Ova patološka pojava kod pasa se retko susreće, ali vlasnicima je ipak potrebno da budu upoznati sa njenim manifestacijama, jer bez pravovremene pomoći postoji veliki rizik od razvoja opasnih posledica. Veoma je važno brzo prepoznati infarkt kako bi se na vreme obratilo veterinarskom stručnjaku koji može da odredi efikasno lečenje.
Šta je infarkt?
Srce je glavni 'motor' u organizmu koji pumpa krv kroz arterije i sudove, obezbeđujući svim organima i tkivima kiseonik i hranljive materije. Ako iz nekog razloga dođe do poremećaja krvotoka koji snabdeva samo srce, dolazi do infarkta miokarda – srčnog mišića. U suštini, to je odumiranje određenog dela miokarda koje nastaje zbog odsustva normalnog krvotoka.
Iako se bolest kod pasa ne susreće često, ona je veoma opasna.
Pored toga, poslednjih godina beleži se povećanje broja srčanih bolesti kod kućnih ljubimaca – verovatno zbog sve veće rasprostranjenosti viška telesne mase među kućnim ljubimcima.
Svaki vlasnik treba da zna simptome infarkta i potrebnu prvu pomoć – to znanje može jednog dana spasiti ili produžiti život njegovom ljubimcu.
Faze razvoja
Klinički tok srčanog udara kod pasa može se podeliti na pet faza, od kojih zavise manifestacije i u velikoj meri izbor terapije. Važno je primetiti promene u srčanom mišiću u ranim fazama, kada nisu toliko ozbiljne kao u poslednjim.
Faze infarkta:
- Preinfarktna. Trajanje ove faze u velikoj meri zavisi od toga šta je izazvalo infarkt. Na primer, u slučaju začepljenja smera trombom, ona prolazi brzo, oko 3-6 sati, dok ako se sud može postepeno blokirati novonastankom, trajanje može biti nekoliko nedelja, pa čak do meseca. Glavni znak su bolne senzacije u području grudi. Vlasnik može primetiti neispravno ponašanje zbog smanjene aktivnosti ljubimca, promene u njegovom ponašanju.
- Akutna faza. Traje obično od pola sata do nekoliko sati od početka poremećaja krvotoka do nekroze (odumiranja tkiva) srčanog mišića. Karakterišu je jake bolne senzacije u grudima, pas se često budi, teško diše, može izgubiti svest zbog snižavanja pritiska, primećuje se cijanosis (plavljenje) sluzokoža.
- Akutna faza. Traje, kako je obično slučaj, od dva dana do dva nedelje, tokom kojih se na mestu umrlih tkiva pojavljuju prve ožiljke. U ovom periodu bol nije tako oštar, ali se povremeno vraća, srčani ritam i pritisak su nestabilni.
- Subakutna faza. Traje otprilike 1-2 meseca, tokom koje se formiraju ožiljci, nekrotično tkivo srčanog mišića zamenjuje granulatornim – tkivom koje se formira prilikom zarastanja. Osećaj psa se poboljšava.
- Postinfarktna faza. Može trajati do šest meseci. Tokom ove faze, ožiljci se konačno formiraju i učvršćuju, srce 'uči' da radi sa novim promenama.
Akutna i akutna faza su najopasnije faze srčanog udara kod psa. Međutim, rizik od komplikacija ostaje i u kasnijim fazama, pa je potrebno pažljivo posmatrati ljubimca i pri najmanjim znakovima nelagodnosti obratiti se veterinarskoj klinici, čak i ako je infarkt već prošao.
Uzroci srčanog udara
Glavni uzrok srčanog udara je poremećaj krvotoka, koji mogu izazvati različiti faktori, od bolesti i patoloških stanja, pa sve do genetske predispozicije.
Razmotrićemo najčešće uzroke:
- Ateroskleroza – karakteriše je formiranje holesterolskih plakova i naslaga holesterola na zidovima sudova, koje pogoršavaju snabdevanje krvlju. Ako je prečnik plaka veći od prečnika smera, krvotok se blokira. Razvoju ateroskleroze značajno doprinosi nepravilna ishrana i višak telesne mase.
- Onkologija – novotvorbe mogu stisnuti sudove, narušavajući protok krvi.
- Dirofilarijaza – infekcija srčanog mišića parazitima (srčanim crvima), koji takođe mogu začepliti sudove i arterije.
- Inflamatorne bolesti sudova – posebno vaskulitis.
- Hormonalne promene – nastaju iz različitih razloga: u fazi rasta, kao rezultat uzimanja lekova koji utiču na polnu aktivnost, zbog bolesti endokrine sisteme – sistema u organizmu koji reguliše njegovu funkciju putem izlučivanja hormona.
- Genetska predispozicija – predstavnici velikih rasa, na primer, doga, senbernara, crnog terijera, njujfaundlenda, kao i rase sa visokom emocionalnošću, sklone stresovima – čivava, ruski toy terijeri, bolonjezi, toy pudle, skloni su poremećajima rada kardiovaskularnog sistema.
- Starosni faktor – s godinama verovatnoća razvoja poremećaja kardiovaskularnog sistema raste.
U grupi rizičnih su psi sa blagim viškom kilograma, a posebno oni sa gojaznošću, ljubimci koji vode sedeći način života, ili, obrnuto, trpe ekstremne fizičke napore.
Simptomi srčanog udara kod psa
Klinička slika srčanog udara obično je izražena, ali manifestacije nespecifične, tj. svojstvene nisu samo ovoj bolesti. Na primer, plavljenje sluzokoža karakteriše ne samo infarkt, već i poremećaj disajne funkcije. Iz ovog razloga samo na osnovu kliničkih manifestacija teško je dijagnostikovati srčani udar.
Kod različitih rasa infarkt se može manifestovati različitim simptomima, ali ukupna slika je slična kod svih.
U preinfarktnoj fazi nekroze tkiva srčanog mišića ne dolazi, bolest je mnogo lakše kontrolisati, ali znaci u preinfarktnoj fazi nisu izraženi.
Pas može:
- Često i teško disati zbog ubrzanog otkucaja srca i povišenog pritiska;
- Odbijati šetnje, mnogo ležati i malo se kretati;
- Loše spavati, poskakujući prilikom hodanja;
- Lizati levi lakat, ćukati zbog bolnih senzacija u grudima.
U fazi neposrednog udara simptomatika postaje izraženija, dodaju se i drugi znaci.
U ovoj fazi infarkta kod psa pojavljuju se sledeći karakteristični simptomi:
- Cijanosis – ružičaste sluzokože plave zbog poremećaja krvotoka, najviše je vidljiv na sluzokožama usne šupljine – desnima, obrazima, nepce;
- Dispneja se pojačava, pas sedi u nekorektnoj pozi sa spuštenom glavom – na ovaj način ljubimac pokušava smanjiti pritisak;
- Pas loše spava, stalno se budi, ako pritisak naglo padne, životinja može izgubiti svest;
- Ljubimac pokazuje nekorektno ponašanje – može stalno ćupati, odbijati šetnje, igre, pokazivati agresiju zbog bolnih senzacija.
U akutnoj i akutnoj fazi može doći do letalnog ishoda, posebno ako je ljubimac veoma star, oslabljen ili ako srčani udar kod psa nije prvi put.
Dijagnostika
Simptomi infarkta imaju sličnosti i sa drugim bolestima, posebno srčanim, pa se dijagnoza ne može postaviti isključivo na osnovu spoljašnjih znakova.
Za dijagnostiku, specijalista će u prvom koraku postaviti vlasniku važna pitanja o ponašanju psa, njegovoj ishrani, načinu života, promenama koje su se dogodile u poslednje vreme.
Nakon opšteg pregleda, verovatno će biti potrebno dodatno ispitivanje, koje može uključivati:
- Analize urina;
- Analize krvi, kompletna i biohemijska;
- Rezultati instrumentalne dijagnostike: elektrokardiogrami, ehokardiogrami, ultrazvučno ispitivanje srca i rendgenografija grudne kože.
Najprecizniji način da se utvrdi stanje srčanog mišića je an angiografija – rendgensko ispitivanje sudova sa uvođenjem kontrastnog sredstva u sistem, ali njeno izvođenje nije uvek moguće. Ispitivanje se sprovodi pod opštim narkozom, i samo lekar na osnovu ukupnog stanja psa može odlučiti da li je potrebno sprovesti ga životinji.
Prva pomoć psu kod srčanog udara
Ako primetite neobične simptome koji ukazuju na infarkt, važno je ne odlažite se i odmah se obratiti veterinarskoj klinici. Ali ako u tom trenutku transport nije moguć, možete pružiti ljubimcu hitnu pomoć do nego što stignete do veterinara.
Šta je potrebno uraditi kada sumnjate na infarkt kod psa:
- Postavite ljubimca na levi ili desni bok, podignite glavu više od nivoa tela;
- Spustite šape što niže, posebno ako pas često i teško diše;
- Prozračite prostoriju kako biste smanjili sobnu temperaturu;
- Pokušajte smiriti ljubimca kako ne biste izazvali paniku, ostanite s njim, mašite ga i razgovarajte smirenim glasom.
Ne dajte nikakve lekove, jer njihova nepravilna upotreba može pogoršati situaciju. Ako pas teško diše i imate tonometar, izmerite mu pritisak. Ove podatke je važno saopštiti specijalisti.
Prethodno proučite sve veterinarske klinike u vašoj okolini – važno je znati koje od njih nude uslugu dolaska lekara na kućni pregled. U hitnoj situaciji, kada transport psa predstavlja opasnost, možete koristiti ovu uslugu, prethodno pozivajući i obaveštavajući o simptomima.
Lečenje posledica infarkta
Obično veterinari nude ostavljanje ljubimca koji je preživeo infarkt u bolnici kako bi osoblje moglo kontrolisati njegovo stanje tokom kritičnog perioda.
Standardno lečenje obuhvata četiri grupe lekova, čija kombinaciju može odrediti samo veterinarski lekar:
- Antianginalna sredstva za poboljšanje snabdevanja kiseonikom srčanog mišića.
- Lekovi za održavanje rada srca.
- Antikoagulansi za razređivanje krvi, sprečavanje formiranja tromba.
- Vitaminska i mineralna suplementacija.
Lekar može propisati i druge lekove ukoliko vidi potrebu. Najvažnije je pravovremeno se obratiti za pomoć i ne pokušavati lečenje ljubimca sami.
Nega psa nakon udara
Nakon infarkta, veterinarski lekar može preporučiti promenu ishrane i načina života. Tokom perioda oporavka, dok se oštećenja tkiva srčanog mišića konačno ne zarobe, važno je smanjiti fizičku aktivnost ljubimca, isključiti sportske aktivnosti i rad. Na šetnjama se preporučuje odustajanje od intenzivnih igara, te odabir hodanja u stabilnom i mirnom tempu.
Kako se fizičke aktivnosti smanjuju, možda će biti potrebno promeniti i ishranu kako bi pas nijeo prekomernu težinu. Za to je potrebno odabrati pravilno izbalansiranu hranu sa umerenim kalorijama. Takođe, lekar može propisati specijalnu veterinarsku dijetu koja će smanjiti opterećenje srca, podržati njegovo funkcionisanje i ubrzati proces oporavka.
Nakon srčanog udara, preporučuje se svakodnevno merenje broja otkucaja srca psa i vođenje evidencije tih podataka, kako bi lekar mogao proceniti kako ide rehabilitacija nakon bolesti. Takođe, polugodišnje je preporučljivo obaviti ultrazvučno ispitivanje srca u klinici radi kontrole njegove funkcije.
Moguće komplikacije
Potpuno izbeći komplikacije moguće je samo u početnoj fazi, kada tkiva srčanog mišića još nisu podvrgnuta nekrozi. Ali čak i u tom slučaju, tokom daljeg života ljubimca potrebna je pažljiva posmatranja, jer je rizik od ponovnih poremećaja rada kardiovaskularnog sistema velik.
Nastali ožiljci nakon srčanog udara mogu uticati na punopravno funkcionisanje celog sistema. Kod obimnih oštećenja može doći do srčane insuficijencije – to je najopasnija komplikacija koja predstavlja pretnju za sve unutrašnje organe. Kod insuficijencije narušava se proces snabdevanja organizma kiseonikom, zbog čega intenzitet cirkulacije može opasti, a metabolizam patološki da se menja.
Prevencija infarkta
Posledice srčanog udara su nepovratne, stoga preventiva infarkta miokarda igra posebnu ulogu u očuvanju zdravlja ljubimca. Posebno je važno baviti se ovim, ukoliko je ljubimac u rizičnoj grupi.
Za prevenciju infarkta kod psa možete uraditi sledeće:
- Obezbedite ljubimcu pravilnu ishranu, odaberite izbalansiran i odgovarajući režim ishrane koji zadovoljava sve potrebe. Potrebno je isključiti sve proizvode sa salona. Posebno opasni za pse su: avokado, čokolada, sirovo meso i riba, kosti, brašno i slatkiši.
- Održavajte zdravu težinu – za to je važno pratiti unos dnevne kalorijske norme i ne prekoračivati preporučene porcije.
- Održavajte optimalnu aktivnost – pas treba da šeta najmanje dva puta dnevno, učestvuje u zajedničkim igrama i fizičkim aktivnostima. Pri tome ne sme se dozvoliti ekstremni napori. Da biste odredili optimalan nivo aktivnosti uzimajući u obzir specifičnosti psa, preporučuje se konsultacija sa veterinarskim lekarom koji će vas informisati o mogućim kontraindikacijama.
- Čuvajte psa od stresnih faktora, posvećujte vreme njegovoš socijalizaciji kako bi male promene u poznatom okruženju ne izazivale stres.
- Prolazite sa ljubimcem godišnju dijagnostičku kontrolu i redovno posjećujte veterinarsku kliniku radi preventivnih pregleda. Ako je životinja već bila dijagnostikovana sa bolestima ili se nalazi u rizičnoj zoni za razvoj infarkta, preporučuje se povećanje frekvencije poseta na dva puta godišnje.
- Poštujte raspored vakcinacije i pravovremeno sprovodite antiparazitske tretmane.
- Izvori:
-
K. Radović (2021). "Srčane bolesti kod pasa", Beograd.
-
M. Petrović (2020). "Veterinarska medicina: Praktični vodič", Novi Sad.
