Psi ne vide svet isto kao ljudi: razlikuju manje boja i uglavnom slabije razaznaju sitne detalje, ali su dobro prilagođeni opažanju pokreta i snalaženju pri slabom svetlu. U svakodnevnom životu vid dopunjuju mirisom i sluhom.

Koje boje psi vide?

Mrežnjača, sloj nervnog tkiva u oku, sadrži ćelije osetljive na svetlost: štapiće i čepiće. Štapići omogućavaju vid pri slabom osvetljenju, dok čepići učestvuju u razlikovanju boja i detalja. Kod pasa mrežnjača je više prilagođena slabom svetlu nego kod ljudi.

Većina ljudi ima tri tipa čepića, a psi dva, pa njihov vid nazivamo dihromatskim. Psi razlikuju plave i žute tonove, ali crvenu i zelenu ne razaznaju na način na koji ih vidi većina ljudi. To ne znači da vide samo dve boje ili da im je svet crno-beo: opažaju i razlike u svetlini i različite nijanse.

Pseći vid boja može se približno uporediti sa nekim oblicima crveno-zelenog poremećaja raspoznavanja boja kod ljudi.

Pri izboru igračke nije važna samo boja, već i njen kontrast u odnosu na podlogu. Plava igračka na travi može biti uočljivija od crvene. Tokom obuke uz vizuelne znakove koristite dosledne glasovne signale; ne očekujte da pas razlikuje predmete samo po bojama koje su vama očigledno različite.

Na ulici se ne treba oslanjati na to da pas prepoznaje boje semafora ili sam procenjuje kada je bezbedno preći put. Čak i obučeni psi vodiči rade u saradnji sa osobom koja donosi odluku o prelasku.

Oštrina vida, pokret i vidno polje

Psi uglavnom slabije razaznaju sitne detalje nego ljudi sa normalnim vidom. Ipak, slabija oštrina vida nije isto što i kratkovidost, niti svaki pas vidi jednako. Opažanje zavisi od zdravlja očiju, osvetljenja, kontrasta, udaljenosti i individualnih razlika.

Pokret može psu privući pažnju lakše nego nepomičan predmet. Međutim, uočavanje pokreta ne znači da je pas prepoznao osobu ili predmet koji se kreće. Nije opravdano svim psima pripisivati jednu udaljenost sa koje mogu da primete ili prepoznaju nešto.

Vidno polje mnogih pasa šire je od ljudskog u horizontalnom pravcu, ali njegov obim zavisi od položaja očiju i oblika glave. Šire vidno polje ne znači da pas vidi sve iza sebe ili da je ono jednako široko u svim pravcima. Razlike među rasama postoje, ali same po sebi ne određuju vid svakog pojedinačnog psa.

Kako psi vide pri slabom svetlu?

Psi se pri slabom osvetljenju uglavnom bolje snalaze od ljudi. Tome doprinose štapići u mrežnjači i reflektujući sloj iza nje, tapetum lucidum, koji vraća deo svetlosti kroz mrežnjaču. Taj sloj je i razlog što oči psa mogu da zasvetle kada ih obasja svetlo.

Ipak, psi ne vide u potpunom mraku: za vid je potrebna makar mala količina svetlosti. Bolji vid pri slabom svetlu ne znači bolje razlikovanje boja noću, niti isključuje strah ili nesigurnost u mračnom prostoru.

Kako prepoznati moguće probleme sa vidom?

Kod kuće možete pratiti promene u ponašanju i izgledu očiju, ali ne možete pouzdano proveriti vid ili postaviti dijagnozu. Ne usmeravajte jak svetlosni snop u oči psa i ne pokušavajte da izazovete reakciju naglim pokretima ka oku. Reakcija zenice na svetlost sama po sebi nije pouzdan dokaz očuvanog vida.

  • Obratite pažnju na novo ili sve češće sudaranje sa predmetima, naročito u nepoznatom prostoru.

  • Pratite nesigurnost pri slabom svetlu, teškoće u pronalaženju igračaka i oklevanje pred stepenicama. Ovi znaci mogu imati i druge uzroke, uključujući bol ili strah.

  • Uočite žmirkanje, držanje oka zatvorenim, trljanje oka šapom, pojačano suzenje, crvenilo ili neuobičajen sekret.

  • Prijavite veterinaru zamućenje ili promenu boje oka. Plavičast ili siv izgled može imati različite uzroke i nije dovoljan da se zaključi da pas ima kataraktu.

Nagao gubitak vida, bolno ili zatvoreno oko, povreda, izraženo crvenilo ili naglo zamućenje zahtevaju hitan veterinarski pregled. Ne čekajte da prođu sami. Za postepene promene vida takođe zakažite pregled, čak i ako se pas dobro snalazi u poznatom prostoru. Veterinar će pregledati oči i po potrebi preporučiti dodatna ispitivanja ili pregled kod veterinarskog oftalmologa.

Bezbedna nega područja oko očiju

Čišćenje područja oko očiju može ukloniti površinsku nečistoću, ali ne sprečava sve očne bolesti i ne leči uzrok sekreta. Ako su oči čiste i bez tegoba, nepotrebno diranje nije potrebno.

  • Manje naslage na dlaci oko oka nežno omekšajte čistom mekom krpom ili gazom navlaženom mlakom vodom. Za svako oko koristite zasebnu čistu krpu ili gazu.

  • Brišite samo područje oko oka, bez dodirivanja njegove površine i bez nasilnog otvaranja kapaka. Prekinite ako pas pokazuje bol ili se opire.

  • Gnojni ili uporan sekret zahteva veterinarsku procenu; samo brisanje nije dovoljno. Ne koristite sapun, šampon, kućne preparate ni kapi za oči bez preporuke veterinara.

  • Ako dlaka dodiruje ili zaklanja oči, neka je bezbedno skrati stručna osoba. Ne približavajte makaze oku psa koji se pomera.

Tokom vožnje ne dozvoljavajte psu da izbacuje glavu kroz prozor: prašina i sitne čestice mogu povrediti oči. Pas treba da bude bezbedno osiguran u vozilu.

Literatura

  • Horowitz, A. (2009). Inside of a Dog: What Dogs See, Smell, and Know

  • Overall, K. L. (2013). Manual of Clinical Behavioral Medicine for Dogs and Cats