Koji psi spadaju u male rase?

Malim psima se obično smatraju oni koji u odraslom dobu teže približno do 10 kilograma, mada granice ove podele nisu jedinstvene. U ovu grupu ubrajaju se, između ostalih, čivave, maltezeri, jorkširski terijeri i bišoni. Težina pojedinačnog psa zavisi od rase, građe i telesne kondicije.

Mala veličina ne znači da je psu potrebno malo kretanja ili pažnje. Potrebe za šetnjom, igrom i mentalnom stimulacijom razlikuju se među rasama i pojedinačnim psima. Isto važi i za ishranu: porcije treba prilagoditi konkretnom ljubimcu, a ne samo njegovoj veličini.

Kako odabrati hranu?

Za svakodnevnu ishranu birajte hranu označenu kao potpuna, namenjenu odgovarajućem životnom dobu psa. Može biti suva, mokra ili kombinacija obe. Dopunska hrana i poslastice nisu zamena za potpune obroke. Veličina granula i tekstura treba da odgovaraju psu, naročito ako ima probleme sa zubima.

Štencima je potrebna hrana za rast. Mali psi često završavaju rast oko prve godine života, ali vreme prelaska na hranu za odrasle zavisi od rase i razvoja. Ni prelazak na hranu za starije pse nema jednu starosnu granicu koja odgovara svima. O izboru hrane razgovarajte sa veterinarom, posebno ako pas ima bolest, višak kilograma ili posebne potrebe.

  • Mali psi uglavnom troše više energije po kilogramu telesne mase nego veliki, ali im je ukupno potrebna manja količina hrane. Zbog toga i male dodatne porcije mogu doprineti gojenju.

  • Početnu količinu odredite prema uputstvu na pakovanju, a zatim je prilagođavajte težini, telesnoj kondiciji i aktivnosti psa. Hranu je korisno meriti kuhinjskom vagom.

  • Poslastice i dodaci neka zajedno čine najviše oko 10% dnevnog kalorijskog unosa zdravog psa. Kod posebnih veterinarskih dijeta proverite da li su dodaci uopšte dozvoljeni.

  • Novu hranu uvodite postepeno, najčešće tokom približno nedelju dana, osim ako veterinar preporuči drugačije. Ako se pojave uporno povraćanje, proliv ili gubitak apetita, potražite savet veterinara.

Domaća ishrana zahteva precizan plan

Obrok od mesa, pirinča i povrća nije sam po sebi nutritivno potpun. Ako želite da pripremate hranu kod kuće, potražite veterinara sa stručnim znanjem iz ishrane pasa. Plan treba da navede tačne sastojke, količine, način pripreme i potrebne dodatke. Proizvoljne zamene mogu promeniti ravnotežu hranljivih materija.

  • Meso, riba i iznutrice mogu biti deo plana, ali ih treba termički obraditi i ukloniti kosti. Sirove namirnice mogu sadržati parazite i bakterije koje ugrožavaju i psa i ukućane.

  • Kuvana jaja, pirinač, heljda ili ovas mogu se koristiti u odgovarajućim količinama, prema receptu.

  • Šargarepa, tikvica, karfiol ili jabuka bez semenki i jezgra mogu biti sastojci obroka ili mali dodatak, ako ih pas dobro podnosi.

Domaća i gotova hrana nisu same po sebi nespojive. Važni su ukupan kalorijski unos i nutritivna ravnoteža. Ako domaća hrana čini značajan deo obroka, kombinaciju treba stručno isplanirati. Suva i mokra hrana ne moraju biti iste marke, ali obe treba da odgovaraju potrebama psa, a njihove kalorije treba sabrati.

Koliko često hraniti malog psa?

Mnogim zdravim odraslim psima odgovaraju dva obroka dnevno. Nekima su potrebni češći, manji obroci. Ukupnu dnevnu količinu rasporedite prema uzrastu, zdravstvenom stanju i preporuci veterinara.

Štenad nakon odbijanja od majke obično jede tri do četiri puta dnevno, uz postepeno smanjivanje broja obroka tokom odrastanja. Vrlo mlada štenad minijaturnih rasa mogu biti osetljiva na duge razmake bez hrane zbog rizika od niskog šećera u krvi. Slabost, drhtanje, dezorijentacija, napadi ili kolaps zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć; ne pokušavajte da takvom štenetu silom date hranu ili vodu.

Skotnim kujama u kasnijoj fazi graviditeta često odgovaraju manji i češći obroci. Potrebe za energijom rastu i tokom dojenja, ali zavise od faze graviditeta, broja štenaca i kondicije kuje. Plan hranjenja dogovorite sa veterinarom; suplemente, naročito kalcijum, ne dodajte na svoju ruku.

Koje namirnice treba izbegavati?

Opasne namirnice ugrožavaju pse svih veličina. Kod malog psa i mala količina može predstavljati veliku dozu u odnosu na telesnu masu.

  • Čokolada, kakao, grožđe, suvo grožđe, alkohol i proizvodi sa ksilitolom mogu izazvati ozbiljno trovanje. Ksilitol se može naći u žvakama, slatkišima i drugim proizvodima bez šećera.

  • Crni i beli luk, uključujući njihove praškaste oblike u gotovim jelima, mogu oštetiti crvena krvna zrnca.

  • Kosti, naročito kuvane, mogu polomiti zube, izazvati gušenje, povrede ili začepljenje sistema za varenje.

  • Masne, pržene i jako začinjene ostatke hrane izbegavajte. Mogu izazvati smetnje pri varenju, a kod nekih pasa i pankreatitis. Ne dodajte so u obroke bez stručnog uputstva.

  • Sirovo meso i riba nose rizik od infekcija. Kuvana svinjetina i riba nisu automatski zabranjene, ali treba da budu bez kostiju i uklopljene u plan ishrane.

Ako sumnjate da je pas pojeo otrovnu namirnicu, odmah kontaktirajte veterinara, čak i ako još nema simptoma. Pripremite podatke o proizvodu, količini, vremenu unosa i težini psa. Ne izazivajte povraćanje i ne dajte kućne „protivotrove” bez veterinarskog uputstva.

Voda, zubi i praćenje apetita

Sveža voda treba da bude stalno dostupna. Mokra hrana povećava unos vode, ali sama po sebi ne sprečava gojaznost niti mokraćne kamence. Nagla promena žeđi ili mokrenja razlog je za veterinarski pregled.

Mali psi često imaju probleme sa zubima i desnima. Obična suva hrana nije zamena za negu zuba. Redovno četkajte zube pastom namenjenom psima i dogovarajte stomatološke kontrole sa veterinarom.

Ne pripisujte nagli gubitak apetita samo izbirljivosti. Bol u ustima, mučnina i druge bolesti mogu otežati hranjenje. Ako pas odbija hranu, naročito ako je štene ili ima povraćanje, bol ili malaksalost, obratite se veterinaru bez odlaganja.