Šta je potres mozga i kako nastaje?
Potres mozga je oblik traumatske povrede mozga koji može nastati nakon udarca u glavu ili naglog ubrzanja i usporavanja. Nije svaka povreda mozga potres mozga: trauma može izazvati i krvarenje, otok ili druga ozbiljna oštećenja. Kod kuće se ove povrede ne mogu pouzdano razlikovati.
Mogući uzroci uključuju saobraćajne nesreće, padove s visine, sudare tokom trčanja ili igre i druge snažne udarce. Povrede oružjem mogu izazvati teška oštećenja glave i zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.
Simptomi i znaci za hitan pregled
Znaci povrede mozga zavise od njenog obima i mogu se javiti odmah ili postati uočljivi kasnije. Odsustvo vidljive rane ne isključuje ozbiljnu povredu.
Promene ponašanja: dezorijentacija, neuobičajena pospanost, slabija reakcija na okolinu ili izražena uznemirenost.
Problemi s ravnotežom: teturanje, padanje ili nemogućnost stajanja.
Povraćanje, naročito ako se ponavlja nakon povrede.
Napadi: ukočenost, trzaji tela, gubitak kontakta s okolinom ili svesti.
Gubitak svesti, nejednake zenice, smetnje vida ili nepravilno i otežano disanje.
Gubitak svesti, napad, otežano disanje, nemogućnost stajanja, ponovljeno povraćanje ili sve slabija reakcija psa zahtevaju hitan odlazak u veterinarsku ambulantu. Posle saobraćajne nesreće ili značajnog pada pregled je potreban i ako pas naizgled deluje dobro, jer može imati i druge, skrivene povrede.
Prva pomoć do veterinarskog pregleda
Pozovite veterinara, opišite šta se dogodilo i sledite uputstva za transport. Ne odlažite odlazak da biste proveravali hod ili pokušavali kućno lečenje.
Obezbedite tišinu i smanjite rukovanje psom. Povređen pas može ugristi zbog bola ili straha.
Ne forsirajte hodanje i ne savijajte niti uvijajte vrat. Ako pas ne može da ustane ili postoji sumnja na povredu kičme, uz pomoć druge osobe premestite ga na čvrstu podlogu, pridržavajući celo telo.
Ne dajte lekove za ljude niti druge lekove bez naloga veterinara. Ne nudite hranu ili vodu psu koji je omamljen, povraća ili teško guta.
Tokom napada uklonite predmete o koje se pas može povrediti. Ne sputavajte ga i ne stavljajte prste ili predmete u njegova usta. Ako je bezbedno, zabeležite trajanje napada.
Tokom prevoza pratite disanje i reakcije psa. Ne stavljajte brnjicu psu koji povraća, teško diše ili je bez svesti.
Kako veterinar postavlja dijagnozu
Veterinar procenjuje disanje, cirkulaciju, nivo svesti i moguće povrede drugih delova tela. Neurološkim pregledom proverava reakcije, zenice i druge pokazatelje funkcije nervnog sistema. Važni su podaci o načinu i vremenu povređivanja, gubitku svesti, povraćanju i napadima.
Prema nalazu mogu biti potrebne analize krvi i dodatna snimanja. CT ili magnetna rezonanca glave mogu pomoći u otkrivanju strukturnih oštećenja. Rendgenski snimci mogu pokazati neke prelome, ali ne mogu isključiti povredu mozga. Ni uredan nalaz snimanja sam po sebi ne isključuje potres mozga; važni su klinički nalaz i praćenje stanja.
Lečenje i praćenje
Lečenje zavisi od težine povrede. Psi s ozbiljnim simptomima mogu zahtevati hospitalizaciju, ponovljene neurološke preglede i podršku disanju i cirkulaciji. Kućni oporavak dolazi u obzir samo kada veterinar proceni da je bezbedan.
Po potrebi se primenjuju lekovi protiv bola, terapija za kontrolu napada i bolničke mere za smanjenje povišenog pritiska unutar lobanje. Izbor lekova zahteva oprez: diuretici, sedativi i nesteroidni antiinflamatorni lekovi nisu rutinsko kućno lečenje potresa mozga. Nemojte ih davati samostalno.
Kod kuće obezbedite miran prostor, bez intenzivne igre, skakanja i nepotrebnog uzbuđenja. Trajanje ograničenja aktivnosti, način nadzora i termine kontrola dogovorite s veterinarom. Ako pas postaje pospaniji, slabije reaguje, povraća ili dobije napad, odmah se ponovo javite veterinaru.
Lekove dajte prema propisanom rasporedu. Ne menjajte dozu i ne prekidajte terapiju bez dogovora, ali se odmah javite veterinaru ako sumnjate na neželjeno dejstvo. Kontrolni pregled služi za procenu oporavka i prilagođavanje nege; ne može garantovati da kasnih posledica neće biti.
Oporavak i rehabilitacija
Aktivnost se vraća postepeno, prema preporuci veterinara. Ako ostanu smetnje kretanja ili ravnoteže, može biti korisna individualno prilagođena rehabilitacija nakon stabilizacije stanja. Masaža, vežbe, hidroterapija i zagrevanje nisu postupci koje treba samostalno započinjati neposredno nakon povrede glave.
Pratite apetit, unos vode i eventualne teškoće pri gutanju. Posebna dijeta nije automatski potrebna posle potresa mozga; promene ishrane dogovorite s veterinarom prema stanju psa.
Promene ponašanja
Posle povrede pas može biti povučen, uznemiren ili razdražljiv. Takve promene mogu biti povezane s bolom, stresom, lekovima ili oštećenjem nervnog sistema, pa ih ne treba pripisivati samo emocionalnoj reakciji.
Obezbedite predvidivu rutinu i mir, bez prisilnog maženja ili kažnjavanja. Nove, trajne ili sve izraženije promene ponašanja prvo prijavite veterinaru. Pomoć stručnjaka za ponašanje može se uključiti kada se procene medicinski uzroci.
Moguće posledice i prognoza
Lakše povrede mogu proći bez trajnih posledica, ali ishod se ne može unapred obećati. Teže traumatske povrede mozga mogu ostaviti smetnje koordinacije, vida ili ponašanja, a kod nekih pasa mogu se razviti kasniji napadi. To ne znači da su ozbiljne komplikacije česte posle svakog potresa mozga.
Prognoza zavisi od vrste i obima povrede, drugih povreda i razvoja stanja tokom praćenja. Pravovremeni pregled omogućava ranije prepoznavanje i lečenje komplikacija.
Kako smanjiti rizik od povrede
Obezbedite prozore, balkone i pristup mestima s kojih pas može pasti.
U blizini saobraćaja koristite povodac, a za slobodno kretanje birajte bezbedan, ograđen prostor.
Tokom igre pratite rizik od sudara, pada i grubih kontakata s drugim psima.
Vežbajte dolazak na poziv i druge korisne veštine uz nagrađivanje. Obuka smanjuje neke rizike, ali ne zamenjuje fizičko obezbeđivanje prostora.
