Šta je čipiranje psa?

Čipiranje je ugradnja malog elektronskog identifikatora ispod kože psa, najčešće u predelu vrata ili između lopatica, prema lokalnoj veterinarskoj praksi. Mikročip je približno veličine zrna pirinča i nalazi se u kapsuli od materijala pogodnog za ugradnju u telo.

Mikročip ne sadrži ime vlasnika, adresu niti kompletnu dokumentaciju psa. On nosi identifikacioni broj koji odgovarajući čitač očitava kada se približi psu. Standardni mikročipovi za identifikaciju životinja imaju 15-cifreni broj. Čip nema bateriju i nije GPS uređaj: ne može da pokaže gde se izgubljeni pas nalazi.

Zašto je važna registracija?

Broj mikročipa povezuje se sa podacima o psu i vlasniku u odgovarajućem registru. Ne postoji jedna univerzalna baza u koju se automatski upisuju svi čipovani psi. Veterinar može da objasni gde se podaci registruju i kako se kasnije menjaju.

  • Posle čipiranja proverite da li je broj pravilno zabeležen u dokumentaciji psa i unet u odgovarajući registar.

  • Ažurirajte broj telefona i adresu kada se promene, kao i podatke o vlasniku ako pas pređe kod drugog vlasnika.

  • Čuvajte potvrdu o čipiranju i podatke o registru kako biste lakše proverili ili izmenili upis.

Kako izgleda ugradnja mikročipa?

Mikročip ugrađuje veterinar pomoću posebne igle. Postupak je kratak i obično ne zahteva anesteziju, ali ubod može izazvati kratkotrajnu nelagodnost. Veterinar proverava očitavanje čipa i daje uputstva za mesto uboda.

Mikročip je predviđen da trajno ostane u telu, ali se ponekad može pomeriti ili prestati da se očitava. Zato je korisno da veterinar povremeno proveri njegovo očitavanje, naročito pre putovanja. Ako posle ugradnje primetite rastući otok, crvenilo, iscedak ili bol koji ne prolazi, obratite se veterinaru.

Kako se čip razlikuje od tetovaže i pločice na ogrlici?

Mikročip je trajniji način identifikacije od pločice koja može da otpadne ili se izgubi zajedno sa ogrlicom. Tetovaža vremenom može postati teže čitljiva. Ipak, svaka od ovih metoda ima svoja ograničenja:

  • Za očitavanje mikročipa potreban je kompatibilan čitač, kakav koriste veterinarske ambulante i mnoge službe koje zbrinjavaju pronađene životinje.

  • Pronalaženje vlasnika zavisi od toga da li je čip registrovan i da li su kontakt podaci dostupni i ažurni. Samo ugrađivanje čipa ne garantuje povratak izgubljenog psa.

  • Pločica na ogrlici sa brojem telefona omogućava nalazaču da vas odmah pozove, bez čitača. Zato je korisna dopuna mikročipu, a ne njegova zamena.

Kada je čipiranje potrebno?

Čipiranje je korisno za identifikaciju svakog psa, a u mnogim zemljama je i zakonska obaveza. Može biti uslov za putovanje preko granice ili učešće na izložbi. Pravila zavise od zemlje, rute putovanja i organizatora događaja, pa ih ne treba smatrati istim svuda.

Pre putovanja proverite kod nadležnog organa zemlje odredišta i tranzitnih zemalja koji su identifikacioni standardi, dokumenti, vakcinacije i eventualni dodatni postupci potrebni. Sa veterinarom na vreme uskladite redosled čipiranja i vakcinacije protiv besnila, jer taj redosled može biti važan za priznavanje vakcine. Mikročip sam po sebi nije dovoljan za prelazak granice.