od stanja psa i uzroka povraćanja. Kada veterinar proceni da pas može da jede, često se preporučuju manji, češći obroci lako svarljive hrane. Ne forsirajte hranjenje dok pas aktivno povraća.
Veterinarska gastrointestinalna dijeta može biti praktičan izbor, ali oznake „premium” i „super-premium” same po sebi ne znače da je hrana prikladna za bolesnog psa. Izbor zavisi od uzrasta, drugih bolesti, podnošljivosti hrane i potrebnog sadržaja masti i drugih hranljivih materija.
Ako se sumnja na neželjenu reakciju na hranu, veterinar može preporučiti eliminacionu dijetu sa hidrolizovanim proteinima ili pažljivo odabranim izvorom proteina. Tokom takvog pokušaja važno je izbegavati druge namirnice i poslastice, prema dobijenim uputstvima.
Domaće pripremljena ishrana takođe je moguća, ali plan treba uskladiti sa veterinarom koji ima iskustva u ishrani. Kuvana piletina ili ćuretina sa pirinčem ili krompirom može biti deo kratkoročnog plana za pojedine pse, ali takva kombinacija sama po sebi nije nutritivno potpuna za dugotrajno hranjenje i nije prikladna za svakog psa.
Izbegavajte masne ostatke sa stola, prženu, dimljenu i jako začinjenu hranu, kao i kosti. Ne povećavajte samostalno udeo masti ili proteina prema univerzalnom „receptu za gastritis”. Ako je potrebno promeniti hranu, način i tempo promene dogovorite sa veterinarom.
Kako smanjiti rizik od želudačnih tegoba?
Obezbedite nutritivno potpunu hranu prilagođenu uzrastu i zdravstvenom stanju psa. Promene uobičajene ishrane uvodite postepeno, osim kada veterinar preporuči drugačije. Sklonite smeće, hemikalije i predmete koje pas može progutati, a u šetnji sprečavajte uzimanje nepoznate hrane.
Držite van domašaja čokoladu, alkohol, grožđe i suvo grožđe, crni i beli luk, makadamija orahe, proizvode sa ksilitolom i sirovo testo sa kvascem. Ako je pas pojeo potencijalno otrovnu namirnicu, odmah kontaktirajte veterinara i navedite približnu količinu i vreme unošenja.
Ne dajte lekove bez veterinarskog saveta, posebno lekove protiv bolova namenjene ljudima, poput diklofenaka ili ibuprofena. Veterinaru prijavite sve preparate koje pas već prima, uključujući suplemente.
Vakcinaciju i zaštitu od parazita sprovodite prema planu veterinara, uzimajući u obzir uzrast, način života i lokalne rizike. Ove mere smanjuju rizik od određenih bolesti koje mogu izazvati probavne tegobe, ali ne sprečavaju sve uzroke gastritisa.
