Svakodnevna briga o jorkširskom terijeru
Jorkširski terijer treba da živi u domu sa porodicom, a ne stalno napolju, u boksu ili vezan. Potrebni su mu udobno mesto za odmor, svakodnevne šetnje, igra i kontakt sa ljudima. Mala veličina ne znači da mu je potrebno manje pažnje ili vaspitanja.
Pre dolaska psa pripremite posude za hranu i vodu, ležaj, odgovarajući povodac i dobro podešen am, četku i češalj za dugu dlaku, klešta za nokte, četkicu i pastu za zube za pse i šampon namenjen psima. Proizvodi ne moraju biti označeni baš za ovu rasu: važnije je da odgovaraju uzrastu, koži i dlaci vašeg ljubimca.
Ishrana i voda
Osnovu ishrane može činiti potpuna hrana za pse, prilagođena uzrastu i zdravstvenom stanju. Hrana za štence nije isto što i hrana za odrasle pse. Ako želite domaće obroke, plan sastavite sa veterinarom koji se bavi ishranom, jer meso i nekoliko dodataka sami po sebi ne čine uravnoteženu ishranu.
Dovoljne su stabilne posude za hranu i vodu, postavljene tako da pas jede udobno. Povišeni stalak nije neophodan i ne treba ga koristiti uz očekivanje da će sprečiti deformacije nogu ili poboljšati apsorpciju hrane. Čista, sveža voda treba da bude stalno dostupna.
Prelazak sa majčinog mleka na hranu za štence počinje postepeno, pre osme nedelje. U početku se može ponuditi odgovarajuća vlažna hrana ili granule za štence omekšane toplom vodom. Omekšanu hranu ne ostavljajte dugo u posudi. Ako vrlo mlado štene ne sisa dovoljno, veterinar treba da preporuči zamenu za mleko za štence i pokaže bezbedan način hranjenja; nepravilno hranjenje flašicom nosi rizik da mleko dospe u disajne puteve.
Štencima su potrebni češći, manji obroci nego odraslim psima. Posle odbijanja od sise često se daju tri do četiri obroka dnevno, ali vrlo sitnim štencima može biti potreban drugačiji raspored. Odraslim psima često odgovaraju dva obroka. Količinu prilagodite uputstvu na hrani, telesnoj kondiciji i savetu veterinara — sa uzrastom se obično smanjuje broj obroka, ne nužno ukupna količina hrane.
Poslastice uračunajte u dnevni unos hrane i koristite ih u malim količinama. Izbegavajte masne i jako začinjene ostatke, kuvane kosti i sirovu ribu. Čokolada, grožđe i suvo grožđe, luk, beli luk i proizvodi sa ksilitolom mogu biti opasni za psa. Ako ih pojede, odmah se obratite veterinaru, bez čekanja na simptome.
Vaspitanje i navikavanje na negu
Jorkširskom terijeru, kao i svakom psu, koristi dosledno vaspitanje. Vežbajte u kratkim sesijama i nagradite poželjno ponašanje hranom, igrom ili pohvalom. Posebno su korisni dolazak na poziv, mirno hodanje na povocu, puštanje predmeta i opušteno prihvatanje dodira.
Počnite jednostavnim zadacima u mirnom okruženju i postepeno povećavajte težinu.
Nagradite psa odmah nakon željenog ponašanja.
Ne koristite udarce, vikanje, trzanje povoca ili zastrašivanje.
Ako pas izbegava vežbu ili negu, proverite da li je umoran, uplašen ili ga nešto boli. Napravite pauzu i olakšajte zadatak.
Na četkanje, pregled šapa, dodirivanje ušiju i pranje zuba navikavajte psa postepeno. U početku je dovoljan kratak dodir uz nagradu. Ne pokušavajte da završite ceo postupak po svaku cenu ako se pas uznemiri.
Pravila u kući treba da budu jasna svim članovima porodice. Pas treba da ima svoj miran ležaj, ali dopuštanje boravka na nameštaju stvar je vašeg izbora, a ne uslov za dobro vaspitanje. Vodite računa o bezbednosti: skakanje sa visokog kreveta ili sofe može dovesti do povrede.
Za učenje obavljanja nužde ponudite štenetu odgovarajuće mesto nakon buđenja, jela i igre, kao i često tokom dana. Ako koristite upijajuću podlogu, držite je na dostupnom, stalnom mestu. Kada štene obavi nuždu tamo gde treba, odmah ga nagradite. Njuškanje poda i kruženje često znače da mu je potreban izlazak.
Ne kažnjavajte nezgode i ne gurajte psu nos u mokraću. Ako ga zateknete kako se sprema da obavi nuždu, mirno ga odvedite na predviđeno mesto. Ako nezgodu otkrijete kasnije, samo očistite površinu sredstvom koje uklanja miris. Iznenadna promena navika kod prethodno naučenog psa može zahtevati veterinarski pregled.
Nega dlake i kože
Duga, fina dlaka jorkširskog terijera lako se mrsi, pa zahteva redovno održavanje. Kraća frizura može olakšati negu, ali ne zamenjuje četkanje i pregled kože. Učestalost prilagodite dužini dlake i tome koliko se pas prlja.
Dugu dlaku obično treba nežno raščešljavati svakodnevno, naročito iza ušiju, ispod nogu i na mestima gde am dodiruje telo. Koristite odgovarajuću četku i češalj, bez povlačenja kože. Čvrste čvorove uz kožu nemojte seći makazama kod kuće: lako možete povrediti psa. Njihovo uklanjanje poverite iskusnom frizeru za pse.
Kupanje
Ne postoji jedan obavezan raspored kupanja za sve jorkširske terijere. Kupajte psa kada je prljav ili prema planu održavanja dlake. Ako koža postane crvena, suva ili svrbi, proverite proizvode i učestalost kupanja sa veterinarom.
Koristite mlaku vodu i neklizajuću podlogu.
Za štence i odrasle pse birajte šampon namenjen psima i odgovarajućem uzrastu, a ne dečji ili drugi ljudski šampon.
Izbegavajte oči i sprečite ulazak vode i šampona u uši. Dobro isperite dlaku.
Regenerator za pse može olakšati raščešljavanje. Ulja i drugi preparati nisu obavezni; koristite ih samo prema uputstvu.
Upijte vodu peškirom bez grubog trljanja. Ako koristite fen, neka vazduh bude blag i ne vruć, uz dovoljno odstojanje i stalno pomeranje.
Posle šetnje očistite zaprljane šape i dobro ih osušite. Nema potrebe da ih svaki put perete šamponom.
Dlaka oko lica i šišanje
Jorkširski terijeri se obično malo linjaju, ali gubitak pojedinačnih dlaka nije sam po sebi znak bolesti. Pojačano opadanje, proređena mesta, crvenilo ili svrab razlog su za pregled.
Dlaku koja pada u oči možete skratiti kod frizera ili skupiti u labav pramen na vrhu glave. Gumica ne sme da zateže kožu. Redovno proveravajte da nema čvorova i iritacije, a sitne ukrase uklonite ako ih pas može odgristi i progutati. Ne koristite makaze blizu očiju psa koji se pomera.
Dlaku oko šapa, polnih organa i anusa održavajte tako da ne zadržava prljavštinu i ne ometa psa. Termin prvog šišanja i kasnijih poseta zavisi od potrebe, uzrasta i toga kako pas podnosi negu, a ne od obavezne granice od nekoliko meseci. Štene prvo upoznajte sa prostorom, zvukom uređaja i kratkim postupcima. Za izložbenog psa način održavanja dlake uskladite sa zahtevima izložbe, koji se razlikuju od praktične kućne frizure.
Oči
Oči pregledajte svakodnevno. Malu količinu osušenog sekreta sa kože u uglovima očiju možete nežno ukloniti čistom gazom navlaženom fiziološkim rastvorom, koristeći posebnu gazu za svako oko. Ne trljajte površinu oka i ne koristite čaj, kamilicu ili kapi bez saveta veterinara.
Pojačano suzenje, crvenilo, otok i gnojni sekret zahtevaju pregled. Ako pas žmirka, drži oko zatvoreno, trlja ga, oko izgleda zamućeno ili je povređeno, potreban je hitan pregled, jer neka očna oboljenja mogu brzo ugroziti vid.
Zubi
Mali psi, uključujući jorkširske terijere, često imaju probleme sa zubnim naslagama i desnima. Zube perite svakodnevno mekom četkicom i pastom za pse, uz postepeno navikavanje. Ljudska pasta nije odgovarajuća. Gaza može pomoći u početnom navikavanju, ali ne čisti jednako dobro kao četkica.
Odgovarajuće dentalne poslastice mogu dopuniti negu, ali ne zamenjuju pranje zuba. Izbegavajte veoma tvrde kosti i predmete koji mogu polomiti zub. Veterinar treba da pregleda usta na redovnim kontrolama i odredi da li je potrebno profesionalno čišćenje; pregled na svakih šest nedelja nije opšte pravilo. Neprijatan zadah, krvarenje desni, bol pri jelu ili zadržani mlečni zubi razlog su za dodatni pregled.
Uši
Uspravne uši takođe treba redovno pregledati. Ako su čiste i bez tegoba, nije potrebno stalno ih čistiti. Vidljivi deo ušne školjke možete obrisati gazom i sredstvom za uši koje preporuči veterinar.
Ne gurajte štapiće, vatu ili druge predmete u ušni kanal i ne čupajte dlake iz njega rutinski bez stručnog saveta. Neprijatan miris, sekret, crvenilo, češanje i tresenje glavom zahtevaju pregled. Bolno uho nemojte čistiti niti lečiti na svoju ruku.
Nokti
Nokte proveravajte redovno, čak i ako pas svakodnevno šeta. Skraćujte ih po potrebi, uključujući nokte na dodatnim prstima ako ih ima. Predugi nokti mogu ometati oslonac, zakačiti se ili urasti u kožu.
Koristite klešta odgovarajuće veličine i uklanjajte samo male delove vrha, pazeći na deo nokta sa krvnim sudovima i nervima. Kod tamnih noktiju granica se teže vidi. Ako niste sigurni, zamolite veterinara ili frizera da vam pokaže postupak. Oštre ivice možete blago zagladiti turpijom. Povređen ili urastao nokat treba da proceni veterinar.
Šetnje, igra i socijalizacija
Jorkširski terijer ima potrebu za svakodnevnim kretanjem, njuškanjem i igrom. Trajanje i broj šetnji prilagodite uzrastu, zdravlju, kondiciji i vremenu; dve kratke šetnje nisu nužno dovoljne svakom psu. Štencima odgovara više kratkih izlazaka, bez forsiranja. I psi ove rase mogu postati gojazni ako unose više energije nego što troše.
Zbog male telesne mase i dlake bez izražene poddlake mnogi jorkširski terijeri teško podnose hladnoću. Dobro prilagođena odeća može pomoći po hladnom ili vlažnom vremenu, ali potreba nije ista kod svakog psa. Ako drhti, podiže šape ili odbija da ide dalje, vratite se na toplo. Po vrućini izbegavajte napor i vrelu podlogu.
Za šetnju koristite povodac i dobro podešen am; slobodno trčanje omogućite samo u bezbedno ograđenom prostoru. Učenje toaleta u kući ne zamenjuje izlaske. Uz fizičku aktivnost ponudite traženje hrane, kratke vežbe i mirno istraživanje okoline.
Pre završetka početne vakcinacije izbegavajte mesta sa mnogo pasa, nepoznate pse i površine koje mogu biti zagađene izmetom. Ipak, socijalizaciju ne treba potpuno odlagati: uz savet veterinara štene može upoznavati ljude, zvukove i okruženje na način koji smanjuje rizik, na primer nošenjem ili u čistom privatnom prostoru. Jedna vakcina i protek nekoliko dana ne znače automatski da je štene potpuno zaštićeno.
Nova iskustva uvodite postepeno i bez prisiljavanja. Ako se štene uplaši, povećajte udaljenost od onoga što ga plaši i omogućite mu da se smiri. Nije potrebno da prilazi svakom psu ili čoveku.
Vakcinacija i zaštita od parazita
Plan vakcinacije određuje veterinar prema uzrastu, prethodnim vakcinama, korišćenom preparatu i riziku u sredini u kojoj pas živi. Osnovna zaštita obično obuhvata štenećak, parvovirozu i infekcije izazvane psećim adenovirusom. Vakcinacija protiv besnila sprovodi se prema lokalnim propisima i uputstvu za vakcinu. Ostale vakcine biraju se prema riziku.
Štenci najčešće započinju seriju osnovnih vakcina oko šeste do osme nedelje, uz ponavljanje na nekoliko nedelja do najmanje šesnaeste nedelje; u nekim okolnostima plan traje duže. Ovo je opšti okvir, ne raspored za svakog psa. Veterinar određuje i kasnije revakcinacije. Za lokalne obaveze proverite zahteve kod veterinara i nadležnog organa.
Zaštita od crevnih parazita, buva i krpelja takođe se planira individualno. Davanje antiparazitika tačno sedam dana pre svake vakcine nije univerzalno pravilo. Preparat i doza moraju odgovarati uzrastu i stvarnoj telesnoj masi psa.
Pre vakcinacije veterinar procenjuje zdravstveno stanje. Ako je pas bolestan, vakcinacija se može odložiti, uz dogovor o novom terminu i merama zaštite. Ne odlažite je samostalno i ne pretpostavljajte da je kontakt sa nevakcinisanim psima jedini izvor zaraze.
Zdravstvene tegobe i odlazak veterinaru
Sklonost određenim tegobama ne znači da će ih svaki jorkširski terijer imati. Kod ove rase pažnju zaslužuju zdravlje zuba i desni, pomeranje čašice kolena, problemi sa dušnikom i određeni urođeni poremećaji jetre. Veoma sitna i mlada štenad mogu biti osetljiva na pad šećera u krvi, naročito ako ne jedu ili su bolesna.
Kašalj, povremeno preskakanje koraka zadnjom nogom, promene apetita, ponovljeno povraćanje ili proliv, svrab i otežano mokrenje ne treba pripisivati samo rasi ili nezi. Veterinarski pregled je potreban da bi se utvrdio uzrok. Hladnoća može izazvati pothlađivanje, ali sama po sebi nije objašnjenje za svaku respiratornu infekciju.
Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas teško diše, ima plavičaste ili izrazito blede desni, kolabira, dobije napad, ne može da mokri ili je pretrpeo ozbiljnu povredu. Slabost, drhtanje, teturanje ili izrazita pospanost kod sitnog šteneta, posebno posle odbijanja hrane, takođe zahtevaju hitnu procenu. Ne dajte hranu, vodu ili lekove na silu psu koji nije potpuno svestan.
Ne dajte ljudske lekove niti menjajte propisanu terapiju bez veterinara. Redovne kontrole, praćenje telesne mase i apetita, svakodnevna nega i pravovremeno reagovanje na promene korisniji su od pokušaja da se bolest prepozna samo na osnovu spiska rasnih sklonosti.
