Pas cvili zbog različitih razloga i važno je prepoznati uzroke.

Zašto pas cvili bez očiglednog razloga?

U većini slučajeva razlog cviljenja zapravo postoji. Cviljenje predstavlja pre svega molbu za pomoć ili znak pokornosti. Psi na taj način mogu izražavati nelagodnost, bol ili strah. Čak i odrasle životinje mogu zadržati svoje šteneće navike i izražavati svoje potrebe i brige cvilenjem, koje se ponekad kombinuje sa lajanjem ili visokim, prodornim glasom. Važno je posmatrati psa u različitim uslovima – ne samo kada pokazuje neželjeno ponašanje, već i pre i nakon njega – kako biste prepoznali pravi uzrok. Ovi saveti, dopunjeni dodatnim informacijama prilagođenim uslovima života u regionu, mogu vam pomoći da bolje razumete svog ljubimca.

19 razloga zbog kojih pas cvili

Ako je cviljenje manifestacija anksioznosti ili potrebe, kako onda prepoznati šta tačno nedostaje vašem ljubimcu? Iako još uvek ne postoji univerzalni prevodilac psećih zvukova, čini vam se da ste učinili sve kako bi vaš pas imao najbolje uslove. U nastavku se nalazi pregled najznačajnijih potreba i problema kod pasa, o kojima ćete saznati zašto pas ponekad cvili – bilo tokom celog dana, noću, posle obroka ili u drugim situacijama – kao i saveti šta možete učiniti da doprinesete rešavanju ovog problema, uz praktične preporuke koje su primenjive i u balkanskom okruženju.

Fiziološke potrebe

Svi živi organizmi moraju imati izvor energije i vodu. Ovo su osnovne potrebe koje se moraju odmah zadovoljiti.

Zbog toga naš spisak uzroka cviljenja počinje sledećim tačkama:

• Glad (odraslim psima je potrebno dvostruko hranjenje, uzimajući u obzir njihovu veličinu i fizičku aktivnost; u određenim situacijama broj obroka može biti povećan);
• Žed (psu uvek mora biti dostupna čista i hladna voda);
• Nedostatak sna i odmora (posebno važno za radne pse);
• Potreba za obavljanjem nužde (prosečan pas treba da bude vani bar dva puta dnevno);
• Nedostatak seksualnog partnera kod nekastriranih životinja.

Dakle, ako vaš pas stalno cvili, prvo proverite da li su mu zadovoljene ove osnovne potrebe.

Zdravstveni problemi

Različite bolesti, kao što su prelomi kostiju, gastroenteritis, upalne bolesti želuca i creva, urinarni kamenci ili infekcije uha, mogu izazvati bol ili neprijatne senzacije različitog intenziteta, što može navesti psa da cvili. Prilikom analize neželjenog ponašanja obavezno razmotrite sledeće razloge:

• Bol;
• Neprijatnost (na primer, mučnina ili nezasitni svrab).

Ukoliko sumnjate da su upravo ovi uzroci iza cviljenja, obavezno odvedite psa veterinaru umesto da sami pokušavate dijagnostikovati ili lečiti bolest.

Potreba za sigurnošću i udobnim okruženjem

Osećaj sigurnosti i udobnosti nije potreban samo nama ljudima. Ipak, percepcija tog stanja kod nas i naših ljubimaca može biti različita. Psi ne moraju nužno živeti u stanu ili spavati na mekanom kauču, ali i oni mogu biti uznemireni usled određenih faktora u životnom prostoru.

Stoga, spisak potencijalnih razloga za cviljenje dopunjuju sledeći negativni faktori:

• Strah (na primer, strah od rastanka sa vlasnikom ili od glasnih, neočekivanih zvukova);
• Nedostatak stalnog, utvrđenog mesta za odmor;
• Neprihvatljivi uslovi kao što su vrućina, hladnoća ili visoka vlažnost;
• Neudobna oprema (na primer, ogrlica sa šiljcima koja ne odgovara veličini psa, neudobna odeća);
• Nedostatak predvidljivosti u vlasnikovom ponašanju (na primer, kada se ista radnja psa ponekad nagradi, a zatim kritikuje).

Važno je imati na umu da su psi individualci i da njihova tolerancija na nelagodnost varira, zavisno od njihove rase, veličine, gustine dlake, fizičke spreme, a i od tipa nervnog sistema. Dok se neki psi lako privikavaju na promene i izazove, drugi mogu postati napeti i anksiozni, što može stvoriti utisak da pas cvili bez jasnog razloga.

Potreba za fizičkom aktivnošću

Nekim posebno aktivnim psima potrebna je redovna fizička aktivnost. Na primer, kod pasa koji se često nazivaju 'haski', 'borziji' ili 'legavi', kao i kod određenih vrsta ovčara (poput malih šipperaka, srednjih ausija ili većih malinua), dovoljno je samo nekoliko kraćih šetnji dnevno. Međutim, ovim psima je često potrebna dodatna fizička stimulacija kroz aktivnosti poput agility sporta ili jednostavnih trčanja. Redovna fizička aktivnost pomaže u smanjenju stresa, poboljšava zdravlje i doprinosi boljoj socijalizaciji.

Socijalne potrebe

Većina pasa su vrlo društvene životinje, te često im sam kontakt sa vlasnikom nije dovoljan. Neki psi zahtevaju učestala druženja i igru sa vršnjacima. Postoje rase, poput zlatnog retrivera ili kolija, koje ne mogu obaviti bez kontinuirane interakcije sa ljudima. S druge strane, neke rase uzgajane su za lov i imaju specifične potrebe koje se drugačije manifestuju.

• Potreba za novim iskustvima (novim rutama šetnje, novim komandom i slično);
• Izražavanje emocija (na primer, pri susretu sa vlasnikom nakon duge razdvojenosti);
• Izražavanje molbe (na primer, traženje da se vrati omiljena igračka ako ju ste tek uzeo);
• Izražavanje nestrpljenja (u momentima kada pas čeka da ga spuste s povodca);
• Nedostatak kontakta sa vršnjacima ili ljudima, posebno ako je pas često izolovan u kavezu ili ograđenom prostoru;
• Nemogućnost ispoljavanja lovačkog instinkta, što se može manifestovati cvilenjem pri viđenju malih životinja koje beže.

Zato, kada pokušavate da shvatite zašto pas stalno cvili bez očiglednog razloga, obratite pažnju i na njegove socijalne potrebe.

Različite situacije u kojima pas cvili

Šta učiniti ako prethodno navedeni uzroci ne deluju ili nisu odmah očigledni? Ako ste isključili osnovne potrebe, kao i moguće zdravstvene probleme, potrebno je analizirati situacije u kojima se pas ponaša na ovaj način.

Noću

Ukoliko vaš pas noću cvili bez vidljivog razloga, preispitajte njegov ritam spavanja i budnosti. Uzrok može biti potreba za odlaskom u toalet, glad, žeđ, dosada ili razni strahovi koji dovode do anksioznosti. Uverite se da vaš pas ima svoje udobno mesto za odmor. Posebno je važno napomenuti da veoma društveni psi često ne mogu spavati odvojeno od svojih vlasnika, te je poželjno da se koje spava u istom prostoru kao i vi.

Posle obroka

Ako vaš pas počne da cvili odmah nakon obroka, moguće je da mu hrana nije dovoljna i da traži dodatak. Obratite pažnju na temperaturu hrane – možda je preniska ili previsoka. Takođe, nemoguće je isključiti mučninu ili bol, što se može javiti kod životinja sa problemima u stomaku i crevima, kao i onih sa oboljenjima usne duplje. Kod nekih pasa, obrok potom izaziva potrebu za obavljanjem nužde.

U automobilu

Vožnja automobilom za mnoge pse predstavlja izvor stresa, čak i kada je transport unapred isplaniran i automobil je opremljen posebnim sedištem za ljubimca. U zatvorenom prostoru automobila može biti prevruće i dusno, a buka i vibracije mogu dodatno uzrokovati anksioznost. Psi se često moraju postepeno navikavati na različite oblike prevoza kako bi stekli osećaj sigurnosti.

Pri dolasku gostiju

Pas može iskusiti radost ili, naprotiv, strah prilikom susreta sa novim ljudima koji glasno ulaze u vaš dom. Ovo se posebno primećuje u porodicama gde posete gostiju nisu česta pojava.

Neke životinje sa izraženim čuvarskim instinktom mogu cviliti zbog zabrane lajanja.

U takvim situacijama, pas oseća prirodnu nelagodu kada vidi nepoznate ljude, ali, nedovoljan da izrazi svoju zaštitničku reakciju lajanjem ili drugim oblicima agresije, odlučuje da izrazi svoje neslaganje cvilenjem.

Pri viđanju vršnjaka

Ukoliko vaš pas cvili kada ugleda druge pse, razlozi mogu biti različiti. Neki psi mogu osećati strah zbog nedovoljne socijalizacije ili usled negativnih iskustava iz prošlosti, dok drugi mogu biti nestrpljivi u iščekivanju igre. Takođe, cviljenje može biti i izraz nedostatka druženja, pa čak i seksualnog uzbuđenja.

Gledajući kroz prozor

Veliki broj pasa provodi slobodno vreme sedeći na pragovima prozora i posmatrajući okolinu. Ako pritom cvili, moguće je da im nedostaje redovan izlet, društvo ili mogućnost da progonu ptice i druge životinje. Posebno osetljivim psima, neprekidno posmatranje spoljašnje dešavanja, može izazvati prekomernu stimulaciju koja dodatno doprinosi njihovoj nervozi.

Šta učiniti ako pas cvili?

Ukoliko se čini da nepravilno ponašanje proizlazi iz nedostatka hrane ili vode, obavezno osigurajte da vaš pas dobija kvalitetnu ishranu prilagođenu njegovim potrebama, uzimajući u obzir rasu, godine, nivo fizičke aktivnosti i eventualne zdravstvene probleme. Takođe, obavezno mu omogućite stalni pristup svežoj vodi.

Ako imate poteškoća sa obezbeđivanjem redovnih i kvalitetnih šetnji, možete potražiti pomoć članova porodice, prijatelja ili angažovati profesionalnog šetača pasa.

U slučaju seksualne potrebe, ako vaš pas poseduje plemenitu vrednost, možete mu samostalno organizovati parenje ili se obratiti klubu za uzgoj pasa. Za ostale pse kod kojih se primeti problematično ponašanje usled hormonskih uticaja, često se preporučuje kastracija.

Neki zdravstveni problemi ne mogu biti brzo i efikasno izlečeni. Određene bolesti sklone su recidivu, odnosno ponovnom javljanju čak i nakon prividnog potpunog izlečenja, ili prelaze u hronično, stalno stanje. U tim slučajevima, izuzetno je važno sarađivati sa iskusnim veterinarom.

Obezbeđivanje udobnosti i smanjenje anksioznosti kod pasa nije jednostavan zadatak. Neki psi su prirodno mirni i promene u načinu treniranja ili uslovima života ne utiču na njih, ali ukoliko primetite da vaš pas zahteva promenu okruženja ili stila komunikacije, potrudite se da mu izađete u susret. Za pse koji pokazuju visok nivo nervoze, savetovanje sa stručnim kinologom može biti od velike pomoći.

Nedostatak fizičke aktivnosti ne nadoknađujete isključivo intenzivnim trčanjem. Uključite se u pseće sportove, angažujte energične članove domaćinstva pri šetnjama, ili organizujte zajedničke izlete sa drugim vlasnicima pasa.

Dugotrajne, kvalitetne i raznovrsne šetnje mogu nadoknaditi i socijalne potrebe vašeg psa. Dozvolite mu da se druži sa prijateljski nastrojenim osobama i drugim psima, menjajte rutinu šetnje, i organizujte izlete u prirodu – sve ove aktivnosti obezbeđuju dotok novih stimulusa i pozitivnih iskustava.

Ove sugestije i rešenja mogu vam pomoći da bolje razumete ponašanje vašeg psa i unapredite njegov kvalitet života.

Da li je moguće odviknuti psa od cviljenja?

Možda je vaš pas navikao da u određenim situacijama reaguje cvilenjem. Potpuno odviknuti psa od ove vrste izražavanja nije moguće jer je to za njega način komunikacije. Međutim, možete ga naučiti da reaguje drugačije – na primer, izdavanjem naredbi poput 'tiho' ili 'legni'. Ovim pristupom možete zameniti neželjenu reakciju izvršavanjem komande. Ako je pas počeo da koristi cviljenje kao način sticanja pažnje ili dobijanja nečega što želi, važno je dosledno ne nagrađivati takvo ponašanje, jer i najmanji popust može usporiti napredak u njegovom odvikavanju.

Ako pas cvili – najvažnije je

Ukratko, ukoliko vas brine konstantno i opsesivno cviljenje vašeg psa, važno je setiti se sledećeg:

• Cviljenje je oblik komunikacije i potpuno ga nije moguće eliminisati; ukoliko vas smeta da pas cvili bez jasnog razloga tokom celog dana, procenite uslove u kojima živi i njegovo zdravstveno stanje.
• Potrebno je isključiti otprilike 19 mogućih uzroka, među kojima su glad, žeđ, potreba za nuždom, bol, nedostatak fizičke aktivnosti, socijalne interakcije, kao i seksualno uzbuđenje.
• Analiza situacije u kojoj pas cvili može pomoći u identifikaciji i eliminaciji osnovnog uzroka, kao što je neudoban prostor za spavanje tokom noći.
• Nakon identifikacije uzroka, važno je uložiti maksimalan napor da se on otkloni, naročito ako se radi o nedostatku osnovnih potreba poput hrane, vode ili odmora.
• Iako je nemoguće zabraniti psu da izražava svoje potrebe, dosledna obuka, stvaranje udobnog okruženja i pravilna disciplina mogu značajno smanjiti opsesivno cviljenje.

Odgovori na često postavljana pitanja

Pas stalno cvili bez razloga – šta učiniti?

Prvenstveno je potrebno otkloniti propuste u nezi, eventualne zdravstvene probleme i osigurati adekvatnu socijalnu interakciju. Redovna dresura, striktno pridržavanje pravila, a u složenijim slučajevima i konsultacija sa stručnim kinologom, mogu biti od velike pomoći.

Izvori:

Overall, K. (2013). Manual of Clinical Behavioral Medicine for Dogs and Cats

Serpell, J. (1995). The Domestic Dog