Ishrana tokom skotnosti
Pre parenja i u prvim nedeljama skotnosti, kuji koja ima odgovarajuću telesnu kondiciju obično nije potrebno znatno povećavati količinu hrane. Važno je da dobija potpunu, uravnoteženu hranu i da ne dobija prekomerno na težini. Ako je premršava, gojazna ili ima zdravstvene probleme, plan ishrane treba dogovoriti sa veterinarom.
U drugoj polovini skotnosti, naročito tokom poslednjih nekoliko nedelja, rast štenaca povećava energetske potrebe kuje. Istovremeno, uvećana materica ostavlja manje prostora za velike obroke. Tada je korisna energetski bogatija, lako svarljiva potpuna hrana namenjena reprodukciji ili rastu, čiju prikladnost treba proveriti sa veterinarom. Promenu hrane uvedite postepeno, a dnevnu količinu rasporedite u više manjih obroka, na primer četiri do pet. Količinu prilagođavajte telesnoj kondiciji, podnošenju hrane i preporuci veterinara, a ne samo broju dana skotnosti.
Potrebe tokom dojenja
Tokom dojenja potrebe za energijom mogu biti znatno veće nego pred porođaj, a na vrhuncu proizvodnje mleka mogu dostići nekoliko puta uobičajene potrebe. Koliko je hrane potrebno zavisi, između ostalog, od broja štenaca, njihovog uzrasta i telesne kondicije majke. Zato ne postoji jedna količina niti fiksno udvostručavanje obroka koje odgovara svakoj kuji.
Nastavite sa potpunom hranom prikladnom za dojenje i ponudite je u više obroka. Sveža voda mora stalno biti dostupna. Pratite apetit i telesnu kondiciju kuje, kao i napredovanje štenaca. Ako kuja slabo jede, primetno mršavi ili štenci ne napreduju, javite se veterinaru: problem ne mora biti samo u količini hrane. Kako se štenci postepeno odbijaju od sisanja, obroke majke postepeno prilagođavajte njenim smanjenim potrebama.
Izbor hrane i dodaci
Važnija od brenda je nutritivna potpunost i namena hrane. Na deklaraciji proverite da li je proizvod prikladan za skotnost i dojenje; sama oznaka „hrana za štence” nije dovoljna za svaki proizvod. Ako želite domaće pripremljene obroke, recept treba da sastavi veterinar sa stručnim znanjem iz ishrane, jer je tokom ovog perioda posebno važno obezbediti pravilan odnos energije, proteina, vitamina i minerala.
Uz potpunu hranu prilagođenu ovom životnom periodu, dodatni vitaminsko-mineralni preparati obično nisu potrebni. Višak pojedinih hranljivih materija može biti štetan. Folnu kiselinu, omega-3 masne kiseline i druge dodatke ne treba uvoditi na svoju ruku niti pretpostavljati da veće količine donose zdravije potomstvo. O eventualnoj potrebi i dozi odlučuje veterinar.
Kalcijum i rizik od eklampsije
Samoinicijativno dodavanje kalcijuma tokom skotnosti ne sprečava pouzdano eklampsiju. Prekomerno unošenje može poremetiti prirodnu regulaciju kalcijuma i povećati rizik od njegovog pada u krvi kada počne intenzivna proizvodnja mleka. Kalcijumske preparate dajte samo po preporuci veterinara; to ne znači da treba izbegavati kalcijum koji je u odgovarajućoj količini već prisutan u potpunoj hrani.
Eklampsija je hitno stanje povezano sa niskim nivoom kalcijuma u krvi, najčešće tokom dojenja. Nemir, izraženo dahtanje, drhtanje, ukočen hod, slabost ili grčevi kod kuje koja doji zahtevaju hitan kontakt sa veterinarom. Ovi znaci mogu imati i druge uzroke, ali ne treba čekati niti pokušavati lečenje kalcijumom kod kuće. Do veterinarskih uputstava sprečite sisanje i držite štence na toplom i bezbednom mestu.
