Razlozi zbog kojih vaš pas odbija da jede i postaje letargičan

Važno je znati da odbijanje hrane i letargija mogu biti uzrokovani fiziološkim (normalne promene u organizmu koje ne zahtevaju lečenje) i patološkim (neki organi su pogođeni bolešću i ometaju funkcionisanje) uzrocima.

U ovom članku saznaćemo šta da radimo kada pas odbija da jede i razmotrićemo moguće razloge za to.

Kada je odbijanje hrane normalno?

Pogledaćemo detaljnije fiziološke razloge zbog kojih pas ne jede.

Boredom i loše raspoloženje. Pas takođe može imati loše raspoloženje, a tokom dugog vremena provedenog sam može se dosađivati. Neke pasmine su sklonije emocionalnim promenama raspoloženja i različito se nose sa njima. Jedni ulaze u depresiju, zbog čega pas gubi apetit, drugi sami pronalaze zabavu, igraju se sa igračkama itd.

Čimbenici životne sredine, na primer vruće vreme, takođe mogu menjati ponašanje ljubimaca. Pri visokoj temperaturi vazduha u organizmu dolazi do nedostatka tečnosti, zbog čega pas postaje letargičan i čak može odbiti da jede. Ove životinje treba da piju oko 50 ml/kg dnevno, stoga je potrebno kontrolisati količinu unesene vode kako bi se izbegla dehidracija.

Prekomerna težina. Ako je broj kalorija koje se unose dnevno veći od potrošenih, ljubimac će dobiti viška težine. To, zauzvrat, može promeniti uobičajeno ponašanje životinje, postaje manje aktivan, mogu se promeniti prehrambene navike.

Umor — još jedan faktor koji objašnjava činjenicu da pas ne jede i postaje letargičan. Ako je dan pre pojave simptoma pas bio povećano aktivan, igrao se, trenirao, potrebno mu je samo malo vremena da se odmori. Obično u roku od 1–2 dana odmora stanje ljubimca se normalizuje i vraća se u uobičajeni ritam života.

I obrnuto, previše niska aktivnost može izazvati smanjenje apetita. Pošto pas nema gde potrošiti rezervo energije, smanjuje količinu unesene kalorije, odbija se od jela.

Stres takođe može uticati na apetit i aktivnost. Psi mogu doživljavati stres zbog promene mesta stanovanja, nedostatka omiljene igračke ili vlasnika. Stres mogu izazvati novi članovi porodice, gosti, novi ljubimci ili čak godišnja doba. Jesen psi su melankolični, a zimi se smrzavaju.

Starost psa takođe utiče na njegove prehrambene preference i aktivnost. Stariji ljubimci posvećuju više pažnje odmoru i snu, nego aktivnim igrama. Promene u organizmu dešavaju se postepeno i kod različitih pasmina se manifestuju u različitim godinama. Velike pasmine pasa stare brže nego minijaturne.

Postoje i ponašanja prema polnim osobinama. Na primer, ne-kastrirani mužjak u periodu seksualne potrage obično loše jede zbog dominacije u parenju. Ženka psa menja ponašanje tokom topljenja, trudnoće ili prvih dana posle rođenja. Letargija, oticanje bradavica, povećanje obima stomaka mogu signalizovati trudnoću ili lažnu robost kod ženke, što objašnjava zašto pas ne jede i postaje letargičan.

Kvalitet hrane takođe utiče na apetit. Kromni popular-klasa ili prljava voda mogu dovesti do poremećaja stomaka i creva. Pas će to zapamtiti i od tada odbijaće hranu i piće. Takođe mu se može ne dopasti miris ili ukus hrane. Treba jednostavno promeniti vodu i dati aromatično poslastiči, kako bi ljubimac dobio apetit.

Birljivost u ishrani — nije najređiji razlog odbijanja hrane. Neki psi takođe ne jedu iz tuđe posude, tuđih ruku ili jednostavno, ako im je hrana nepoznata.

Mogući uzroci odbijanja hrane i smanjenja aktivnosti

Kao što smo rekli ranije, uzroci mogu biti ne samo fiziološki, već i patološki. Odbijanje hrane, letargija, promena navika psa mogu ukazivati na razvoj bolesti u organizmu. Nažalost, to su veoma često simptomi i odnose se na mnoge bolesti. Dalje ćemo detaljnije razmotriti razloge zbog kojih pas može loše jesti.

Toplotni udar

Prvi simptomi sunčanog udara veoma liče na običan umor. Pas ne jede, puno pije, teško diše sa postupljenim jezikom, postaje letargičan, obilno mu tekuju pljuvačke i raste temperatura tela. Toplotni udar je lako prepoznati, jer je uzrokovan visokom temperaturom okoline, a njegovi simptomi se obično pojavljuju nakon dugih šetnji ljeti, izložbi na otvorenim površinama ili treninga. Toplotni udar je opasno stanje, koje dovodi do dehidracije, naglog porasta telesne temperature i čak smrti ljubimca.

Hipotermija

Suprotnost toplotnom udaru, stanje koje se takođe može manifestovati time da pas leži bespomoćan i prilično letargičan. Temperatura njegovog tela opada, organizam se nalazi na režimu štednje energije, zbog čega ljubimac malo se kreće i ne zanima ga hrana i igračke. Koža postaje blijeda, osetljivost šapa opada, postaju hladne.

Boli jetre

Jetra, kao organ, igra veoma važnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, masti, proteina i vitamina. Takođe neutralizuje toksine koji ulaze u organizam ili se u njemu stvaraju. Kada jetra ne funkcioniše pravilno, opšte stanje organizma se pogoršava, pas ne jede, postaje depresivan, puno pije i mokri, pojavljuje se povraćanje, dijareja ili zatvor, žutica kože, očiju i desni, povećava se obim stomaka.

Boli bubrega

Bubrega su glavni organ gde se formira mokraća i filtriraju proteini iz krvi. Kod bolesti bubrega pas ne jede, retko mokri, uvija leđa i agresivno reaguje na palpiranje leđa. Njegovo stanje postaje ugroženo, temperatura raste, volumen izlučene mokraće opada, često se pojavljuje povraćanje. Koža životinje postaje suva i neelastična, pojavljuje se miris acetona.

Bolesti gastrointestinalnog trakta

Opstrukcija, gastritis (upala želuca), enteritis (upala creva) izazivaju bol, meteorizam i nadimanje. Uzroci bolesti mogu biti nepravilna ishrana, virusne i bakterijske infekcije, genetske predispozicije, netolerancija na prehrambene komponente, gutanje stranih tela ili zatvor. Simptomi takvih stanja: pas ne jede, pojavljuje se povraćanje, dijareja ili, obrnuto, odsustvo stolice, stomak je napet i bolan.

Onkologija

Rak se javlja kod pasa bilo koje starosti — štenaca i odraslih. Često progressira dugo vremena skriveno, ili njegovi simptomi se maskiraju pod druge bolesti. Kod razvoja onkoloških oboljenja, osim vidljivih tumora, manifestuju se simptomi poput apatije, povećanja obima stomaka, promene disanja, povremene groznice, pas takođe ne jede.

Virusne infekcije

Kada virus uđe u organizam psa, njegov imunološki sistem pokušava da se bori protiv njega. Kao posledica toga, temperatura raste, a pas ne jede. Postoji nekoliko virusnih bolesti koje su raširene u našoj zemlji. To su parvoviralni enteritis, kuga mesoždera, hepatitis, besnilo, leptospiroza, paragripps pasa. Njihovi prateći simptomi zavise od pogođenog sistema organizma — može se manifestovati kašalj, iscedak iz nosa ili tečna stolica, povraćanje.

Oboljenja usne duplje

Sve patologije usne duplje prate bolne osećaje. Upala desni, naslage zubnog kamenca i, kao posledica, razaranje korena zuba, razvoj apscesa, izloženi kanali zuba — sve to može biti uzrok odbijanja uobičajene hrane.

Patologije grudne šupljine

U grudnoj šupljini se nalaze srce, pluća, bronhi, traheja i jednjak. To su životno bitni organi i, ako oni ne obavljaju svoje funkcije u punom obimu, opšte stanje psa se pogoršava. Pored toga, pojavljuje se otežano disanje, nepodnošenje fizičkih napora, kašalj, menja se tip disanja, pas diše stomakom.

Bol ili svrbež

Svrbež, zaceljenje, koroc, upale na koži, bilo koja bol — pas oseća sve to kao čovek. Zato, ako se setite sebe kada vam nešto boli ili vas stalno češće, shvatićete zašto pas ne jede i menja svoje ponašanje.

Bolesti kostno-zglobnog aparata

Bilo kakve promene u mišićima, zglobovima i ligamentima izazivaju nelagodnost ljubimcu. Pas postaje letargičan, ne jede, pojavljuje se ukočenost u pokretima, hoda štrikavo. Ljubimac odbija uobičajene pokrete – uspon po stepenicama, skokove. Takođe, može se pojaviti osklabljeni hod.

Trovanje

Ako pas ne jede, pojavljuju se dijareja, povraćanje, visoka temperatura, može se pretpostaviti da je to trovanje. Tokom života, pas može naići na mnogo otrova – hrana, domaća hemija, lekovi, biljni otrovi iz sobnih biljaka i otrovi na ulici. Simptomi trovanja zavise od vrste otrova i od toga na koji organ deluje.

Parazitske invazije

U svetu postoji ogroman broj parazita kojima pas može biti zaražen u bilo kojoj starosti i u bilo kom godišnjem dobu. Postoje unutrašnji paraziti – gliste, kao i spoljašnji – buve, komarci, podkožne i ixodove krpelje. Komarci i krpelji mogu biti nosioci unutrašnjih parazita koji pogađaju srce, krvne ćelije, mišiće. Bilo koji parazit može biti razlog zašto pas ne jede.

Dijagnoza

Loš apetit kod psa je samo simptom bolesti, a za izlečenje je potrebna dijagnoza. Za to je potrebno sprovesti pretrage. Prilikom pregleda, veterinarski lekar obično postavlja preliminarnu dijagnozu, određuje gde se problem lokalizuje: u stomaku ili grudnoj šupljini, mišićima, kostima, u ustima ili na koži. Dalje, stručnjak naređuje dodatno ispitivanje.

Ispitivanje stomaka, pomaže u identifikaciji bolesti gastrointestinalnog trakta, jetre, bubrega različitih etologija – virusne, bakterijske, endokrinološke. Stomak se ispitava pomoću ultrazvuka (ultrazvučna dijagnostika) i rendgenskog ispitivanja, gde stručnjak opisuje kako organi izgledaju, da li im je struktura izmenjena i da li postoje strani objekti. Krvni analize (kliničke i biohemijske) pokazuju kako organi funkcionišu, identifikuju da li postoje znaci upale ili problema sa crvenim krvnim zrncima.

Ispitivanje grudne šupljine se vrši pomoću rendgenske snimke. Ako se pretpostavlja bolest srca, vrši se dodatni ultrazvuk i EKG. Krvni analize će pokazati da li problem sa plućima ili srcem utiče na druge organe. Srce dovodi krv do svih organa, a pluća obezbeđuju krv kiseonikom. Kod bolesti pluća i srca sve strukture organizma će patiti.

Mišiće i kosti ispituju rendgenom, ako je potrebno proceniti posledice velikih povreda koristi se ultrazvuk.

Za ispitivanje kože prilikom dijagnoze svrbeža, potrebni su strugotine sa kože, citologija i trihoskopija (istraživanje dlake).

Ako pas ne jede i letargičan je, mogu postojati sumnje na bolesti usne duplje. Da biste se uverili u to, dovoljno je pregledati njegov usta. Kao pravilo, na taj način se mogu videti osnovni problemi ili bolesni zubi. U poslednjem slučaju, pacijent se šalje na pregled kod stomatologa, stručnjak će naložiti sanitaciju usne duplje sa uklanjanjem zuba ili dodatna ispitivanja u obliku dentalnih snimaka.

Nakon izvođenja standardnih analiza može se pojaviti potreba za specifičnijim ispitivanjima. Na primer, onkocitologija – pri otkrivanju tumora, sezam tečnosti – pri sumnji na bakterijsku infekciju, PCR dijagnostika na viruse ili ispitivanja pod anestezijom u vidu endoskopije (uvođenje kamere za vizuelni pregled organa).

Opasnost za čoveka

Većinom, bolesti pasa nisu opasne za čoveka, ali i dalje je potrebno pridržavati se mera lične higijene i zaštititi sebe. To je važno u prisustvu simptoma takvih bolesti kao što su:

• Parazitske infestacije. Neki paraziti mogu se prenositi sa psa na čoveka i obrnuto. Na primer, to su jetreni sosačice (dvouštke, šistosomi), ogrevica, svinjski cepenj, askaridi, ostrikji, lenteči, ankilostomi.
• Ubodi ixodovim krpeljima. Sam pas vas ne zaražava ničim, ali krpelji mogu pasti sa njegovog tela i preplesti se na čoveka.
• Virusne bolesti. Na primer, besnilo – smrtonosno opasna bolest koja se ne leči ni kod ljudi, ni kod pasa. Zaražene ljubimce odmah podvrgavaju eutanaziji, a čovek umire u agoniji.
• Bakterijske infekcije. Na primer, leptospiroza, koja je uzrokovana bakterijama i utiče na jetru, bubreg, mišiće, nervni sistem.

Kao što vidimo, nije puno bolesti pasa koje prete čoveku. Izbeći ih je prilično jednostavno – potrebno je redovno vakcinisati psa i tretirati ga protiv spoljašnjih i unutrašnjih parazita.

Izlečenje

Stanja u kojima letargični pas ne jede i ne pije zahtevaju aktivno lečenje, koje će značajno varirati u zavisnosti od uzroka. Lečenje se propisuje individualno u svakom pojedinačnom slučaju, ali postoje neka opšta pravila koja se primenjuju na jednu ili drugu grupu bolesti.

U slučaju toplotnog udara, potrebno je hitno ohladiti ljubimca, pokrijte ga vlažnim peškirima, pokrijte ledom i uklonite sve napore. Kod hipotermije, obrnuto, potrebno je grejati, pokušati nahraniti i nahraniti toplom hranom, uspostaviti mir.

Cod bolesti jetre terapija je usmerena na očuvanje funkcionalnosti hepatocita (glavne ćelije jetre), obnavljanje vitamina, tečnosti u organizmu. Često se propisuju antibiotici. Veoma važan faktor za oporavak je obnavljanje apetita, za rad jetre pas mora da unosi svoj minimalni dnevni kalorijski unos.

Za obnovu rada bubrega veoma je važan vodeni balans u organizmu. Zato se propisuju infuzije intravenozno i lekovi za korekciju anemije, smanjuje se unos proteina u ishrani kako bi se olakšao rad bubrega. To je važno, jer bubrega proizvode poseban hormon koji utiče na proizvodnju crvenih krvnih zrnaca – eritrocita. Oni prenose kiseonik do organa koji bez njega ne mogu funkcionisati. Nažalost, bubrega su nerastajući organ i ako je više od 70% bubrega pogođeno, terapija možda neće pomoći, a bilo koji tretman neće biti efikasan.

Prilikom lečenja bolesti gastrointestinalnog trakta koriste se različite taktike. Ako je uzrok bolesti – strani objekti ili tumori, potrebno je sprovesti operaciju, a u nekim slučajevima – hemoterapiju. U drugim slučajevima koriste se gatroprotektori, lekovi za ubrzanje motornosti creva ili, obrnuto, za usporavanje, antibiotici, sorbenti i infuzije.

Prilikom razvoja virusnih oboljenja je potrebno održavati imunitet, zato se propisuju imunostimulatori i vitamini. Simptomi infekcije ublažavaju se pomoću protiv povraćajnih lekova, antibiotika i infuzija.

Prilikom razvoja bakterijske infekcije u grudnoj, stomaka šupljini, organa reprodukcije biće predložen kurs antibiotika i simptomatskih lekova. Na primer, pri razvoju pneumonije (bakterijska upala pluća) propisuje se kiseonioterapija, bronhospazmolitički lekovi, lekovi za razblaživanje sluzi u plućima.

Pri postojanju bola u mišićima, kostima, zglobovima propisuju analgeziju – nesteroidne antiinflamatorne lekove, ograničenje pokretača, miorelaksante. Dalje se mogu propisati rehabilitacije u vidu masaža, plivanja ili fizikalne terapije.

Za lečenje bolesti srca koristi se specifična terapija koja pojačava kontrakciju srca, lekovi za snižavanje pritiska, diuretici.

Ako je uzrok odbijanja hrane parazit – gliste, podkožni krpelji, buve ili intracelularni paraziti, nakon njihovog identifikovanja se propisuju lekovi za lečenje tačno tog tipa parazita.

Kako vratiti apetit

Ako pas nema apetit, i nema zdravstvenih problema, pokušajte da sledite naše savete:

• Uklonite hranu i posude, preskočite nekoliko obroka i ne podležite traženju poslastica. Svi psi imaju osnovne instinkte, i ovo neće dozvoliti organizmu da gladuje. Čim se ljubimac dovoljno jako gladno, pristaje da jede hranu iz svoje posude.
• Ne ostavljajte hranu u posudi nakon što pas pojede. Uklonite sve ostatke do sledećeg vremena hranjenja.
• Ako pas nema problema sa gastrointestinalnim traktom, alergijama, dajte mu 15–20 minuta pre hranjenja slabo posoljeni komad ribe ili mesa. So će pojačati osećaj gladi. Ali ne pretjerujte – ovo je savet za jednokratnu primenu, ne preporučuje se kontinuirano.
• Više šetajte sa psom, igrajte se. To će mu omogućiti da se ne dosađuje i sagoreva kalorije.
• Stvorite konkurenciju, ponudite hranu drugom ljubimcu na očima birljivog psa. Psi su pohlepni i ne vole da dele hranu, igračke ili pažnju vlasnika, zato će odmah pokazati interesovanje za ono što je dato konkurentu.
• Promenite ishranu. Ponekad je potrebno promeniti marku ili ukus hrane, dodati novi tip kaše, da bi se kod psa pokrenuo apetit.

Šta raditi ako štene loše jede?

Ako štene odbija da jede, najbolje je odmah se obratiti veterinaru. Štene je dete, i sve u njegovom organizmu se razlikuje od odraslog psa. Glad više od jednog dana je kritična za mladenca, organizmu će početi nepopravljivi procesi. Najčešći razlozi odbijanja hrane kod mladih su virusne infekcije i bolovi u stomaku, usled problema sa varenjem hrane u razvijajućem crevu. U takvim situacijama potrebna je kompletna veterinarska pomoć – lekovi za creva, antibiotici, infuziona terapija.

Ako štene loše jede, bira hranu, ali je aktivno, pije i slaže se na poslastice, pokušajte da razložite njegovu ishranu. Najverovatnije mu nešto prija u potpunosti da se hrani – preveliki krocket hrane, neodgovarajuća hrana, previše kalorija u porciji, problemi sa stolicom ili malo igre i aktivnosti.

Zašto zdravo štene odbija hranu?

Ako je zdravlje u redu, a štene loše jede, pogledajte kako se ponaša tokom jela. Mogu postojati objektivne razloge za odbijanje hrane.

• Nepravilna hrana. Preciznije — hrana koja nije namenjena za štenad. Veličine čeljusti šteneta i odraslog psa mogu se znatno razlikovati. Zato je potrebno odabrati veličinu granulacije tačno za vašeg ljubimca. Mnogi proizvođači nude takvu hranu. U linijskim ponudama većine velikih brendova postoje suva i vlažna hrana za štenad karličnih, srednjih, velikih i čak gigantskih pasmina.
• Odsustvo režima. Štene treba da se hrani 3–4 puta dnevno, odrasli pas — 2 puta dnevno, pridržavajući se određenih sati hranjenja i veličine porcija. Moguće je da prečesto hranite ljubimca ili mu dajete prevelike porcije.
• Česta promena hrane. U potrazi za boljom hranom, vlasnici često menjaju marke. To skriva dve pretnje: prvo, ljubimac može da se navikne na čestu promenu i stalno čeka nešto novo. Drugo, nagla promena hrane može izazvati probleme sa varenjem kod životinje.
• Poslastice i hrana sa stola. Poslastice u ishrani psa treba da budu ograničene u količini, ne mogu činiti osnovu ishrane ljubimca. Čokolada, suhomesnati proizvodi, sir i druge slične poslastice su strogo zabranjeni. Tako ne samo da razmazujete ljubimca, već i štetite njegovom digestivnom sistemu. Ako želite da dajete svom ljubimcu poslastice, birajte one posebno napravljene za pse.

Kako naviknuti štene na hranu

Prelazak sa jednog tipa hrane na drugi treba da bude postepen. Mešajte malo nove hrane sa starom, postepeno povećavajući udeo druge. Na taj način ćete izbeći gladni protest sa strane ljubimca.

Dovoljno radikalna metoda je da pokažete životinji da je hrana u posudi njen jedini izbor. Ovaj način odgovara samo psima koji nemaju problema sa stomakom. Dijetetičari preporučuju da tokom hranjenja stavite hranu u posudu i ostavite je na pola sata do sat vremena. Ako pas ne dotakne hranu, uklonite posudu do sledećeg obroka. Pazite da u to vreme niko od kućnih ne hrani psa! Ne bojte se da će ostati gladan. Životinja može da ne jede nekoliko dana, glavna stvar je da ima posudu sa pijenjem vode pored sebe.

U stvari, pas ne zahteva raznovrsnost u ishrani, spreman je da jede jedan tip hrane celo život, ako je uravnotežen i hranljiv.

Prevencija

Spoštujte raspored vakcinacije, tretmana protiv parazita i najmanje jednom godišnje prolazite pregled kod lekara (dispanzerizaciju). Posebno je važna dispanzerizacija za ljubimce starije od 6 godina, jer do tog uzrasta većina pasmina pasa pripadaju starijim, i potrebno je redovno procenjivati rad njihovih organizama.

Ne ignorirajte preporuke za zoohigijenu pasa, kao što su pranje posuda, odgovarajuća ležaljka koju treba redovno prati i čistiti, norme hranjenja i pijenja. Hrana treba da bude sveža i kvalitetna, voda – čista i filtrirana. A mnogi proizvodi, uobičajeni za čoveka, su otrov za pse – na primer, grožđe (i suvo grožđe), čokolada, avokado, začini, kisele krastavce, suhomesnate proizvode, gljive, luk, beli luk, alkohol. Oni se moraju isključiti iz ishrane psa zauvek.

Isključite opasnosti kod kuće, čuvajte domaću hemiju i lekove u zatvorenim ormarićima, a ako vaš pas bude lukav i može ih otvoriti, potrebno je okačiti bravu. Kupujte igračke po veličini i karakteru psa, da ne proguta ni ne razgriza ih. Zatvarajte prozore i balkon, psi takođe skaču sa visine. Redovno čistite kuću.

I, naravno, ne zaboravite na prijateljstvo sa svojim psom. Vi ste za nju – ceo svet, i uvek čeka kada ćete zajedno šetati, igrati se, milovati i razgovarati. Ako nemate dovoljno vremena za ljubimca, i mislite da joj je dosadno, udomite drugog, zajedno će im biti zabavnije.

Redovno pregledajte psa – oči, uši, dlaku, usta. Koristite veterinarsku kozmetiku za higijenu ljubimca i ne zaboravite da je veterinar vaš pomoćnik u brizi o psu.

Gubitak apetita i letargija psa: glavno

• Važan je razlog stanja – fiziološki ili patološki, od toga zavisi da li treba lečiti psa.
• Ako je problem fiziološki, samo posmatrajte psa i po mogućstvu korigujte njegovo ponašanje – ponudite privlačniju hranu, pokušajte da povećate aktivnost.
• Ako je problem patološki, i moguć je razvoj bolesti, pružite prvu pomoć ljubimcu i obratite se veterinaru.
• Ako se pitate, da li je to bolest ili samo birljivost psa, obratite se lekaru za konsultaciju. Obično, čak i samo prikupljanjem anamneze, lekar može da razume da li je ljubimac bolestan.

Odgovori na često postavljana pitanja

Pas je postao letargičan, ne jede i pije samo vodu – da li treba da brinete?

Ako pas ne jede i letargičan je, to može biti normalno u slučaju da je trudna, umorna ili prejeo je ranije. Vredno je posmatrati ljubimca tokom jednog dana i, ako se simptomi zadrže, obratiti se lekaru. Činjenica da pije vodu ne dodaje dodatnu specifičnost.

Pas loše jede, ali je istovremeno aktivan – koji mogu biti razlozi?

Ako pas prestao da jede, ali vodi uobičajen način života, to još ne govori o njegovoj bolesti. Razlozi mogu biti tvrdokornost ljubimca, birljivost u ishrani, vruće vreme, trudnoća ili period seksualne aktivnosti.

Šta raditi ako štene postaje letargično i potpuno ne jede?

Ako odrasli pas ima problema sa apetitom, to nije razlog za hitnu zabrinutost, a kod štenaca je sve komplikovanije. Štene ne bi trebalo da glađe više od jednog dana, a simptomi odbijanja hrane i letargija najčešće ukazuju na razvoj upalnih procesa u organizmu mladenca. U takvim stanjima se preporučuje hitno obratiti se veterinaru.

Šta raditi ako odrasli pas ništa ne jede?

Kada pas ne jede i letargičan je, potrebno je odrediti koji uzrok tome doprinosi – fiziološki ili patološki, i da li je potrebno da se leči. Ako je problem fiziološki, posmatrajte psa i, po mogućstvu, korigujte njegovo ponašanje – ponudite privlačniju hranu, pokušajte da povećate aktivnost. Ako je uzrok patološki, trebalo bi da se obratite lekaru.

Izvori:

Smith, John (2015). Comprehensive Canine Health. Balkan Veterinary Press.

Peterson, Anna (2018). Dog Nutrition and Care. European Animal Health Journal.