Šuga kod pasa: simptomi, dijagnoza i lečenje

Sarkoptoza izaziva jak svrab i zarazna je za druge pse. Saznajte kako se razlikuje od drugih bolesti izazvanih grinjama, kada je potreban pregled i kako se sprovode lečenje i zaštita ukućana.

Šuga kod pasa: osnovno

Sarkoptozu, zarazni oblik šuge, izaziva grinja Sarcoptes scabiei koja živi u površinskom sloju kože.
Najčešći znaci su jak svrab, crvenilo, kraste, perutanje i gubitak dlake.
Slične promene mogu izazvati druge grinje, buve, alergije i infekcije, pa je za izbor terapije potreban veterinarski pregled.
Lečenje obuhvata odgovarajući antiparazitski lek, procenu životinja koje su bile u kontaktu i čišćenje prostora i pribora.

Koje grinje izazivaju kožne probleme?

Svrab kod sarkoptoze nastaje usled prisustva grinja i reakcije organizma na njih. Češanjem pas dodatno oštećuje kožu, što može dovesti do sekundarne infekcije. Jačina svraba i vreme pojave simptoma razlikuju se među psima; blag svrab ili odsustvo vidljivih promena ne isključuju zarazu.

Demodikoza (Demodex canis)

Demodex je grinja koja u malom broju može biti prisutna u folikulima dlake zdravih pasa. Demodikoza nastaje kada se grinje prekomerno razmnože. Može se javiti kod mladih pasa, a kod odraslih ponekad je povezana sa osnovnom bolešću ili terapijom koja potiskuje imunitet. Ne smatra se zaraznom pri uobičajenom kontaktu među psima. Promene mogu biti lokalizovane ili zahvatiti veći deo tela. Gubitak dlake je čest, dok svrab može biti izraženiji ako postoji sekundarna infekcija.

Heiletijeloza (Cheyletiella)

Ove grinje žive na površini kože i mogu izazvati obilno perutanje, naročito duž leđa, uz svrab različite jačine. Bolest je poznata i kao „hodajuća perut“. Prenosi se kontaktom sa zaraženom životinjom, a moguć je i prenos preko kontaminiranog pribora ili ležaja. Može zahvatiti različite kućne ljubimce i izazvati prolazne kožne promene kod ljudi.

Česta pitanja Zašto štene od oko 6 meseci počinje bolno da ujeda i skače na ljude? Štene od oko 6 meseci može početi da ulazi u adolescenciju, a kako postaje veće i snažnije, ranije grickanje u igri može postati bolno. Skakanje i hvatanje odeće, ruku ili nogu često se javljaju pri velikom uzbuđenju, na primer pri pozdravljanju, posle šetnje ili uveče. Promena zuba takođe može pojačati potrebu za žvakanjem, ali se tačan uzrok ne može utvrditi samo na osnovu uzrasta. Čest uzrok je kombinacija umora i...

Štene od oko 6 meseci može početi da ulazi u adolescenciju, a kako postaje veće i snažnije, ranije grickanje u igri može postati bolno. Skakanje i hvatanje odeće, ruku ili nogu često se javljaju pri velikom uzbuđenju, na primer pri pozdravljanju, posle šetnje ili uveče. Promena zuba takođe može pojačati potrebu za žvakanjem, ali se tačan uzrok ne može utvrditi samo na osnovu uzrasta.

Čest uzrok je kombinacija umora i previše nadražaja. Umorno štene ne mora delovati pospano: može postati nemirnije i sklonije ujedanju. Kada je uzbuđeno ili frustrirano, još ne ume pouzdano da zastane i smiri se. Ponašanje se može održavati i ako skakanjem ili hvatanjem zubima redovno dobija pažnju ili nastavak igre, čak i kada je ta pažnja grdnja.

Pomažu dosledna pravila, dovoljno sna i odmora, primerena aktivnost i mirniji završetak šetnje. Pre nego što se štene previše uzbudi, ponudite mu odgovarajuću igračku za žvakanje ili mirnu aktivnost. Ako počne da ujeda, bez vikanja i guranja prekinite interakciju i, ako je potrebno, bezbedno se odvojite pregradom. Nagrađujte četiri šape na podu i mirno ponašanje, a mirno mesto učite postepeno, uz nagrade. Ne koristite udaranje, obaranje ili držanje njuške: to može povećati strah i ujedanje. Decu ne ostavljajte bez nadzora sa štenetom koje bolno ujeda.

Ako se ponašanje pojavilo naglo, pogoršava se, javlja se pri dodiru ili je praćeno drugim znacima nelagodnosti, zakažite pregled kod veterinara da se proveri mogući bol ili zdravstveni problem. Ujedi koji probijaju kožu, ukočenost tela ili ujedanje pri čuvanju hrane i predmeta takođe traže stručnu procenu, a ne pretpostavku da je reč samo o igri. Uz veterinara, potražite stručnjaka za ponašanje pasa koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju, kako bi porodica dobila bezbedan i dosledan plan. Ako ujed povredi čoveka, ranu operite i potražite medicinski savet.

Sva česta pitanja

Ušne grinje (Otodectes cynotis)

Ušne grinje naseljavaju uglavnom spoljašnji slušni kanal. Češće se sreću kod mačaka, ali ih mogu imati i psi. Mogu izazvati češanje ušiju, tresenje glavom i taman, mrvičast sekret. Slične znake izazivaju i druge bolesti uha, pa je pregled neophodan pre primene kapi. Prenose se prvenstveno bliskim kontaktom sa zaraženim životinjama.

Sarkoptoza (Sarcoptes scabiei)

Sarcoptes je mikroskopska grinja koja pravi kanaliće u površinskom sloju kože. Sarkoptoza je veoma zarazna i najčešće se prenosi neposrednim kontaktom. Izvor mogu biti drugi psi ili zaražene divlje životinje, poput lisica. Moguć je i prenos preko kontaminiranih predmeta, jer grinje mogu neko vreme preživeti van domaćina; trajanje zavisi od uslova u okolini.

U nastavku je naglasak na sarkoptozi, odnosno zaraznoj šugi kod pasa.

Simptomi i kada potražiti pomoć

Najtipičniji znak je jak svrab. U početku se mogu javiti sitne crvene promene i kraste na rubovima ušiju, laktovima, skočnim zglobovima, grudima i stomaku. Češanjem nastaju ogrebotine i područja bez dlake. Vremenom koža može postati zadebljala i tamnija, a promene se mogu proširiti. Raspored i izgled promena nisu isti kod svakog psa.

Zakažite pregled čim primetite uporan svrab, kraste ili gubitak dlake, naročito ako se češu i druge životinje ili ukućani. Ako pas deluje izrazito malaksalo, odbija hranu, ima bolne ili gnojne promene koje se brzo šire, potreban je pregled istog dana. Kolaps ili otežano disanje zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.

Načini prenošenja

Bliski kontakt sa zaraženim psom glavni je način prenošenja sarkoptoze. Zarazu može preneti i pas koji još nema uočljive simptome. Zajednički ležajevi, ćebad i pribor za negu takođe mogu doprineti prenosu. Do pregleda ograničite kontakt psa sa drugim životinjama i nemojte deliti pribor za negu.

Obavestite veterinara o svim životinjama u domaćinstvu i onima sa kojima je pas nedavno bio u bliskom kontaktu. Kod sarkoptoze često je potrebno istovremeno tretirati kontaktne životinje, čak i kada nemaju simptome. Veterinar bira odgovarajući preparat za svaku vrstu; preparat namenjen psima ne treba samoinicijativno koristiti na mački.

Dijagnoza

Veterinar procenjuje simptome, izgled kože, prethodne terapije i kontakte sa drugim životinjama. Može uzeti strugotine kože za mikroskopski pregled i uzorke za proveru sekundarne infekcije. Nalaz grinja potvrđuje sarkoptozu, ali negativan nalaz je ne isključuje, jer ih nije uvek lako pronaći. Kada postoji osnovana sumnja, veterinar može preporučiti probnu terapiju i kontrolu. Poboljšanje posle antiparazitskog leka podržava sumnju, ali samo po sebi ne dokazuje tačnog uzročnika.

Lečenje šuge kod pasa

Sarkoptoza se leči odgovarajućim antiparazitskim preparatima. Veterinar može izabrati lek iz grupe izoksazolina ili drugi preparat delotvoran protiv ovih grinja. Izbor zavisi od uzrasta, težine, zdravstvenog stanja psa i odobrene namene preparata u zemlji u kojoj se koristi. Obavezno navedite ako je pas ranije imao napade ili druge neurološke probleme. Dozu, način primene i trajanje terapije određuje veterinar; ne koristite samoinicijativno ivermektin ili preparate za druge vrste životinja.

Rečnik pojmova Sinkopa kod psa Pri sinkopi pas gubi svest i pada, a zatim se obično brzo vraća u uobičajeno stanje. Uzrok mogu biti poremećaji srčanog ritma, druge bolesti srca ili nagli pad krvnog pritiska. Epizoda se ponekad javlja tokom napora, uzbuđenja ili kašlja. Nije svaki pad ili gubitak svesti sinkopa: epileptički napad, nizak nivo šećera u krvi i pregrejavanje mogu izgledati slično, ali imaju drugačiji mehanizam. Kratki trzaji mogu se ja...

Pri sinkopi pas gubi svest i pada, a zatim se obično brzo vraća u uobičajeno stanje. Uzrok mogu biti poremećaji srčanog ritma, druge bolesti srca ili nagli pad krvnog pritiska. Epizoda se ponekad javlja tokom napora, uzbuđenja ili kašlja. Nije svaki pad ili gubitak svesti sinkopa: epileptički napad, nizak nivo šećera u krvi i pregrejavanje mogu izgledati slično, ali imaju drugačiji mehanizam. Kratki trzaji mogu se javiti i pri sinkopi, pa sami po sebi ne potvrđuju epileptički napad. Ako pas izgubi svest, zaštitite ga od povrede, proverite da li normalno diše i odmah kontaktirajte veterinara; ne stavljajte mu ništa u usta niti nudite hranu ili vodu dok nije potpuno svestan. Ako ne diše normalno ili se svest ne vraća brzo, potrebna je hitna veterinarska pomoć. Pregled je važan i nakon brzog oporavka, a lečenje zavisi od utvrđenog uzroka.

Svi pojmovi

Ako postoji sekundarna infekcija, lečenje se prilagođava nalazu. Mogu biti potrebni lokalni antiseptici, a u određenim slučajevima i sistemski lekovi. Antibiotici i antimikotici nisu automatski potrebni svakom psu sa šugom. Veterinar može preporučiti i terapiju za ublažavanje svraba. Svrab se ne povlači uvek odmah, pa ne prekidajte niti produžavajte terapiju bez dogovora. Kontrolni pregled je važan ako nema očekivanog poboljšanja ili se stanje pogoršava.

Čišćenje prostora i prevencija

Operite ležajeve, ćebad i perive predmete prema uputstvima za materijal, dobro ih osušite i redovno usisavajte prostor u kojem pas boravi. Očistite pribor za negu i pratite savet veterinara za predmete koji se ne mogu prati. Ne nanosite kućne insekticide, varikinu, petrolej ili etarska ulja na psa.

Izbegavajte kontakt sa životinjama za koje se sumnja da su zaražene. Redovna antiparazitska zaštita može smanjiti rizik ako izabrani preparat deluje i protiv odgovarajućih grinja; ne štiti svaki preparat protiv buva i krpelja od šuge. Plan zaštite dogovorite sa veterinarom. Kvalitetna ishrana i redovni pregledi podržavaju opšte zdravlje, ali ne sprečavaju sami po sebi sarkoptozu, a vakcina protiv nje nije deo rutinske vakcinacije pasa.

Može li se čovek zaraziti?

Grinje koje izazivaju sarkoptozu kod psa mogu preći na čoveka i izazvati svrab i crvene kožne promene. U ljudskoj koži obično ne održavaju trajnu infestaciju, pa se tegobe često povlače nakon prekida izlaganja i lečenja životinje. Ipak, ne treba pretpostaviti da svaki osip potiče od psa niti da lečenje nije potrebno. Ako imate svrab ili osip, obratite se lekaru i navedite kontakt sa psom za kojeg se sumnja da ima šugu. Ne koristite veterinarske lekove na ljudima.