Šapa kod pasa: osnovno
- Uzročnik šapa je najmanji parazitski grinjal koji se hrani limfom, tekućinama tkiva i delićima kože;
- Glavni simptomi uključuju svrab, perutanje, kore, alopeciju (bjelkice);
- Pravovremena dijagnoza čini lečenje jednostavnim;
- Redovna upotreba antiparazitskih preparata pomaže u prevenciji zaražavanja.
Uzroci pojave šapa
Glavni razlog svraba kod životinje je jaka alergijska reakcija na grinje i njihove životinjske proizvode. Obično se ova reakcija javlja 2-3 nedelje nakon zaražavanja. Ako je životinja prethodno bila pogođena i izlečena, ponovno zaražavanje izaziva reakciju mnogo brže, svega nakon 1-2 dana. To je povezano sa time da organizam već poznaje ovaj antigen i zna kako da reaguje. Ako kućni ljubimac ima dobar imunitet i razvija ispravan imunološki odgovor, zaražavanje može proći bez znakova svraba, a čak je moguća i samoizlečenje. Drugi razlog za češljanje mogu biti sekundarne infekcije kože. Bakterije koje dospeju na oštećenu kožu takođe mogu izazvati jak svrab zbog pojačanog razmnožavanja.
Demodikoz (Demodex canis)
Ovo je intrakutni grinjal koji je najmanji predstavnik svog rodu, sa veličinom od samo 0,25-0,3 mm. Njegovo stanište su folikuli dlake. Za razliku od drugih grinjaljskih parazita, demodeks je normalni stanovnik kože životinje. Temeljitim pregledom sakupljenih uzoraka kože zdravih pasa može se naći u mnogim životinjama. Prenosi se na kožu novorođenčadi od majke u prvih 2-3 dana života. Može izazvati bolest (demodikoz) samo u stanje smanjenog imuniteta kod psa. To znači da pas koji ima demodikoz nije zarazan za druge životinje. Grinje ne mogu živeti u okolini van domaćina. Bolest se može manifestovati u dve forme: lokalizovanoj i generalizovanoj. Od određene forme zavisi plan daljeg lečenja i prognoze. Svrab nije karakterističan za demodikoz, ali može se pojaviti pri sekundarnoj infekciji.
Heiletieleza (Cheyletiella yasguri)
Heiletielella je grinjal koji nastanjuje površinske slojeve kože. Paraziti se mogu uočiti na koži i dlaci kao svetložuti ili beli, veličine oko 0,25-0,5 mm. Grinje nisu vidljive golim okom, ali se može primetiti veliki broj peruti na koži, drugo ime ove bolesti je „lutajuća perut“. Grinje se hrane delićima kože, limfom i drugim tečnostima organizma domaćina, tokom ujeda mogu izazvati osećaj svraba kod životinje. Zaražavanje se uglavnom dešava od bolesnih životinja. Grinje ne mogu da se razmnožavaju u okolini, ali mogu preživeti do 2 nedelje pod povoljnim uslovima.
Otodektoza (Otodectes cynotis)
Ova grinjalji napada kožu spoljnog slušnog kanala kod životinje, a kod pasa je izuzetno retko. Veličina joj dostaje 0,3-0,5 mm. Grinje se hrane limfom, tekućinom tkiva i delićima kože. Tokom ujeda grinjalji jako oštećuju i iritiraju kožu. Takođe imaju prilično hrapavo telo i veoma se aktivno kreću, što takođe izaziva osećaj svraba kod psa. Ove grinje su zajednički parazit za mnoge vrste životinja. Psi se zaražavaju od drugih ljubimaca, uključujući mačke. Grinje mogu preći u domaćinstvo na odeći i obući, ali ne mogu dugo života van domaćina.
Sarkoptoza (Sarcoptes scabiei)
Grinje iz roda Sarcoptes su najmanji paraziti žuto-beli ili beli, vidljivi samo mikroskopom, veličine oko 0,14-0,45 mm. Pored pasa, mogu napadati i druge članove porodice Canidae (npr. kojote, lisice, vukove), koji često služe kao izvor zaražavanja za pse koji se igraju u šumi. Njihovo stanište i razmnožavanje je epidermalni sloj kože, tj. površinski sloj. Grinje se hrane upalnim tečnostima, limfom i ćelijama epidermisa. Sarkoptoza je veoma zarazna bolest. Zaražavanje je moguće čak i putem indirektnog kontakta. U zatvorenom prostoru grinje mogu preživeti do 6 dana, ali pod povoljnim uslovima (visoka vlažnost i temperatura od +10 do +15°C) mogu biti zarazne i do tri nedelje.
Sarkoptoza se naziva pravim šapom kod pasa, zato ćemo se detaljnije osvrnuti na ovu bolest.
Simptomi
Klasičan znak prave šape (sarkoptoza) je jak svrab. Prvi simptomi kod pogođene životinje su mali crveni bubuljci sa korom na mestima sa manje dlake (uši, oblasti laktova i šapa, donji deo grudnog koša i stomaka). To su mesta gde grinjalji nalaze put u kožu. Životinja koja oseća jak svrab počinje intenzivno da se češka i oštećuje kožu. Nakon toga na koži se mogu primetiti ogrebotine, bjelkice, zadebljanje i tamnjenje kože, crvenilo. Često se posmatraju perut i kore na području glave i ušiju. U nedostatku lečenja počinje da se javljaju sekundarne infekcije, najčešće različite bakterije (kokci i štapići). Ove lezije počinju da se šire po celom telu, pojavljuju se sistemski simptomi bolesti poput povećanja površinskih limfnih čvorova, gubitka apetita, iscrpljenosti. U kasnim fazama mogu doći do intoksikacije, sepse i smrti organizma. Ponekad se može javiti atipično tečenje sarkoptoze: svrab može biti slab ili potpuno odsutan, mogu biti pogođena nestandardna delovi tela (leđa, ekstremiteti). Takođe, šapa kod pasa može teći u asimptomatskoj formi, životinja izgleda zdrava, ali može zaraziti druge.
Načini zaražavanja
Zaražavanje sarkoptozom se događa putem kontakta. To znači da je rizik od zaražavanja veoma visok kada zdravi pas dolazi u kontakt sa bolesnim. Grinje su veoma pokretne i lako prelaze sa jednog psa na drugog. Ponekad izvor može biti asimptomatski nosilac, tj. pas koji nema kliničke simptome bolesti. U retkim slučajevima, zaražavanje je moguće i putem predmeta nege ili posteljine. Takođe, izvor bolesti mogu biti lisice, severne lestvice, kojoti, vukovi. Beskućni psi i divlje životinje su prirodni rezervoari bolesti.
Slično se prenose i druge grinjaljske bolesti, ali za razliku od sarkoptoze, ove grinje, poput heiletielele i otodectesa, pored pasa, mogu parasitirati i na mačkama.
Demodeks grinjalji se smatraju normalnim stanovnicima kože psa, a klinički simptomi se razvijaju u stanju smanjenog ukupnog imuniteta organizma. Grupa rizičnih obuhvata male štenad, starije životinje, životinje sa endokrinim bolestima, onkološkim procesima, imunodeficijencijom. Tako da se ne može zaraziti od životinje koja ima demodikoz.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka o životnoj istoriji i bolesti životinje, posebno vredne su informacije o kontaktu psa sa bolesnim životinjama. Takođe, veoma značajan je klinički pregled, otkrivanje tipičnih lezija na koži (perutanje, kore, alopecija, češljanje). Dijagnoza se potvrđuje mikroskopijom uzoraka sa kože. Česti su slučajevi lažno negativnog rezultata, ali uspeh probne terapije takođe može potvrditi dijagnozu.
Lečenje šapa kod pasa
Pri otkrivanju bolesti u ranoj fazi, lečenje šapa kod pasa nije teško. Na savremenom tržištu postoji mnogo efikasnih i sigurnih preparata koji mogu izlečiti ovu bolest. Prvo izbor lekova trenutno su preparati iz grupe izoksazolina. Ovi preparati se prodaju u tabletama i u kapljama, i veoma su praktični za davanje životinji. Takođe, preparati iz grupe makrokikličkih laktona mogu pomoći u eliminaciji grinjalja šapa kod psa. Obično se ovi preparati primenjuju kao kapljice na beetku psa. Nanose se na netaknutu kožu u području beetke životinje. Obično je potrebna nekoliko ponovljenih tretmana, a interval između njih i ukupni broj primena određuje samo veterinarski lekar, u zavisnosti od stepena zaraženosti grinjaljima. Tretman se sprovodi prema preporukama veterinara, zavisno od vrste preparata i aktivne supstance.
U slučaju sekundarnih infekcija, propisuju se lokalne antimikrobne ili antifungalne obrade. Obično se koriste šamponi sa antiseptičkim ili antifungalnim preparatima. Pri dubokoj infekciji ili opasnosti od sepse, mogu se propisati sistemski antimikrobni preparati u visokim dermatološkim dozama tokom dugog tretmana. U slučaju opšte nezadovolјstavanja stanja, mogu biti potrebne intravenske injekcije, infuzije, ili bolničko posmatranje.
Prevencija
Najbolja preventivna mera je redovna upotreba antiparazitskih preparata u skladu sa uputstvom. To uključuje iste preparate koji su opisani u odeljku 'Lečenje', ali interval između njihova korišćenja će biti standardan, opisan u uputstvu.
Takođe, značajnu ulogu igra dobar imunitet životinje. Za njegovo jačanje, ljubimac treba da dobija kvalitetnu ishranu, redovne fizičke aktivnosti, godišnje preglede u veterinarskoj klinici radi ranog otkrivanja različitih odstupanja, kao i pravovremenu vakcinaciju i tretman protiv unutrašnjih i spoljašnjih parazita.
Može li se čovek zaražiti?
Sarkoptoza nije zajednička bolest za čoveka i životinju, ali može izazvati kod ljudi tako nazvanu 'pseudokrša'. Karakteriše je svrab, različite kožne lezije, češljanje ruku, vrata, stomaka. Grinje ne mogu da se razmnožavaju u ljudskoj koži, dakle ne prave puteve tamo. Međutim, mogući su crveni bubuljci (papule), što je posledica alergijske reakcije na grinjašnje proizvode. To znači da šapa od psa može preći na čoveka, ali lečenje za čoveka nije potrebno. 'Pseudokrša' kod čoveka prolazi 1-2 nedelje nakon oporavka psa ili prekida kontakta sa zaraženom životinjom. Pri izraženom svrabu, moguće je uzeti antihistaminike po preporuci lekara.
- Izvori:
-
Köhler, G. (2018). *Praktični vodič za veterinare: Paraziti kod pasa*. Beograd: Veterinarski izdavački centar.
-
Miljković, M. (2020). *Dermatopatologija kod pasa*. Novi Sad: Medicinska akademija.
