Pokušaćemo da razjasnimo da li psi mogu jesti paradajz kao poslasticu ili sastojak u glavnoj ishrani. Saznaćemo kako zaštititi ljubimca od trovanja, u kojim slučajevima je to moguće, čime se razlikuju čeri paradajzi od običnih stakleničkih paradajza, kako odabrati plodove i u kojem obliku ovaj proizvod možete davati svom kućnom ljubimcu.
Da li psi mogu jesti paradajz?
Paradajz je biljka iz porodice Solanaceae sa živopisnim plodovima koji sadrže mnoge vitamine, minerale i antioksidante (uključujući supstance koje imaju antioksidativna svojstva, tj. pomažu u borbi protiv oksidativnih procesa u organizmu). Međutim, pored korisnih nutrijenata, u njihovom sastavu se nalazi organsko jedinjenje — tomatin, koji je toksičan za pse. Njegova koncentracija je visoka u listovima i stabljikama, nezrelim plodovima i može varirati u zavisnosti od sorte biljke. Čerija paradajz je rekordnjak po sadržaju tomatina. Kako plodovi sazrevaju, koncentracija tomatina se smanjuje.
Veterinari smatraju da psi mogu jesti paradajz pod uslovom da je potpuno zreo.
Pored toga, važno je imati na umu da se bilo kakvi dodaci ishrani smeju uvoditi samo u dogovoru sa veterinarskim nutricionistom. Paradajz mora biti zreo, očišćen od listova, peteljaka i stabljika.
Takođe, paradajz sadrži veliku količinu prekursornih jedinjenja — supstanci koje mogu biti uzrok stvaranja urinarskih kamenaca.
Koje su prednosti uključivanja ovog povrća?
Kada vlasnici postavljaju pitanje da li psi mogu jesti svež paradajz, pre svega žele da doprinesu zdravlju svog ljubimca.
To je niskokalorični proizvod koji za ljude sadrži mnoge vitamine i minerale, uključujući sledeće:
- Vitamini grupa A, B, C i K, koji podržavaju mnoge sisteme u organizmu;
- Kalijum, neophodan za razvoj mišića;
- Antioksidanti likopen (pigment crveno-narandžaste boje) i glutation (unutrašnji antioksidant koji doprinosi održavanju imuniteta);
- Folna i askorbinska kiselina (vitamin B9) za obnovu tkiva i životne funkcije ćelija.
Kao i drugo povrće, paradajz za pse je pogodan samo kao izvor vlakana — umerena konzumacija doprinosi pravilnom radu gastrointestinalnog trakta.
Uprkos koristima koje sadrži paradajz, česta ili velika količina njegove ishrane može dovesti do problema sa varenjem.
Mogu li postojati rizici?
Kada se postavlja pitanje da li se psi mogu hraniti paradajzom, važno je uzeti u obzir i njihovo moguće negativno delovanje. Dodavanje paradajza u ishranu treba vršiti samo nakon što se uverite u zdravlje ljubimca i odsustvo kontraindikacija. Svako narušavanje rada digestivnog sistema predstavlja zabranu uvođenja novih proizvoda u ishranu psa bez konsultacije sa veterinarskim stručnjakom, posebno kada je reč o paradajzu. Vlakna u njegovom sastavu mogu pojačati aktivnost creva, što pogoršava poremećaje, a kiseline mogu iritirati osetljiv stomak.
Glavna opasnost koju predstavljaju paradajzi za pse jeste trovanje tomatinom. U pojavi letargije, višestrukih povraćanja i dijareje važno je što pre posetiti veterinarsku kliniku.
Ako vlasnik gaji sadnicu paradajza, posebno treba biti oprezan kako bi zaštitio ljubimca od trovanja. Stoga je preporučljivo držati sadnicu van dostupnosti životinje, na primer, iza čvrste mreže.
Šta vlasnik treba da zna pre nego što da paradajz?
Uopšteno, ako pas nema osetljiv digestivni sistem, stručnjak može označiti sledeće maksimalne količine:
- Za male i srednje pasmine (mops, taksa, kvarnerska šnaucer) — ne više od pola paradajza;
- Za velike pasmine (njemački ovčar, labrador-retriver, sibirski haski) — ne više od jednog paradajza.
Ovo je samo orijentaciono i ne preporučuje se prihvatanje kao pravilo. Pogodnu količinu može odrediti samo stručnjak. Psima koji se hrane domaćom hranom uključuju paradajz u ishranu prema formuli koju koristi veterinarski nutricionista pri izračunavanju balansa nutrijenata, pri čemu se uzimaju u obzir i drugi izvori vlakana.
Da li je moguće trovanje paradajzom?
Tomatin je karakterističan toksični supstanca za porodicu Solanaceae koja se akumulira u izbojcima, listovima i nezrelim plodovima paradajza kako bi ih zaštitila od štetočina — puževa i buba. Rezultati istraživanja pokazali su da su simptomi trovanja njime slični delovanju solanina — srodne supstance koja se nalazi u krompiru, još jednom predstavniku porodice Solanaceae.
Tomatin daje biljci gorku aromu i oštar miris, pa je malo verovatno da će psi želeti da jedu zeleni paradajz ili njegove toksične stabljike. Ipak, kao mera predostrožnosti, preporučuje se postavljanje sadnice paradajza na balkon ili u zasebnu prostoriju kojoj pas nema pristup. Preporučuje se ograda plastelinom za posete ljubimca šupi ili gredici ako se kultura gaji na otvorenom zemljištu.
Najveću opasnost od tonatina predstavljaju štenad i psi minijaturnih pasmina, jer kod njih predoziranje opasne supstance može doći brže.
U slučaju sumnje na trovanje obratite pažnju na moguće simptome:
- Gubitak koordinacije;
- Smanjen apetit;
- Mišićna slabost;
- Letargija;
- Slinjenje;
- Proširene zenice;
- Drhtavica;
- Grčevi;
- Bolovi u stomaku;
- Aritmija (poremećaj srčanog ritma);
- Povraćanje;
- Dijareja.
Ako su psi uspeli da dođu do povrća i pojeli zeleni paradajz ili njegove stabljike sa lišćem, odmah ih treba odvesti u veterinarsku kliniku. Trovanje se dijagnostikuje fizičkim pregledom i kliničkim analizama.
Prognoza oporavka zavisi od vremena koje je prošlo od trenutka trovanja, a u slučaju pravovremenog lečenja često je pozitivna.
Pravila dodavanja povrća u dijetu
Povrće u ishrani pasa služi kao izvor vlakana. Kompletne hrane već sadrže sve što je potrebno za život i zdravlje ljubimaca, pa se dodavanje dodatnog povrća ne razmatra. Ako je ishrana psa sastavljena od domaće pripremljenih proizvoda, povrće se, kao važna komponenta ishrane, uvodi prema formuli koju koristi veterinarski nutricionista.
U svakom slučaju izbor povrća se vrši na osnovu lista dozvoljenih i zabranjenih proizvoda. Na primer, zreli paradajz se smatra sigurnim povrćem, ali se ne preporučuje često uključivanje u ishranu psa. Prednost se daje svežim lokalnim i sezonskim proizvodima, na primer, krastavcima, tikvicama, cukkinijama.
Svaka nova vrsta povrća dodaje se u ishranu postupno, u malim porcijama, kako bi se pratila reakcija organizma. Ukoliko se pojave neželjene reakcije, novi proizvod se isključuje ili zamenjuje ekvivalentnim.
Nekoliko povrća je potpuno nedopustivo za uključivanje u ishranu. Među njima su: rotkva, rotkva, luk, beli luk.
Odgovori na često postavljana pitanja
- Da li psi mogu jesti svež paradajz?
-
Sveže povrće, uključujući zreli paradajz, je dobar izvor vlakana koja su neophodna u ishrani životinja. Ona stimulišu varenje, kao i motilitet creva. Međutim, nezreli paradajz, a posebno njegovi listovi i stabljike, sadrže opasni toksin tomatin koji može izazvati trovanje. Stoga se paradajz može uključiti u ishranu samo nakon konsultacije sa veterinarskim lekarom koji će proceniti rizike za konkretnog psa. Zreli paradajz, dodat u ishranu u količini koju je odredio stručnjak, obično ne izaziva probleme.
- Izvori:
-
Smith J. (2020). "Canine Nutrition: A Comprehensive Guide", Beograd, 2020.
-
Johnson L., Miller T. (2018). "Healthy Diets for Dogs", Novi Sad, 2018.
-
Pet Care Europe. (2019). "Dog Health and Nutrition", Zagreb, 2019.
