Ishrana jorkširskog terijera: izbor hrane, obroci i posebne potrebe

Kako izabrati potpunu hranu za jorkširskog terijera, prilagoditi porcije uzrastu i prepoznati kada su potrebni savet veterinara ili posebna dijeta.

Osnovna pravila ishrane

Jorkširskom terijeru potrebna je potpuna i uravnotežena ishrana prilagođena uzrastu, aktivnosti, telesnoj kondiciji i zdravlju. Neki psi su izbirljivi ili imaju osetljivo varenje, ali to nije pravilo za celu rasu. Uporan gubitak apetita, povraćanje ili svrab ne treba pripisivati samo rasnim osobinama.

Birajte hranu označenu kao potpuna za odgovarajući životni period. Dopunska hrana i poslastice nisu zamena za ceo obrok.
Dnevnu količinu merite kuhinjskom vagom. Preporuku na pakovanju koristite kao početnu smernicu, a zatim je prilagođavajte prema težini i telesnoj kondiciji psa.
Rebra bi trebalo da se lako napipaju ispod tankog sloja masnog tkiva, a struk da bude vidljiv odozgo. Duga dlaka može prikriti višak kilograma.
Poslastice i drugi dodaci obično ne treba da čine više od 10% dnevnih kalorija. Kod veoma malog psa i nekoliko zalogaja može biti značajan deo dnevnog unosa.
Obezbedite svežu vodu i redovno perite posude. Hranite psa u približno isto vreme svakog dana.
Novu hranu uvodite postepeno, najčešće tokom sedam do deset dana, povećavajući njen udeo u staroj hrani. Kod bolesti pratite poseban plan veterinara.

Ishrana šteneta jorkširskog terijera

U prvim nedeljama života osnovna hrana je majčino mleko. Kolostrum, odnosno prvo mleko, važan je za prenos majčinih antitela neposredno posle rođenja. Ako kuja nema mleka ili štene ne sisa, potrebno je brzo potražiti savet veterinara i koristiti zamenu za mleko namenjenu štencima, a ne obično kravlje mleko. Zamena za mleko ne obezbeđuje isti prenos antitela kao kolostrum.

Uvođenje meke hrane obično počinje oko treće do četvrte nedelje života, dok štene još sisa. Ponudite potpunu vlažnu hranu za štence ili granule za štence omekšane toplom vodom. Odvikavanje od sisanja je postepeno i najčešće se završava oko sedme do osme nedelje, u zavisnosti od razvoja legla.

Česta pitanja Šta ako štene velike rase jede tek kasnije tokom dana? Neka štenad velike rase imaju slabiji apetit ujutru, a radije jedu kasnije tokom dana. Ako štene pojede dovoljnu dnevnu količinu hrane, uredno raste, ima dobru telesnu kondiciju, energiju i stolicu, taj obrazac sam po sebi ne mora biti alarmantan. Važno je razlikovati uobičajen raspored apetita od novog ili postepenog smanjenja unosa hrane. Ponudite odmerene obroke u približno isto vreme svakog dana, u mirnom prostor...

Neka štenad velike rase imaju slabiji apetit ujutru, a radije jedu kasnije tokom dana. Ako štene pojede dovoljnu dnevnu količinu hrane, uredno raste, ima dobru telesnu kondiciju, energiju i stolicu, taj obrazac sam po sebi ne mora biti alarmantan. Važno je razlikovati uobičajen raspored apetita od novog ili postepenog smanjenja unosa hrane.

Ponudite odmerene obroke u približno isto vreme svakog dana, u mirnom prostoru. Mlađim štencima obično odgovaraju tri do četiri obroka dnevno, a starijim dva do tri, zavisno od uzrasta i preporuke veterinara. Termine možete malo prilagoditi apetitu šteneta, ali nemojte svu dnevnu hranu ostavljati za jedan veliki večernji obrok. Ograničite grickalice između obroka i računajte ih u ukupan dnevni unos; sveža voda treba uvek da bude dostupna.

Birajte potpunu hranu namenjenu rastu štenaca velikih rasa, jer je važno da unos energije i minerala bude prilagođen njihovom razvoju. Cilj je ravnomeran rast i vitka telesna kondicija, a ne što brže dobijanje na težini. Ne dodajte kalcijum ili druge mineralne dodatke bez preporuke veterinara. Slab apetit uz proliv, svrab ili nadimanje nije dovoljan dokaz da određena hrana ne odgovara štenetu i zahteva procenu, umesto nasumičnog menjanja formula.

Da bi obrok bio privlačniji, može pomoći malo tople, ne vrele vode u granulama ili mala količina potpune vlažne hrane namenjene štencima. Dodatke koristite umereno i uračunajte ih u dnevnu količinu hrane. Nakvašenu hranu ne ostavljajte dugo u činiji. Ako menjate hranu, uvedite je postepeno, najčešće tokom sedam do deset dana, uz praćenje stolice i apetita.

Pratite koliko štene zaista pojede tokom celog dana, njegovu težinu i telesnu kondiciju. Ako odjednom odbija više uzastopnih obroka, jede sve manje ili ne napreduje, javite se veterinaru; kod vrlo mladog šteneta ne odlažite savet do sledećeg dana. Povraćanje, izražen proliv, malaksalost ili bol zahtevaju brz pregled. Nadut stomak uz bezuspešne pokušaje povraćanja zahteva hitnu veterinarsku pomoć.

Sva česta pitanja

Posle odvikavanja birajte potpunu hranu za rast, sa veličinom granula koju štene lako uzima. Ona treba da obezbedi energiju, proteine, esencijalne masne kiseline, vitamine i minerale u odgovarajućem odnosu. Nemojte samoinicijativno dodavati kalcijum ili vitamin D: višak može narušiti razvoj i zdravlje.

Štenci malih rasa uglavnom dobijaju tri do četiri manja obroka dnevno nakon odvikavanja, a veoma sitnim i mlađim štencima može biti potrebno češće hranjenje prema savetu veterinara. Novorođenčad bez majke zahteva poseban raspored. Kako štene raste, broj obroka se postepeno smanjuje; odraslim psima obično odgovaraju dva obroka dnevno.

Vrlo mladi i sitni štenci podložniji su padu šećera u krvi, naročito ako ne jedu ili su bolesni. Slabost, drhtanje, nesiguran hod, izrazita pospanost, kolaps ili grčevi zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Psu koji nije potpuno svestan ili ne može normalno da guta ne stavljajte hranu ni tečnost u usta.

Hrana za odraslog jorkširskog terijera

Jorkširski terijeri obično završavaju najveći deo rasta oko desetog do dvanaestog meseca. Prelazak na hranu za odrasle pse uskladite sa rastom i telesnom kondicijom, po potrebi uz savet veterinara. Hrana za štence često je energetski gušća, pa njeno nepotrebno produženo davanje može olakšati prekomeran unos kalorija.

Hrana namenjena baš ovoj rasi nije obavezna. Važnije je da bude potpuna, prikladna uzrastu i zdravstvenom stanju i da je pas dobro podnosi. Pri izboru proizvođača korisni su jasni podaci o nutritivnoj vrednosti, kalorijskoj gustini, stručnoj izradi recepture i kontroli kvaliteta.

Domaća ishrana može biti odgovarajuća samo ako je recepturu sastavio veterinar stručan za ishranu i ako se ona dosledno prati. Meso, pirinač i povrće sami po sebi obično ne čine potpun obrok. Zamene sastojaka ili izostavljanje propisanih dodataka mogu poremetiti ravnotežu hranljivih materija.

Suva, vlažna ili kombinovana ishrana

I suva i vlažna potpuna hrana mogu zadovoljiti potrebe zdravog psa. Mogu se kombinovati ako odgovaraju istom životnom periodu i ako se njihove kalorije uračunaju u dnevnu porciju. Nije neophodno da budu istog proizvođača. Vlažna hrana doprinosi unosu vode, ali sveža voda i dalje mora biti dostupna.

Ne postoji opšta zabrana kombinovanja komercijalne i domaće hrane, ali veće količine neizbalansiranih dodataka mogu narušiti potpunost obroka. Ako domaća hrana čini značajan deo ishrane, potreban je stručno sastavljen zajednički plan. Kod propisane terapijske dijete ne dodajte drugu hranu bez dogovora sa veterinarom.

Obične suve granule nisu zamena za pranje zuba. Redovna dentalna nega i pregledi važni su bez obzira na vrstu hrane.

Opasne namirnice i nepotrebne zabrane

Ne dajte čokoladu, kakao, kofein, alkohol, grožđe i suvo grožđe, crni i beli luk, niti proizvode sa ksilitolom. Ove namirnice mogu izazvati ozbiljno trovanje.
Izbegavajte kosti, naročito kuvane: mogu polomiti zube, izazvati gušenje ili povrediti i začepiti organe za varenje.
Sirovo meso, riba i jaja nose rizik od bakterija i parazita za psa i ljude u domaćinstvu. Sirova ishrana nije automatski potpunija niti bezbednija.
Izbegavajte veoma masne ostatke, začinjena i preslana jela, slatkiše i sirovo testo sa kvascem. Masni obroci kod osetljivih pasa mogu doprineti nastanku pankreatitisa.
Mleko nekim psima izaziva gasove i dijareju zbog laktoze. To ne znači da su svi mlečni proizvodi otrovni, ali nisu neophodni i moraju se računati u dodatne kalorije.

Nisu sve namirnice iz ljudske ishrane zabranjene. Male količine kuvanog, nemasnog i nezačinjenog mesa ili odgovarajućeg povrća mogu poslužiti kao poslastica ako ih pas podnosi. Kuvani krompir nije isto što i sirov, zelen ili proklijao krompir, koji ne treba davati. Bezbednost zavisi od namirnice, pripreme i količine.

Ako sumnjate da je pas pojeo otrovnu namirnicu, odmah kontaktirajte veterinara, čak i ako još nema simptome. Pripremite podatke o proizvodu, mogućoj količini, vremenu unosa i težini psa. Ne izazivajte povraćanje na svoju ruku.

Da li su potrebni vitamini i minerali?

Zdravom psu koji jede dovoljnu količinu potpune hrane za svoj životni period uglavnom nisu potrebni dodatni vitamini i minerali. Vitamini A, D i E imaju važne funkcije, ali njihov višak, naročito vitamina A i D, može biti štetan. Psi sami stvaraju vitamin C i zdravi psi ga obično ne moraju dobijati kao dodatak.

Kod domaće ishrane dodaci su često neophodan deo tačno određene recepture. Kod bolesti veterinar može preporučiti posebne dodatke, ali preparate za ljude i nasumično odabrane multivitamine ne treba davati bez stručnog saveta.

Ishrana posle kastracije ili sterilizacije

Posle kastracije ili sterilizacije potrebe za energijom mogu se smanjiti, dok apetit ostaje isti ili raste. Redovno merite psa i prilagođavajte porcije pre nego što se razvije gojaznost.

Hrana namenjena kastriranim psima može olakšati kontrolu kalorija, ali nije obavezna za svakog psa. Sama ova oznaka ne znači da hrana sprečava mokraćne kamence. Za postojeće bolesti mokraćnog sistema potrebni su dijagnoza i posebno odabrana ishrana.

Ishrana starijeg jorkširskog terijera

Starenje je postepeno i ne počinje kod svakog psa u istom uzrastu. Oko osme godine korisno je razgovarati sa veterinarom o praćenju zdravlja i eventualnim promenama ishrane, ali sama starost ne zahteva automatski novu hranu.

Česta pitanja Kako odrediti starost psa? Najtačniji podatak o starosti je zabeležen datum rođenja. Ako nije poznat, starost se procenjuje kombinacijom više znakova, prvenstveno pregledom zuba. Mlečni zubi obično počinju da niču oko treće nedelje, a njihova zamena trajnim zubima počinje oko trećeg do četvrtog meseca. Većina pasa ima sve trajne zube do šestog ili sedmog meseca. Kod odraslih pasa trošenje zuba i kamenac daju samo okvirne tragove, jer mnogo zav...

Najtačniji podatak o starosti je zabeležen datum rođenja. Ako nije poznat, starost se procenjuje kombinacijom više znakova, prvenstveno pregledom zuba. Mlečni zubi obično počinju da niču oko treće nedelje, a njihova zamena trajnim zubima počinje oko trećeg do četvrtog meseca. Većina pasa ima sve trajne zube do šestog ili sedmog meseca. Kod odraslih pasa trošenje zuba i kamenac daju samo okvirne tragove, jer mnogo zavise od ishrane, žvakanja, nege i zdravlja zuba.

Dodatni tragovi mogu biti sede dlake oko njuške, promene na očima, slabiji mišićni tonus i smanjena aktivnost. Ipak, nijedan od ovih znakova ne određuje pouzdano starost: neki psi rano osede, a izgled krzna i nivo energije zavise i od rase, nege i zdravlja. Naglo smanjenje aktivnosti ili zamućenje oka ne treba automatski pripisati starenju; takve promene treba da pregleda veterinar.

Kod vrlo male štenadi korisne smernice su i otvaranje očiju, obično oko 10–14. dana, i početak nesigurnog stajanja i hodanja oko druge do treće nedelje. Ovi razvojni koraci, zajedno sa nicanjem zuba, pomažu da se proceni uzrast, ali postoji individualno odstupanje. Veličina i težina same po sebi nisu pouzdani pokazatelji, jer se rase znatno razlikuju.

Za što pouzdaniju procenu obratite se veterinaru i ponesite svu dostupnu dokumentaciju, naročito ranije veterinarske ili podatke iz prihvatilišta. Kod odraslog psa nepoznatog porekla ni pregled obično ne može utvrditi tačan broj godina, već približan raspon starosti.

Sva česta pitanja

Pratite težinu, mišićnu masu, apetit, žeđ i sposobnost žvakanja. Manje aktivnom psu može trebati manje kalorija, dok mršavom psu ili psu koji gubi mišiće može biti potrebna drugačija podrška. Proteine ne treba ograničavati samo zbog starosti; ishrana se prilagođava konkretnom zdravstvenom stanju.

Ishrana tokom skotnosti i dojenja

Ishranu skotne kuje planirajte sa veterinarom. U početku skotnosti najčešće nije potrebno znatno povećavati kalorije, dok potrebe rastu u njenom kasnijem delu, a naročito tokom dojenja. Prekomerno hranjenje od samog početka nije korisno.

Često se koristi energetski gušća potpuna hrana deklarisana za rast i reprodukciju ili izričito za skotne kuje i kuje koje doje. Kako stomak raste, manji i češći obroci mogu biti lakši za uzimanje. Ne dodajte kalcijum bez naloga veterinara. Odbijanje hrane ili loše opšte stanje ne treba rešavati samo promenom obroka.

Sumnja na alergiju ili netoleranciju na hranu

Svrab, ponavljane upale ušiju i probavne smetnje mogu pratiti reakciju na hranu, ali imaju i mnoge druge uzroke, uključujući parazite i alergene iz okoline. Simptomi sami po sebi ne potvrđuju alergiju na hranu, a nijedan sastojak nije univerzalni alergen za sve jorkširske terijere.

Veterinar može predložiti strogo sprovedenu eliminacionu dijetu sa hidrolizovanim proteinima ili odgovarajućim novim izvorom proteina. Probni period često traje oko osam nedelja, ponekad i duže, prema planu veterinara. Tokom njega ne daju se druge poslastice, ostaci hrane ni aromatizovani preparati bez odobrenja. Za potvrdu alergije obično je potrebno i kontrolisano ponovno uvođenje prethodne hrane.

Kada je potreban pregled

Neuravnotežena ishrana i višak kalorija mogu doprineti gojaznosti, nedostacima hranljivih materija i probavnim smetnjama. Ipak, povraćanje, dijareja, promene kože ili mokrenja nisu dokaz da je problem samo u hrani. Neobjašnjiv gubitak težine ili trajnu promenu apetita treba ispitati.

Hitno potražite pomoć ako pas kolabira, ima grčeve, teško diše, uporno povraća i ne zadržava vodu, ima jak bol ili nadut stomak, ili se napinje da mokri a urin ne izlazi. Krv u povraćenom sadržaju ili stolici, izražena malaksalost i odbijanje hrane kod malog šteneta takođe zahtevaju brz kontakt sa veterinarom. Kod veoma malih pasa stanje se može brzo pogoršati; nemojte ih samoinicijativno podvrgavati dugom gladovanju.