Pas odbija granule, a vi nemate vremena da svakog dana kuvate poseban obrok. Pritom ne želite da svako odbijanje hrane završite ponudom ostataka sa stola. Cilj nije pronaći najskuplju ili najpopularniju hranu, već potpun obrok koji pas dobro podnosi, jede u dovoljnoj količini i koji možete redovno da priuštite.
Prvo razlikujte izbirljivost od gubitka apetita
Pas koji oduvek bira između ponuđenih obroka nije isto što i pas koji je iznenada prestao da jede. Nagla promena apetita, ispuštanje granula iz usta, žvakanje samo jednom stranom ili prilazak činiji bez uzimanja hrane mogu ukazivati na bol, mučninu ili drugi zdravstveni problem. To što pas prihvata poslasticu ili meku hranu ne isključuje bolest.
Ako inače zdrav odrastao pas potpuno odbija hranu i približava se periodu od 24 sata bez jela, javite se veterinaru; ne čekajte taj rok ako se pojave drugi simptomi. Za štene, naročito veoma malo, psa sa dijabetesom, hroničnom bolešću ili propisanom terapijom savet potražite ranije, već pri odbijanju obroka. Nemojte samostalno menjati terapiju ili pokušavati da problem rešite gladovanjem.
Odmah tražite veterinarsku pomoć ako odbijanje hrane prati nadut i bolan stomak, bezuspešno napinjanje na povraćanje, kolaps, otežano disanje, sumnja na trovanje ili gutanje stranog tela. Ponavljano povraćanje, nemogućnost zadržavanja vode, izražena malaksalost, krv ili crna stolica takođe zahtevaju hitnu procenu, a ne isprobavanje nove hrane.
Kako da izaberete hranu bez nasumičnog menjanja brendova
Iskustvo drugog vlasnika može biti ideja za probu, ali nije dokaz kvaliteta niti garancija da će hrana odgovarati vašem psu. Tvrdnje da neki brend pouzdano poboljšava stolicu, rešava svrab ili odgovara osetljivim psima ne treba prihvatati bez podataka o konkretnoj formulaciji i potrebama psa.
Na deklaraciji najpre tražite oznaku da je hrana potpuna i namenjena odgovarajućem uzrastu i životnoj fazi. Dopunska hrana i poslastice nisu zamena za potpun obrok. Oznake poput „premium“, „natural“ ili „holistic“ same po sebi ne dokazuju nutritivnu potpunost niti bolju podnošljivost.
Šta proveriti | Zašto je važno | Praktičan korak |
|---|---|---|
Potpunost i namena | Potrebe šteneta i odraslog psa nisu iste. | Pročitajte za koju je životnu fazu hrana namenjena. |
Jasna deklaracija i proizvođač | Omogućavaju da saznate sastav, namenu i način upotrebe. | Proverite rok, broj serije, uputstvo za čuvanje i kontakt proizvođača. |
Tekstura i veličina zalogaja | Nekim psima više odgovara mekša hrana ili druga veličina granula. | Probajte manje pakovanje, ali nagle teškoće sa žvakanjem prvo proverite kod veterinara. |
Cena dnevnog obroka | Cena pakovanja ne pokazuje koliko će hranjenje zaista koštati. | Uporedite cenu potrebne dnevne količine i redovnu dostupnost. |
Ako pas ima bolest bubrega ili drugu dijagnozu, izbor ne svodite na poređenje jedne stavke, poput fosfora ili natrijuma. Odgovarajuću ishranu treba da odredi veterinar prema stanju psa. Ni oznaka „hipoalergena“ nije dovoljna da se utvrdi uzrok svraba: sumnja na alergiju na hranu procenjuje se planski, najčešće kontrolisanom eliminacionom dijetom pod veterinarskim nadzorom.
Novu hranu uvodite postepeno i pratite količinu
Ako veterinar nije preporučio drugačije, novu hranu uvodite postepeno tokom približno sedam do deset dana, povećavajući njen udeo u staroj. Osetljivom psu može biti potreban sporiji prelaz. Često menjanje više hrana i dodataka odjednom otežava procenu šta pas prihvata, a šta mu smeta.
Merite ponuđenu i pojedenu količinu, računajte i poslastice i pratite telesnu težinu, stolicu, kožu i energiju. Preporuka na pakovanju je polazna tačka, ne obavezna količina za svakog psa. Pas koji ostavlja deo obroka možda dobija više hrane nego što mu je potrebno; gubitak težine ili trajno slab apetit, međutim, zahtevaju pregled.
Kako obrok učiniti privlačnijim bez ostataka sa stola
Najjednostavnija proba je malo tople, ne vrele vode preko granula. Ona može da pojača miris i omekša teksturu. Pripremite samo količinu za taj obrok i ostatke natopljene hrane uklonite ubrzo nakon hranjenja, naročito po vrućini. Činiju redovno perite.
Druga mogućnost je mala količina potpune vlažne hrane, uz prilagođavanje količine granula da ukupan unos ne bude prevelik. Vlažna hrana nije nužno samo dodatak: ako je označena kao potpuna i odgovara psu, može biti i osnovni obrok. Probiotski dodatak nije potreban samo zato što je pas izbirljiv; njegovu primenu razmotrite sa veterinarom.
Kao mali dodatak možete ponuditi običnu kuvanu bundevu ili šargarepu, odnosno kuvanu piletinu bez kože i kostiju.
Supa mora biti bez luka, belog luka, praziluka, začinskih mešavina i viška soli; obična supa iz porodičnog ručka često nije odgovarajuća.
Poslastice i svi nutritivno nepotpuni dodaci zajedno po pravilu treba da ostanu ispod 10% dnevnog kalorijskog unosa. Kod terapijskih dijeta dodaci mogu biti nepoželjni i u malim količinama.
Izabrani dodatak ponudite kao planirani deo obroka, umesto da posle svakog odbijanja nudite sve primamljiviju zamenu.
Rutina hranjenja važna je koliko i izbor hrane
Kod zdravog odraslog psa mogu pomoći predvidivi termini, mirno mesto za jelo i manje poslastica između obroka. Poslužite izmerenu porciju, ostavite psu oko 15 do 20 minuta bez požurivanja, pa uklonite ostatak. Sveža voda treba stalno da bude dostupna. Raspored i broj obroka prilagodite uzrastu, zdravstvenom stanju i preporuci veterinara.
Ne kažnjavajte psa i ne pokušavajte da ga „slomite“ uskraćivanjem hrane. Doslednost znači stabilnu rutinu uz praćenje unosa, a ne višednevno čekanje da glad nadvlada odbijanje. Proverite i da li su granule sveže, pravilno čuvane i bez promenjenog mirisa, kao i da li psa tokom jela uznemiravaju buka ili druge životinje.
Ako granule ipak nisu dobar izbor
Nema potrebe insistirati na suvoj hrani ako pas dobro napreduje uz drugu potpunu hranu koja vam je praktična i dostupna. Kombinacija potpune suve i potpune vlažne hrane takođe može biti održiva, uz usklađene porcije.
Ako želite domaće kuvane obroke kao osnovu ishrane, recept treba da sastavi veterinar sa odgovarajućim znanjem iz ishrane pasa. Meso, povrće i malo iznutrica sami po sebi nisu nutritivno potpuna ishrana; naročito mogu nedostajati kalcijum i drugi neophodni nutrijenti. Priprema većeg broja porcija i zamrzavanje jesu praktični, ali tek kada su recept, potrebni dodaci i veličina porcije pravilno određeni.
