Jazavičari su mali lovački psi prepoznatljivog izduženog tela i kratkih nogu. Mnogi su radoznali, uporni i privrženi ljudima, ali se temperament razlikuje od psa do psa. Tamna boja dlake ne čini ih posebnom rasom i sama po sebi ne određuje njihov karakter, potrebe za obukom ili zdravlje.
Šta treba znati pre izbora jazavičara
Mali rast ne znači malu potrebu za aktivnošću. Jazavičarima su potrebne svakodnevne šetnje, njuškanje, igra i mentalni zadaci.
Lovački nagon može biti izražen. Povodac i bezbedno ograđen prostor važni su i kada pas dobro poznaje osnovne komande.
Mnogi se snažno vezuju za porodicu. Na samostalno ostajanje kod kuće treba ih navikavati postepeno, bez izazivanja panike.
Kontrola telesne mase i pažnja prema leđima važni su tokom celog života.
Poreklo i izgled
Jazavičar je razvijen u Nemačkoj kao lovački pas za rad u jazbinama, naročito u lovu na jazavce. Njegovo izduženo telo, kratke noge i upornost povezani su s tom namenom. Prikazi kratkonogih pasa iz davne prošlosti nisu dovoljan dokaz da su oni direktni preci današnje rase.
Rasu odlikuju izdužena glava, viseće uši i snažno, mišićavo telo. Postoje standardni, patuljasti i kunićarski jazavičari. U FCI klasifikaciji veličina se prvenstveno razvrstava prema obimu grudnog koša, a ne samo prema visini ili težini; nazivi i kriterijumi mogu se razlikovati među kinološkim organizacijama.
Prema tipu dlake razlikuju se kratkodlaki, dugodlaki i oštrodlaki jazavičari. Kratkodlaki imaju kratku dlaku pripijenu uz telo, dugodlaki dužu dlaku naročito na ušima, donjoj strani tela i repu, a oštrodlaki grublju dlaku sa prepoznatljivom bradom i obrvama.
Šta znači „tamna dlaka”?
Izraz „tamni jazavičar” nije precizan naziv boje. Može opisivati psa crne ili smeđe osnovne boje sa paležom, ali i druge tamnije nijanse ili šare. Palež su svetlije oznake na određenim delovima tela, na primer iznad očiju, na njušci, grudima i nogama.
Kod jazavičara se sreću i crvena boja, tigrasta i mramorna šara, kao i boja divlje svinje, karakteristična naročito za oštrodlake pse. Dozvoljene boje i oznake zavise od tipa dlake i standarda nadležne kinološke organizacije. Boju psa zato ne treba procenjivati prema neodređenim nazivima iz oglasa.
Nasleđivanje boje uključuje više gena. Na osnovu toga što su oba roditelja tamna ne može se obećati da će svi štenci biti iste boje. Kod planiranja legla važniji su zdravlje i odgovoran izbor roditelja nego željena nijansa dlake. Parenje dva psa sa merle, odnosno mramornom šarom nosi povećan rizik od ozbiljnih oštećenja sluha i vida kod potomstva i treba ga izbegavati.
Karakter i život sa drugim životinjama
Jazavičari mogu biti razigrani, samostalni i uporni. Neki rado prilaze ljudima, dok su drugi rezervisaniji. Lajanje, jurenje sitnih životinja ili teškoće u odnosu sa drugim psima nisu osobine koje svaki jazavičar mora imati, ali ih treba uzeti u obzir pri izboru psa.
Upoznavanje s drugim ljubimcima treba da bude postepeno i pod nadzorom. Zbog lovačkog nagona ne treba pretpostaviti da će pas bezbedno živeti u neposrednom kontaktu sa glodarima ili drugim sitnim životinjama, čak ni ako je prema ljudima veoma blag.
Boja dlake nije pouzdan pokazatelj temperamenta. Važniji su individualne osobine psa, iskustva, zdravlje i način na koji se prema njemu postupa.
Jazavičar može dobro živeti u porodici sa decom, uz odgovorno ponašanje svih ukućana. Decu treba naučiti da ne podižu psa bez pomoći odraslih, da mu ne povlače uši i rep i da ga ne uznemiravaju dok jede ili spava. Interakcije male dece i psa uvek treba nadzirati.
Vaspitanje i obuka
Počnite od jednostavnih veština: odazivanja na ime, dolaska na poziv, mirnog hodanja na povocu i opuštanja na svom mestu. Kratke sesije od nekoliko minuta, uz nagrade koje pas voli, obično su korisnije od dugog ponavljanja. Poslastice uračunajte u dnevni unos hrane.
Izbegavajte vikanje, fizičko kažnjavanje i zastrašivanje. Ako pas ne izvršava zadatak, proverite da li razume zahtev, da li je okruženje previše ometajuće i da li mu je neprijatno ili ga nešto boli. Ponašanje ne treba automatski tumačiti kao tvrdoglavost ili želju za dominacijom.
Socijalizacija znači postepena, prijatna iskustva sa ljudima, životinjama, zvukovima i različitim okruženjima, a ne prisiljavanje na kontakt. Ako se javljaju izražen strah, agresivno ponašanje ili panika pri odvajanju, potražite pomoć veterinara i stručnjaka za ponašanje koji koristi metode zasnovane na nagrađivanju.
Ishrana i održavanje zdrave težine
Birajte potpunu hranu prilagođenu uzrastu i zdravstvenom stanju psa. Količina navedena na pakovanju je polazna smernica: obrok prilagođavajte telesnoj kondiciji, aktivnosti i savetu veterinara. Sveža voda treba da bude stalno dostupna.
Domaći obroci moraju biti nutritivno uravnoteženi; meso i ostaci sa stola nisu potpuna ishrana. Ako želite da pripremate hranu, recept i potrebne dodatke dogovorite sa veterinarom stručnim za ishranu. Redovno proveravajte težinu i telesnu kondiciju, jer višak kilograma dodatno opterećuje lokomotorni sistem.
Dlaka, zubi, uši i kandže
Dugodlake jazavičare češljajte nekoliko puta nedeljno, naročito iza ušiju i na mestima gde se dlaka mrsi. Kratkodlakima je obično dovoljno jednostavnije četkanje, dok oštrodlakima može biti potreban stručan tretman dlake. Učestalost kupanja prilagodite zaprljanosti i stanju kože, uz šampon namenjen psima.
Zube je poželjno prati svakodnevno četkicom i pastom za pse. Kandže skraćujte prema brzini rasta i trošenju. Uši redovno pregledajte, ali ih ne čistite rutinski svakih nekoliko dana ako nema potrebe. Ne gurajte štapiće u ušni kanal. Neprijatan miris, crvenilo, sekret ili učestalo tresenje glavom zahtevaju veterinarski pregled.
Šetnje i bezbedno kretanje
Jazavičaru su potrebni svakodnevno kretanje i prilike za njuškanje, ali trajanje i intenzitet šetnji zavise od uzrasta, kondicije i zdravlja. Štenetu, zdravom odraslom psu i psu sa bolovima ne odgovara isti plan. Izbegavajte iscrpljivanje i naglo povećavanje opterećenja.
Koristite povodac van bezbedno ograđenog prostora. U domu smanjite klizanje i ponavljano skakanje sa nameštaja; stabilna rampa može pomoći. Stepenice i druge aktivnosti prilagodite konkretnom psu, naročito ako već ima problem sa leđima. Pri podizanju pridržite i grudni koš i zadnji deo tela, bez uvrtanja kičme.
Zdravlje: posebna pažnja na kičmu
Jazavičari mogu živeti dugo, ali nisu rasa koju treba opisivati kao gotovo otpornu na bolesti. Posebno su podložni bolesti međupršljenskih diskova, koja može izazvati bol i neurološke smetnje. Zdrava težina i primerena aktivnost korisne su za opšte zdravlje, ali ne garantuju da se bolest neće razviti.
Iznenadan bol u leđima ili vratu, pogrbljen stav, cviljenje pri podizanju i odbijanje kretanja zahtevaju brz kontakt sa veterinarom. Slabost nogu, teturanje, vučenje šapa, nemogućnost stajanja ili otežano mokrenje razlog su za hitan pregled. Ograničite kretanje, prevozite psa uz podršku tela i ne dajte ljudske lekove protiv bolova.
U rasi se mogu javljati i nasledne očne bolesti i epileptični napadi, ali rizik nije jednak u svim linijama. Od odgajivača tražite podatke o zdravstvenim pregledima roditelja i objašnjenje koji su testovi relevantni za konkretan varijetet. Veterinar treba da proceni štene koje se teško oslanja na noge ili ima neuobičajen oblik grudnog koša; uzrok se ne može utvrditi samo prema izgledu.
Preventivni pregledi, vakcinacija i zaštita od parazita planiraju se sa veterinarom prema uzrastu, načinu života i lokalnim rizicima.
Kome jazavičar može odgovarati?
Jazavičar može živeti i u stanu i u kući ako ima dovoljno aktivnosti, društva i odmora. Najviše odgovara osobi spremnoj na svakodnevne šetnje, doslednu obuku i prilagođavanje doma njegovoj građi. Nije dobar izbor samo zato što je mali i deluje kao pas kome je dovoljno krilo vlasnika.
Pre izbora razmislite koliko dugo bi pas ostajao sam, koliko vam smeta lajanje i možete li obezbediti pomoć tokom odsustva. Život u dvorištu bez dovoljno kontakta sa ljudima ne zadovoljava njegove društvene potrebe.
Kako izabrati štene ili odraslog psa
Kod odgajivača pogledajte uslove u kojima psi žive, upoznajte majku štenaca kada je to moguće i razgovarajte o temperamentu, socijalizaciji i zdravlju roditelja. Čiste oči, uredna dlaka i razigranost korisna su zapažanja, ali nisu zamena za veterinarski pregled i zdravstvenu dokumentaciju.
Tražite evidenciju o vakcinaciji, zaštiti od parazita i identifikaciji psa. Obavezni dokumenti, mikročipovanje i registracija zavise od zemlje, a za prelazak granice mogu važiti dodatni uslovi. Proverite ih kod nadležnog organa i veterinara pre preuzimanja ili putovanja.
Pisani ugovor pomaže da se jasno utvrde obaveze kupca i prodavca, ali ne garantuje zdravlje psa niti automatsko rešavanje spora. Budite oprezni ako prodavac odbija posetu, krije dokumentaciju ili insistira na brzoj uplati. Sam oglas na internetu nije dokaz ni pouzdanosti ni nepouzdanosti.
Ako udomljavate odraslog jazavičara, raspitajte se o njegovom zdravlju, navikama, odnosu prema drugim životinjama i podnošenju samoće. Posmatrajte konkretnog psa, umesto da očekujete da će odgovarati svakom opisu rase.
Kako naučiti jazavičara da obavlja nuždu napolju?
Boja dlake nema uticaja na ovu naviku, a brzina učenja se razlikuje. Štene izvodite često, naročito posle buđenja, jela i igre, na bezbedno mesto u skladu sa savetom veterinara o zaštiti od infekcija. Nagradite ga odmah nakon što obavi nuždu na željenom mestu. Ne kažnjavajte nezgode u domu; očistite ih i prilagodite raspored izlazaka.
Ako pas koji je već usvojio naviku iznenada počne da mokri u kući, napinje se, mokri često po malo ili deluje kao da ga boli, obratite se veterinaru. Nemogućnost mokrenja zahteva hitnu procenu.
