Koje vrste konvulzija postoje
Prema obliku napada:
- Generalizovane – širenje fokusa na oba hemisfera mozga. Svest je značajno izmenjena ili izgubljena.
- Fokalne (delimične) – stanje kada je zahvaćen konkretan deo mozga. To izaziva kontrakciju mišića isključivo leve ili desne strane tela, može se tresti samo facijalni deo. Ponekad napadi prolaze nezapaženo – čini se da životinja sanja nešto ili je zamišljena. Ponekad pas potpuno gubi kontrolu nad sobom. U nekim slučajevima, fokalni napadi mogu prelaziti u generalizovane, tj. prvo zahvataju deo tela, a zatim se uključuje celo telo.
- Kompleksni delimični napadi – stanje u kojem je svest izmenjena, zenice su proširene, primećuju se poremećaji ponašanja – lajanje, ližu se, žvakanje, hvatanje "muha", agresija, trzanje mišića u oblasti facijalnog dela.
Prema obliku kontrakcija mišića:
- Kloniski – aktivne kontrakcije mišića facijalnog dela ili ekstremiteta. Vlasnici često pogrešno tumače trzanje zadnjih šapa kod psa kao tremer.
- Toniskie – konvulzije kod psa tokom kojih su telo i noge napete, maksimalno ispružene, a glava se kao da se vuče ka repu duž kičme. Ovo stanje, kada se životinja savija ulukom preko leđa, naziva se opistotonusom i retko se javlja.
- Toničko-klonički predstavljaju izmene tonickog i kloničkog perioda. Možete primetiti povećane zenice, slinjenje, nevoljni defekaciju (izmet) i mokrenje. Ovo stanje se češće javlja.
- Miokloničke konvulzije – mišićne kontrakcije koje uključuju jednu mišićnu grupu ili manju grupu mišića. Obično se mogu primetiti na facijalnom delu, vratu, prednjim šapama.
Uzroci konvulzija kod pasa
Postoji rasprostranjena zabluda da su konvulzije kod psa uvek izazvane epilepsijom. U stvari, to nije tačno. Hajde da razjasnimo kako su uzroci konvulzionih fenomena povezani sa godinama ljubimca.
Do godinu dana:
- razvojni poremećaji (hidrocefalija – "vodenica" mozga);
- metabolički poremećaji. Na primer, portokavalni šant (anormalno spajanje grana portalne vene, pri čemu deo ih ide zaobilazeći jetru, a toksični proizvodi metabolizma konstantno troše psa), hipoglikemija štenaca (nagli pad nivoa glukoze u krvi), često se posmatra kod malih pasmina;
- infekcije (kuga).
U dobi od jedne do pet godina:
- idiopatska epilepsija (nastaje nezavisno, iz nepoznatog razloga);
- infekcije;
- metabolički poremećaji;
- razvojni poremećaji.
Stariji od pet godina:
- tumori (meningiomi, metastaze);
- metabolički poremećaji.
U bilo kojoj dobi:
- besnilost;
- povrede;
- otrovljenje;
- reakcije preosetljivosti;
- kod štenadi i dojilja – eklampsija (pad nivoa kalcijuma u krvi).
Prva pomoć psa sa konvulzijama
Konvulzije uvek plaše vlasnika, ali ne treba odmah pokušavati da pomognete životinji. Aktivne radnje vlasnika obično mogu samo naškoditi. Detaljnije ćemo razmotriti šta treba uraditi ako pas ima konvulzije.
Ako nije vaš kućni ljubimac i ne znate da li je vakcinen, a napadu prethodi neadekvatno ponašanje i slinjenje, najbolje je da se odmaknete, možda ima besnilost. Takođe, uklonite ljude, decu, druge ljubimce na sigurnu udaljenost. Pronađite telefon najbliže regionalne veterinarske službe i pozovite je. Precizno sledite preporuke stručnjaka.
Ako se dogodile konvulzije kod vašeg kućnog ljubimca ili kod drugog vakcinenog ljubimca protiv besnila, koji nije imao kontakt sa životinjama koje bi mogle biti bolesne, algoritam postupanja je sledeći:
- postavite psa na pod, daleko od uglova i nameštaja kako ne bi došlo do samotraume
- zapamtite tačno vreme početka i završetka napada, njihovu učestalost ako ih je bilo više
- snimite video (za veterinara je to najvrednija informacija!)
- setite se šta je prethodilo konvulzijama (da li je ljubimac spavao ili je nešto pojeo u šetnji, kako se ponašao)
- nakon završetka napada nemojte pokušavati da uhvatite psa, mazite ga, ne stvarajte glasne zvuke. Dozvolite mu da se polako oporavi
- prigušite svetlo i zvuke. Ako postoji neki iritant koji bi mogao biti okidač (stimulans), uklonite ga
- pronađite najbližu veterinarsku kliniku koja je spremna da primi neurološkog pacijenta ako je napad dugotrajan i konvulzije ne prestaju.
Ako su konvulzije nastale kod šteneta male pasmine kao što su čivava, jorki, špic nakon neuobičajeno dugog vremena bez hrane ili stresa, u okviru prve pomoći ima smisla sipati u usta zaslađen sirup (što je moguće slađi) u količini od 1-2 ml. Kada su konvulzije kod šteneta zbog hipoglikemije, odmah će se bolje. Samo paze da štene ne udahne sirup.
Ako se stanje pojavilo kod trudne ili dojilje, potrebno je hitno otići u kliniku. Moguće je da je reč o eklampsiji (pad nivoa kalcijuma), i biće potrebne intravenske injekcije.
Dijagnoza
Kao što je ranije rečeno, potrebno je pokušati pružiti veterinaru što detaljniju sliku događaja. Obično u 50-60% slučajeva kroz anamnezu (istoriju bolesti sastavljenu na osnovu vlasnikovih reči) veterinar može utvrditi dovoljno tačan uzrok pojave konvulzija.
Najčešće se odmah ne može doći k neurologu, pa pacijenta prihvata terapeut. Ako je stanje ozbiljno, najpre se sprovodi intenzivna terapija. Ako je pacijent stabilan, radi se o primarnom pregledu.
Pregled pre posete neurologu obuhvata:
- Laboratorijska dijagnostika (opšti klinički pregled krvi za otkrivanje klinički značajne anemije, upale)
- Biohemijska analiza krvi. Pomaže u otkrivanju problema sa jetrom (hepatencefalopatija), bubrezima (uremična encefalopatija), povišenog nivoa masti u krvi (hiperlipidemija), nivoa kalijuma, fosfora.
- Hormonska ispitivanja – otkrivaju probleme sa štitnom žlezdom, koji takođe mogu izazvati konvulzije.
- Glukometrija – metoda koja pomaže u kontroli povećanja i smanjenja nivoa šećera u krvi.
- Opšti pregled urina omogućava dijagnostikovanje patologije bubrega, trovanja, dijabetesa melitus.
Ovaj standardni skup istraživanja omogućava pomoć u dijagnostici i isključivanje bolesti koje najčešće dovode do konvulzionog sindroma. Naravno, neka od ovih ispitivanja možda neće biti naručena, a neka druga mogu biti dodatno dodata.
Pored toga što ovo istraživanje može ukazati na dijagnozu, ono je odlična podrška za procenu anestezioloških rizika (verovatnoće razvoja komplikacija) prilikom daljeg pregleda i pomaže u izboru antikonvulzivnih preparata ako je potrebno.
Ako istraživanja ne odgovore na pitanja, pacijent se upućuje uskom specijalisti – neurologu. Sprovodi se neurološki pregled, verovatno će biti naručena magnetna rezonanca (MR).
Indikacije za sprovođenje MR:
- kliničko manifestovanje oštećenja mozga (utvrđeno neurološkim pregledom)
- neuroloski deficit (poremećaj fizioloških pokreta i/ili osetljivosti)
- želja i mogućnost vlasnika za potpuno pregledanje
Lečenje
Lečenje konvulzija uvek treba da bude propisano veterinarskim lekarom. Idealno – neurologom. Ako takav specijalista nije dostupan, onda terapeutom.
Kada su konvulzije simptom neke konkretne utvrđene bolesti, lečenje se bezuslovno svodi na njeno uklanjanje.
Na primer, kod smanjenja šećera (obično takve konvulzije imaju štenad) ili kalcijuma u krvi (češće – trudne i dojilje) biće propisano unošenje nedostajućih elemenata, kod povrede – smanjenje (uklanjanje) otoka i krvarenja. Kod trovanja – izbacivanje otrovne supstance iz organizma, unošenje antiotra (protivotravine) ako postoji. Kod portokavalnog šanta (obično štenad starosti oko pet meseci, mršavljenja uz visoku aktivnost) lečenje je hirurško, kod intoksikacije povezane sa neefikasnim radom jetre i bubrega neophodna je kontrola njihovog rada, možda dijalizas (čišćenje krvi).
Ako je uzrok utvrđen, nema potrebe za postavljanjem dijagnoze idiopatske epilepsije. Smatra se da kod takvog stanja broj napada ne prelazi četiri godišnje. Ovo stanje ne zahteva uzimanje antikonvulzivnih (protivkonvulzivnih) sredstava.
Razmotrimo situacije kada je potrebno primeniti antikonvulzivne lekove za pse:
- epistatna epizoda (serija napada, između kojih pacijent ne dolazi u svest)
- trajanje napada duže od 10 minuta
- nekoliko napada u toku nekoliko dana/nedelja
- tendencija ka učestalađenju napada
- strukturna epilepsija (razvija se nakon povrede, infekcije, na pozadini defekta razvoja mozga)
- broj napada veći od 1 u 3 meseca
Dva osnovna leka koja se koriste kod epilepsije kod pasa su Flebum-acetil (Pagliuferal) i Levetiracetam (trgovačka imena – Keppra, Epitema, Epikepan). Nikada ih nemojte koristiti bez preporuke veterinara!
Konvulzije kod pasa – rezime
- Ako ste videli da vaš ljubimac ima konvulzije i postoji šansa da je razlog toga besnilost, nemojte ga dirać. Uvedite ga što dalje od svih i pozovite pomoć. Regionalna veterinarska služba će vam dati detaljne instrukcije, sledite ih. Besnilost je neizlečiva, smrtonosna i rasprostranjena na teritoriji Srbije. Ne rizikujte životom.
- Ako ste sigurni da razlozi za konvulzije nisu besnilost, postavite životinju na pod, daleko od opasnih predmeta, zabeležite vreme napada, snimite video, zapamtite detalje svih okolnosti. To će veterinaru pružiti dragocene informacije i pomoći u postavljanju dijagnoze.
- Plan dijagnostike uključuje isključenje reaktivnih (nastalih na pozadini intoksikacije, metabolnih problema) i strukturnih konvulzija (nakon povrede, na pozadini defekta razvoja mozga, novotvorenja). Ako se ove opcije ne potvrde, postavlja se dijagnoza idiopatske epilepsije.
- Lečenje idiopatske epilepsije uvek propisuje veterinarski lekar, ne dozvoljava samolečenje.
Odgovori na često postavljana pitanja
- Zašto moj pas ima konvulzije?
-
Konvulzije mogu nastati iz različitih razloga. Možda je vaš pas pojeo nešto na ulici i razvija simptome trovanja, ili je životinja zadobila povredu glave. Ovo stanje se takođe javlja na pozadini teških bolesti unutrašnjih organa, infekcija, visoke temperature. Još jedan mogući uzrok je epilepsija.
- Pas ima konvulzije i povraćanje – šta nije u redu?
-
Povraćanje, kao i konvulzije, samo su simptomi, a ne samostalne bolesti. Moguće je da je razlog tog stanja trovanje, infekcija ili povreda glave. Nakon što napad prođe, obratite se veterinarskoj klinici, pružite veterinaru što detaljnije informacije o tome šta se dogodilo pre početka napada, kako je i koliko je dugo trajao, kako se pas oporavio. Ovi podaci zajedno sa rezultatima pregleda pomoći će da se razume šta se tačno dogodilo sa vašim ljubimcem.
- Pas ima konvulzije dok spava – da li je opasno?
-
Da biste dobili odgovor na ovo pitanje, morate probuditi psa. Ako se vaš ljubimac lako probudi i ponaša se običajno, nema razloga za brigu. To nisu konvulzije, životinja je samo sanjala nešto, trčala ili se igrala u snu. Sve je u redu. Međutim, ako pas ne dolazi u svest, ne reaguje na zvuke i iritanse, ili se probudio, ali je dezorijentisan, ne prepoznaje vas, ne razume gde se nalazi, pokazuju se strahovi, neuobičajena aktivnost, letargija, odbijanje hrane, onda je potrebno zapamtiti te simptome, po mogućnosti snimiti ih na video i pokazati veterinarskom lekaru.
- Izvori:
-
Bakhtiar, M. & Belshaw, Z. (2018). Canine and Feline Neurology. Wiley-Blackwell.
-
Thompson, L. & Strand, L. (2019). Neurological Disorders of the Dog and Cat. Elsevier.
