Posebnosti sistema varenja
Varenje počinje u ustima, nastavlja se u želucu i crevima, a završava izbacivanjem nesvarenih ostataka. U tankom crevu razgrađuje se hrana i apsorbuje većina hranljivih materija, dok debelo crevo učestvuje u apsorpciji vode i formiranju stolice. Razlike između pasa i ljudi važne su za ishranu, ali same po sebi ne znače da psi ne mogu da vare raznovrsne sastojke.
Odrastao pas obično ima 42 stalna zuba, prilagođena hvatanju, kidanju i drobljenju hrane. Psi često manje žvaću nego ljudi. Imaju i manje receptora za ukus, a miris im je veoma važan pri prihvatanju hrane. Ipak, ukus, tekstura i prethodna iskustva takođe utiču na to šta će pas jesti.
U ustima psa nema značajne razgradnje skroba pomoću pljuvačke; njegovo varenje odvija se uglavnom u tankom crevu. Psi mogu da koriste pravilno obrađen skrob kao izvor energije. Kuvanje i druga odgovarajuća obrada poboljšavaju njegovu svarljivost. Vreme prolaska hrane kroz probavni trakt zavisi od sastava obroka, veličine psa i drugih činilaca, pa se ne može svesti na jedno pravilo za sve pse.
Crevna mikrobiota — zajednica mikroorganizama u crevima — učestvuje u varenju i održavanju zdravlja creva. Na njen sastav mogu uticati ishrana, bolesti i lekovi. Prebiotici mogu biti korisni u određenim okolnostima, ali ne garantuju obnovu ravnoteže i nisu zamena za pregled kada pas ima probavne tegobe.
Promena hrane i raspored obroka
Nagla promena hrane kod nekih pasa može izazvati gasove, mekšu stolicu ili proliv. Novu hranu obično uvodite postepeno tokom približno nedelju dana, povećavajući njen udeo i smanjujući količinu stare hrane. Osetljivim psima može biti potrebno više vremena, a ako veterinar propiše drugačiji način prelaska, pratite njegovo uputstvo.
Mnogim zdravim odraslim psima odgovaraju dva obroka dnevno. Štencima su obično potrebni češći obroci, dok raspored za pse sa zdravstvenim problemima treba dogovoriti sa veterinarom. Ako pas halapljivo jede, hranilica za sporije jedenje ili podela dnevne količine na manje obroke može pomoći.
Količina navedena na pakovanju hrane početna je smernica, a ne precizna potreba svakog psa. Porcije prilagođavajte telesnoj kondiciji, promenama težine, aktivnosti, uzrastu i zdravstvenom stanju. U dnevni unos uračunajte i poslastice, a sveža voda treba da bude stalno dostupna.
Kako odabrati odgovarajuću hranu
Za osnovu ishrane birajte hranu koja je na deklaraciji označena kao potpuna i namenjena odgovarajućem životnom dobu psa. Dopunska hrana i poslastice nisu samostalna zamena za potpun obrok. Naziv brenda ili činjenica da je hrana industrijski proizvedena ne garantuju da će odgovarati svakom psu.
Odgovarajuća hrana treba da zadovolji nutritivne potrebe psa i da bude dobro podnošljiva. Izbor zavisi od uzrasta, telesne kondicije, aktivnosti i eventualnih zdravstvenih problema.
Suva i vlažna hrana mogu se koristiti zasebno ili kombinovati. Kada ih kombinujete, prilagodite količine ukupnom energetskom unosu, umesto da dajete punu dnevnu porciju obe hrane. Ni potpuna hrana ne isključuje mogućnost nepodnošenja pojedinih sastojaka ili probavnih smetnji.
Domaći obroci mogu biti odgovarajući ako je recept stručno formulisan za potrebe konkretnog psa. Samo kombinovanje mesa, pirinča i povrća ne garantuje dovoljan unos svih hranljivih materija. Plan domaće ishrane napravite sa veterinarom koji ima znanje iz nutricionizma i pridržavajte se propisanih sastojaka, količina i dodataka.
Ostaci sa stola nisu dobra osnova ishrane: mogu biti previše masni, slani ili sadržati opasne sastojke. Čokolada, grožđe i suvo grožđe, luk i proizvodi sa ksilitolom mogu biti otrovni za pse. Kuvane kosti mogu izazvati gušenje ili povrede probavnog trakta. Ako pas pojede nešto potencijalno otrovno, odmah se obratite veterinaru i ne izazivajte povraćanje na svoju ruku.
Kada je potreban veterinar
Ponavljano povraćanje, dugotrajan ili učestao proliv, gubitak apetita, mršavljenje i promene stolice zahtevaju veterinarski savet. Kod štenaca, starijih pasa i pasa sa hroničnim bolestima javite se ranije, jer mogu brže da se iscrpe ili dehidriraju.
Naglo nadut ili bolan stomak, bezuspešni pokušaji povraćanja, izrazita slabost ili kolaps mogu ukazivati na hitno stanje. Odmah potražite veterinarsku pomoć. Krv u povraćenom sadržaju ili stolici, crna katranasta stolica i nemogućnost zadržavanja vode takođe zahtevaju hitnu procenu, umesto pokušaja da se problem reši samo promenom hrane.
