Infarkt miokarda, odnosno odumiranje dela srčanog mišića zbog nedovoljnog snabdevanja krvlju i kiseonikom, kod pasa je redak. Mnogo češće srčane bolesti i drugi poremećaji mogu izazvati slabost, otežano disanje ili kolaps. Vlasnik ne može na osnovu tih znakova prepoznati infarkt, ali može prepoznati da je psu potrebna hitna pomoć.
Šta je infarkt, a šta srčani zastoj?
Srčani mišić dobija krv preko koronarnih krvnih sudova. Ako njegovo snabdevanje kiseonikom postane ozbiljno i dovoljno dugo poremećeno, deo tkiva može odumreti. To je infarkt miokarda. On nije isto što i srčana slabost, pri kojoj srce ne uspeva da obezbedi odgovarajuću cirkulaciju, niti srčani zastoj, pri kojem prestaje delotvorno pumpanje krvi.
Naglo otežano disanje, plavičaste ili sive desni i kolaps zahtevaju hitan veterinarski pregled, bez obzira na to da li je uzrok infarkt.
Kako se bolest razvija
Ne postoji pouzdan raspored faza i simptoma po kojem vlasnik može pratiti infarkt kod psa. Promene mogu nastati naglo, a njihova težina zavisi od uzroka, obima oštećenja i opšteg zdravstvenog stanja. Ne treba čekati „sledeću fazu” niti pretpostavljati da je opasnost prošla ako se pas privremeno oporavi nakon kolapsa.
Mogući uzroci i razlika u odnosu na ljude
Kod ljudi je čest uzrok infarkta bolest koronarnih arterija povezana sa aterosklerozom. Takav obrazac nije uobičajen kod pasa. Ateroskleroza se kod njih javlja retko i može biti povezana sa određenim metaboličkim ili endokrinim poremećajima. Gojaznost opterećuje zdravlje psa, ali sama po sebi ne znači da će pas dobiti infarkt.
Oštećenje srčanog mišića usled nedovoljnog dotoka krvi može biti povezano sa začepljenjem krvnog suda ugruškom, oboljenjem krvnih sudova ili ozbiljnim poremećajem cirkulacije. Uzrok se procenjuje za svakog psa posebno; ne može se zaključiti samo iz njegove starosti, rase ili načina života.
Neke rase imaju povećanu sklonost ka određenim srčanim bolestima, ali to nije isto što i sklonost ka infarktu. Ni uznemirenost ni „emocionalnost” rase nisu dovoljan osnov da se pas proglasi rizičnim za infarkt. Dirofilarijaza je takođe ozbiljna bolest: odrasli srčani crvi prvenstveno zahvataju plućne arterije, a u težim slučajevima i desnu stranu srca; nije reč o infekciji samog srčanog mišića.
Koji simptomi zahtevaju hitnu pomoć?
Mogući znaci ozbiljnog srčanog ili respiratornog problema nisu specifični za infarkt. Slične tegobe mogu nastati i kod trovanja, toplotnog udara, krvarenja i drugih hitnih stanja.
Otežano disanje u mirovanju, snažno naprezanje stomaka pri disanju ili disanje otvorenih usta koje nije uobičajeno dahtanje posle aktivnosti.
Plavičaste, sive ili izrazito blede desni, ako se promena može bezbedno videti.
Iznenadan kolaps, gubitak svesti ili izrazita slabost zbog koje pas ne može da stoji.
Nagao nemir uz otežano disanje, nemogućnost da se udobno smesti ili brzo pogoršanje opšteg stanja.
Smanjena izdržljivost, odbijanje šetnje, kašalj ili promena ponašanja takođe zaslužuju pregled, ali ne potvrđuju infarkt. Lizanje levog lakta nije pouzdan znak srčanog udara kod psa. Ako su promene nagle ili praćene teškoćama pri disanju, pregled je hitan.
Prva pomoć do dolaska veterinaru
Odmah pozovite najbližu dostupnu veterinarsku ambulantu, opišite simptome i organizujte prevoz prema njihovim uputstvima. Kod ozbiljnih teškoća sa disanjem ne čekajte kućnu posetu ako bi to odložilo lečenje.
Zaustavite aktivnost i smanjite uzbuđenje. Ne terajte psa da hoda; prenesite ga ako to možete bezbedno, bez pritiskanja grudnog koša.
Svesnom psu koji teško diše dozvolite da zadrži položaj u kojem mu je najlakše. Nemojte ga silom polagati na bok, podizati mu glavu ili spuštati šape.
Obezbedite mirno i prijatno provetreno okruženje. Izbegavajte pregrevanje i nepotrebno rukovanje. Ne stavljajte brnjicu psu koji otežano diše.
Ne dajte aspirin, nitroglicerin, sedative niti druge lekove bez neposrednog uputstva veterinara. Ne nudite hranu i ne prisiljavajte psa da pije.
Ako pas izgubi svest, odmah proverite da li diše i to saopštite veterinaru. Ako ne diše normalno ili samo povremeno hvata vazduh, moguća je potreba za kardiopulmonalnom reanimacijom. Tražite hitna telefonska uputstva; ako ste obučeni, započnite reanimaciju. Ne primenjujte kompresije grudnog koša na svesnom psu ili psu koji normalno diše.
Nemojte odlagati prevoz zbog pokušaja kućnog merenja krvnog pritiska. Veterinaru prenesite kada su tegobe počele, da li je pas izgubio svest, koje bolesti ima i koje lekove uzima. Korisno je unapred sačuvati kontakt ambulante koja zbrinjava hitne slučajeve.
Kako se postavlja dijagnoza
Kod nestabilnog psa prednost ima stabilizacija, a zatim ispitivanje uzroka. Veterinar procenjuje disanje, cirkulaciju i srčani ritam, uz podatke o prethodnim bolestima i početku tegoba.
Pregledi mogu uključivati elektrokardiogram (EKG) za procenu ritma, ehokardiografiju — ultrazvuk srca — za procenu njegove građe i funkcije, rendgenski snimak grudnog koša kada stanje psa to dopušta i laboratorijske analize. Po potrebi se meri srčani troponin, pokazatelj oštećenja srčanog mišića. Povišen troponin sam po sebi ne potvrđuje infarkt, jer se javlja i kod drugih bolesti.
Dijagnoza se zasniva na zajedničkom tumačenju nalaza. Angiografija nije rutinski pregled za svakog psa sa sumnjom na srčani problem; o specijalizovanim ispitivanjima odlučuje veterinar prema potrebi i riziku.
Lečenje i bolnički nadzor
Ne postoji jedna standardna kombinacija lekova za sve pse sa oštećenjem srčanog mišića. Lečenje zavisi od uzroka i prisustva aritmije, srčane slabosti ili drugih komplikacija. Psu mogu biti potrebni kiseonik, bolnički nadzor i ciljano lečenje poremećaja koji ugrožavaju disanje i cirkulaciju.
Lekovi koji utiču na zgrušavanje krvi primenjuju se samo kada za njih postoji opravdana indikacija, jer mogu izazvati krvarenje. Vitamini i minerali nisu rutinska terapija infarkta niti zamena za odgovarajuće lečenje. Sve lekove i eventualne dodatke ishrani treba uskladiti sa veterinarom.
Nega nakon otpusta
Plan oporavka mora biti prilagođen dijagnozi. Dok veterinar ne odobri drugačije, izbegavajte trčanje, intenzivne igre i rad. Dužinu i tempo šetnji prilagodite njegovim uputstvima, bez prisiljavanja psa na napor.
Obezbedite potpunu, uravnoteženu ishranu i pratite telesnu težinu. Ako je potrebna posebna dijeta, veterinar će je preporučiti prema stanju srca i drugim bolestima. Ne menjajte unos soli ili dodajte suplemente na svoju ruku.
Beležite apetit, aktivnost, kašalj i promene disanja. Veterinar može preporučiti praćenje broja udaha tokom mirnog sna i objasniti kada da ga kontaktirate. Trajno povećanje u odnosu na uobičajene vrednosti zahteva savet veterinara, a naporno disanje hitan pregled. Raspored kontrola i ultrazvuka nije isti za sve pse.
Moguće komplikacije i prognoza
Oštećenje srčanog mišića može dovesti do poremećaja ritma, slabijeg pumpanja krvi, srčane slabosti ili iznenadne smrti. Odumrlo tkivo može biti zamenjeno ožiljkom. Ishod zavisi od obima oštećenja, uzroka i odgovora na terapiju; ne može se obećati potpun oporavak niti odsustvo komplikacija.
Šta možete učiniti za zdravlje srca
Ne postoji kućna mera koja garantuje prevenciju infarkta kod psa. Najkorisnije je održavati opšte zdravlje, otkrivati i lečiti postojeće bolesti i prepoznati promene koje zahtevaju pregled.
Održavajte zdravu telesnu težinu uz odgovarajuće porcije potpune hrane i kontrolu poslastica.
Prilagodite fizičku aktivnost uzrastu, kondiciji i bolestima psa. Izbegavajte nagle ekstremne napore i aktivnost po velikoj vrućini.
Dogovorite redovne preventivne preglede. Kod poznate srčane bolesti ili naslednog rizika veterinar može preporučiti dodatne preglede i češće kontrole.
Sprovodite zaštitu od srčanog crva prema lokalnom riziku i preporuci veterinara, uključujući potrebno testiranje. To sprečava dirofilarijazu, ali nije specifična zaštita od infarkta.
Ne ignorišite nov kašalj, smanjenu izdržljivost ili promene disanja. Kolaps i ozbiljne teškoće pri disanju zahtevaju hitnu pomoć čak i ako pas već ima propisanu terapiju.
