Najvažnije o sarkomima
Sarkomi su zloćudni tumori koji nastaju iz tkiva kao što su kosti, hrskavica, mišići, masno i vezivno tkivo ili zidovi krvnih sudova.
Nova ili rastuća kvržica, uporno šepanje, bol i neobjašnjiv gubitak težine zahtevaju veterinarski pregled, ali sami po sebi ne potvrđuju tumor.
Iznenadna slabost, kolaps, blede desni ili otežano disanje mogu ukazivati na životno ugrožavajuće stanje i zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.
Dijagnoza obično zahteva ispitivanje uzorka tkiva. Lečenje i prognoza zavise od vrste tumora, njegovog stepena agresivnosti, proširenosti i opšteg stanja psa.
Šta su sarkomi?
Sarkomi nisu jedna bolest, već grupa zloćudnih tumora različitog porekla i ponašanja. Mogu se razviti u koži i potkožnom tkivu, kostima, mišićima i unutrašnjim organima. Neki pretežno urastaju u okolno tkivo, dok drugi imaju veliku sklonost ka metastaziranju, odnosno širenju u druge delove tela.
Izgled ili opipavanje promene nisu dovoljni da se pouzdano utvrdi da li je ona benigna ili zloćudna. Čak i mala, naizgled jasno ograničena kvržica može zahtevati dalju dijagnostiku. Pravovremeni pregled omogućava da se uzorkovanje i eventualna operacija pažljivo isplaniraju.
Uzroci i faktori rizika
Kod većine pasa ne može se utvrditi jedan konkretan uzrok nastanka sarkoma. Rizik zavisi od vrste tumora, a kod nekih su značajni nasledni faktori, rasa, veličina i starost psa. Na primer, osteosarkom je češći kod velikih i džinovskih pasa, ali može nastati i kod manjih pasa.
Povrede i ožiljci ne treba da se predstavljaju kao uobičajeni dokazani uzroci sarkoma. Povezanost hronične upale, zračenja ili drugih uticaja sa pojedinim tumorima ne znači da svaki pas izložen tim faktorima razvija bolest.
Pojedina istraživanja ukazuju na povezanost vremena kastracije sa rizikom od određenih tumora u nekim rasama, ali takva povezanost ne dokazuje da je kastracija uzrok sarkoma. Ne postoji jedan odgovarajući uzrast za kastraciju svih velikih pasa. Odluku treba doneti sa veterinarom, uz procenu rase, pola, zdravstvenog stanja i drugih koristi i rizika.
Važnije vrste sarkoma
Osteosarkom
Osteosarkom je najčešći primarni zloćudni tumor kostiju kod pasa. Često zahvata kosti udova i izaziva bol, otok i šepanje. Oštećena kost može se prelomiti i pri malom opterećenju. Ovaj tumor ima visok potencijal za metastaziranje, naročito u pluća. Retko nastaje i van kostiju.
Hondrosarkom
Hondrosarkom nastaje iz ćelija koje stvaraju hrskavicu. Može zahvatiti nosnu duplju, rebra, karlicu i druge delove skeleta. Njegovo ponašanje i rizik od metastaza zavise od lokalizacije i osobina tumora.
Histiocitni sarkom
Histiocitni sarkom potiče od određenih ćelija imunskog sistema. Može biti lokalizovan ili zahvatiti više organa, uključujući slezinu, pluća, limfne čvorove i tkiva oko zglobova. Često je agresivan. Bernski planinski psi i neke druge rase imaju povećan rizik, ali rasna sklonost ne znači da će svaki pas oboleti.
Sarkomi vezivnog i masnog tkiva
Fibrosarkom, miksosarkom i liposarkom mogu se javiti kao potkožne ili dublje smeštene mase. Neki sarkomi mekih tkiva imaju izraženu sklonost ka lokalnom urastanju i ponovnoj pojavi posle uklanjanja. Rizik od metastaza nije isti kod svih: važni su tačan tip i histološki gradus, odnosno procena agresivnosti tumora na osnovu izgleda tkiva pod mikroskopom.
Tumori mišićnog tkiva i GIST
Leiomiosarkom nastaje iz glatkog mišićnog tkiva, a rabdomiosarkom iz ćelija sa osobinama skeletnog mišićnog tkiva. To su retki tumori. Gastrointestinalni stromalni tumor, skraćeno GIST, predstavlja zaseban tip tumora digestivnog trakta. Za razlikovanje ovih promena često su potrebni histopatološki pregled i dodatna bojenja uzorka.
Hemangiosarkom i tumori oko krvnih sudova
Hemangiosarkom nastaje iz ćelija koje oblažu krvne sudove. Može zahvatiti slezinu, srce, jetru ili kožu. Tumori u unutrašnjim organima mogu krvariti i često imaju agresivan tok. Ipak, nije svaka masa na slezini hemangiosarkom: postoje i benigne promene, a konačna dijagnoza zahteva ispitivanje tkiva.
Tumori koji nastaju od ćelija oko krvnih sudova, među kojima su promene ranije nazivane hemangiopericitomima, razlikuju se od hemangiosarkoma. Često predstavljaju prvenstveno problem lokalnog rasta, ali njihovo ponašanje treba proceniti na osnovu nalaza konkretnog tumora.
Kako se procenjuje proširenost bolesti?
Ne postoji jedinstvena podela na četiri stadijuma koja važi za sve sarkome kod pasa. Veterinar procenjuje veličinu i lokalni rast tumora, zahvaćenost okolnih struktura i limfnih čvorova, kao i prisustvo udaljenih metastaza. Sistem određivanja stadijuma zavisi od vrste tumora.
Stadijum opisuje proširenost bolesti, dok histološki gradus opisuje osobine tumora pod mikroskopom i pomaže u proceni njegovog ponašanja. Obe informacije mogu uticati na izbor lečenja. Odsustvo vidljivih metastaza na snimcima ne isključuje mikroskopsko širenje bolesti.
Simptomi i znaci za hitan pregled
Simptomi zavise od mesta nastanka tumora. Mnogi od njih javljaju se i kod drugih bolesti, pa na osnovu simptoma nije moguće postaviti dijagnozu sarkoma.
Promene na koži i ispod kože: nova ili rastuća kvržica, čvrsta masa, rana koja ne zarasta, krvarenje ili gubitak dlake iznad promene.
Promene na kostima: uporno šepanje, bol, otok i izbegavanje oslanjanja na nogu. Iznenadni jak bol ili nemogućnost oslanjanja mogu ukazivati na prelom.
Promene u unutrašnjim organima: slabiji apetit, gubitak telesne mase, umor, povraćanje, dijareja ili uvećan stomak.
Zahvaćenost disajnog sistema može izazvati kašalj ili otežano disanje, mada metastaze ponekad ne izazivaju primetne simptome.
Hemangiosarkom slezine ili drugog unutrašnjeg organa može pući i izazvati unutrašnje krvarenje. Iznenadna slabost, kolaps, izrazito blede desni, ubrzano ili otežano disanje i naglo povećanje stomaka zahtevaju hitan odlazak veterinaru. Ne čekajte da se stanje samo popravi: privremeno poboljšanje ne isključuje krvarenje.
Dijagnostika
Veterinar najpre prikuplja podatke o promenama i pregleda psa. Dalje pretrage bira prema mestu tumora i stanju životinje; nije svakom psu potrebno svako navedeno ispitivanje.
Krvna slika, biohemijske analize i druge laboratorijske pretrage pomažu u proceni opšteg stanja, anemije i funkcije organa.
Rendgen, ultrazvuk, CT ili magnetna rezonanca koriste se za procenu tumora, planiranje operacije i traženje znakova širenja bolesti.
Citološki pregled uzorka dobijenog tankom iglom može pružiti korisne informacije, ali kod sarkoma često nije dovoljan za pouzdanu dijagnozu.
Biopsija i histopatološki pregled tkiva služe za određivanje vrste tumora i, kada je primenljivo, njegovog gradusa. Biopsija se može raditi pre operacije, a uklonjeno tkivo treba poslati na pregled.
Imunohistohemija i druge dodatne analize koriste se kada je potrebno preciznije odrediti poreklo tumorskih ćelija.
Mesto i način uzimanja biopsije treba planirati tako da ne otežaju kasniju operaciju. Kod dubokih, velikih ili teško dostupnih promena korisno je uključiti hirurga ili veterinarskog onkologa pre prvog zahvata. Kod mase za koju se sumnja da lako krvari, veterinar posebno procenjuje bezbednost uzorkovanja.
Lečenje sarkoma kod pasa
Plan lečenja zavisi od vrste i proširenosti tumora, mogućnosti njegovog uklanjanja i zdravstvenog stanja psa. Cilj može biti dugotrajna kontrola bolesti ili ublažavanje tegoba i očuvanje kvaliteta života. Korisno je da vlasnik sa veterinarom unapred razgovara o očekivanim koristima, rizicima i opterećenju koje lečenje nosi.
Prva operacija može biti posebno važna za lokalnu kontrolu sarkoma, zato uklanjanje sumnjive mase treba pažljivo isplanirati.
Operacija je važan deo lečenja mnogih lokalizovanih sarkoma. Tumor se uklanja sa odgovarajućim rubom okolnog tkiva, ali širina tog ruba nije ista za sve tumore i mesta na telu. Ponekad je potrebno ukloniti zahvaćeni organ, a kod tumora kostiju može se razmatrati amputacija ili, u odabranim slučajevima, zahvat kojim se čuva ud. Histopatološki nalaz uklonjenog tkiva pomaže da se proceni da li tumor dopire do hirurških ivica.
Radioterapija može pomoći u lokalnoj kontroli nekih tumora ili ublažavanju bola. Hemoterapija se primenjuje kod određenih vrsta sarkoma, naročito kada postoji visok rizik od širenja bolesti. Za pojedine tumore mogu se razmatrati i ciljane terapije. Ove metode nisu podjednako korisne kod svih sarkoma i ne garantuju izlečenje.
Potporna i palijativna nega mogu uključivati kontrolu bola i mučnine, prilagođavanje ishrane, a kod krvarenja i anemije bolničko lečenje i transfuziju. Lekove i infuzije određuje veterinar prema stanju psa. Ne dajte psu ljudske lekove protiv bolova na svoju ruku.
Od čega zavisi prognoza?
Prognoza zavisi od tačne vrste tumora, histološkog gradusa, lokalizacije, mogućnosti potpunog uklanjanja, prisustva metastaza i pratećih bolesti. Sama veličina ili izgled granica tumora nisu dovoljni za pouzdanu procenu.
Neki lokalizovani sarkomi mekih tkiva mogu se dugotrajno kontrolisati odgovarajućim lečenjem. Agresivni tumori i udaljene metastaze uglavnom pogoršavaju prognozu, ali ne znače automatski da su sve terapijske mogućnosti iscrpljene. Veterinar treba da objasni realne ciljeve lečenja i plan kontrola, bez obećavanja određenog ishoda.
Može li se bolest sprečiti?
Ne postoji pouzdan način da se spreče svi sarkomi kod pasa. Rano otkrivanje nije prevencija nastanka tumora, ali može omogućiti pravovremenu dijagnostiku i lečenje. Povremeno pregledajte kožu i telo psa i obratite pažnju na nove mase, promene njihove veličine, uporno šepanje ili neobjašnjiv gubitak težine.
Novu ili promenjenu kvržicu pokažite veterinaru. Praćenje može biti opravdano kod nekih procenjenih benignih promena, ali treba da ima jasan plan kontrola i kriterijume za ponovno ispitivanje. Nemojte mesecima odlagati pregled sumnjive promene samo zato što psa ne boli.
