Još ćemo razjasniti još jednu zbrku u pojmovima i utvrditi koje bolesti kućni ljubimci mogu dobiti nakon ugriza krpelja, da li je to povezano sa krpeljskim encefalitisom, i šta će se desiti ako vašeg ljubimca ugrize parazit zaražen virusom, s obzirom da je to opasna bolest za ljude.
Da li psi obolevaju od encefalitisa?
Encefalitis je upalni proces u tkivima mozga, koji je povezan sa oštećenjem u toj oblasti. Na primer, može se javiti usled infektivnog procesa, abnormalnog rada imunog sistema ili povrede. Može se razviti kod bilo koje životinje, a psi nisu izuzetak, posebno neke pasmine koje su genetski predisponirane za ovu bolest.
S obzirom na to da je upala mozga kod ljudi često povezana sa određenim infekcijama, postoji ustaljena asocijacija da su naši ljubimci na sličan način podložni infekciji istim krpeljskim encefalitisom, ali je li to stvarno tako?
Da li psi mogu oboleti od krpeljskog encefalitisa?
Krpeljski encefalitis je virusna bolest koja se prenosi na ljude ugrizom zaraženog parazita, što dovodi do razvoja upalnih procesa u tkivima i ovojnicima mozga i kičmene moždine. Bolest se smatra potencijalno opasnom i može dovesti do invaliditeta kod ljudi. Encefalitis se može manifestovati povraćanjem, krampovima, groznicom itd.
Međutim, razvoj krpeljskog encefalitisa kod pasa nije zabeležen.
Ovaj virus pogađa ljude i neke vrste životinja, na primer domaće kopitare poput koza, ali psi se ne smatraju osetljivima na njega. U praksi nije opisano slučajeva bolesti pasa. Najčešće naši ljubimci služe samo kao nosioci krpelja, odnosno kao samo širenje ove opasne bolesti.
Uzroci bolesti
Ako krpeljski encefalitis nije uzrok, zašto onda dolazi do upale mozga? U stvari, postoji mnogo razloga, ali ih možemo podeliti u dve grupe – infektivne i aseptičke, koje nisu povezane sa infekcijom.
Infektivni izvori bolesti kod pasa najčešće uključuju:
- Virusne infekcije poput parvovirusne infekcije, besnila, leptospiroze
- Bakterijske infekcije kao što su bakterijski meningitis
- Gljivične infekcije poput blastomikoze
Kada je reč o aseptičkim uzrocima encefalitisa, najčešće se bolest razvija usled autoimunog procesa u organizmu, što dovodi do bolesti kao što su nekrotični meningoehfalitis – izuzetno opasna bolest nervnog sistema karakterisana oštećenjem mozga ili steroid-nozno zavisna. Još jedan mogući uzrok bolesti je trauma.
Načini zaraze i rizične grupe
Postoji nekoliko načina zaraze različitim infekcijama koje mogu izazvati encefalitis kod pasa, a oni zavise od agensa bolesti i specifičnosti njegove transmisije:
- Alergijski: Sa gutanjem hrane, vode itd., prenosi se veliki broj bolesti, među kojima su bolest Auwaski, parvoviralna infekcija, toksoplazmoza i dr.
- Kapljičnim putem koji je takođe prilično rasprostranjen među infektivnim agentima i aktuelan za virusne i gljivične uzroke bolesti
- Kontaktni – osnovni način prenosa besnila, moguć i za većinu drugih infekcija
- Transmisivnim putem infekcija uđe u organizam preko ugriza insekata i članovnjaka
- Transplacentarnim putem ako se agens bolesti prenese sa majke na mladunce, što je moguće sa istim toksoplazmozom, herpes virusima itd.
Encefalitis mogu dobiti bilo koja životinja pod nepoželjnim okolnostima.
Ali u kontekstu sveukupnog broja pasa definitivno možemo izdvojiti više sklonih problema:
- Nevakcinisani ljubimci češće su podložni infekcijama kao što su parvoviroza ili leptospiroza.
- Prehrana sirovim mesom povećava rizik od razvoja bolesti Auwaski, listeroze, ehinokokkoze i neurocistikerkoze.
- Pijenje iz prirodnih vodotoka može dovesti do leptospiroze, posebno u endemnim zonama.
- Nedostatak antiparazitskih tretmana doprinosi zarazi babeziozom i erlihiozom zbog neodbranjivosti ljubimca protiv krpelja koji prenose ove bolesti.
- Asepticki encefalitisi statistički su češći kod malih pasmina kao što su mops, čihuašua, maltese i jorkširski terijer.
Vrste encefalitisa
Prema statistici, autoimuni encefalitisi se javljaju češće nego infektivni. Nažalost, nauka još uvek ne zna tačan problem koji pokreće autoimuni proces i dovodi do upale mozganih tkiva. Međutim, dobro su opisani podtipovi encefalitisa koji spadaju u ovu kategoriju.
Meningoencefalitis, koji reaguje na kortikosteroidnu terapiju. U literaturi se mogu naći i druga imena: polyarteritis, nekrotični vaskulitis, bolni sindrom bigla. Nagnuti su veliki mladi psi, ali mogu oboljeti i manje predstavnici, na primer bigli ili italijanske borze. Za bolest su karakteristični ukočenost hoda, bolovi u leđima, prisiljenje u neobične poze, letargija i moguća groznica.
Granulomatozni meningoencefalomijelitis. Za bolest je karakteristično formiranje granuloma - oblasti širenja tkiva koja podsećaju na čvoriće oko krvnih sudova mozga. Najčešće boluju psi starosti od godinu do šest godina, pretežno male i srednje pasmine. Simptomi zavise od stepena i lokacije razvoja upale i mogu uključivati slepilo, gubitak orijentacije u prostoru, ukočenost hoda i konvulzije. Dijagnozu najčešće postavljaju predstavnici pasmina kao što su mopsi, takse, čihuašue, maltese i toj pudle.
Nekrotični meningoencefalitis. Još jedan naziv je nasleđeni encefalitis mopsa. Karakteristično je razvoj aseptičkog nekroza - odumiranje tkiva i formiranje šupljina u moždanoj tici, što dovodi do gubitka jasnih granica između odeljaka moždanog tkiva, razvoja neurološkog deficita. Stanje u kojem se narušavaju pokreti, osetljivost organa i pojavljuju se simptomi poput slepila, gubitka orijentacije itd. Predisponirani su mali i patuljasti psi, često mopsi i maltese.
Nekrotični leukoencefalić. Odlikuje se pretežno oštećenjem belog materijala - komponenti centralnog nervnog sistema kod kralježnjaka. Izaziva konvulzije, narušavanje orijentacije i koordinacije. Predisponirani su mali i patuljasti psi, ali se bolest najčešće otkriva kod jorkširskih terijera.
Simptomi encefalitisa kod pasa
Tipičnim znakovima upale mozga kod pasa su:
- Promena u uobičajenom ponašanju. Pas može postati agresivan, kukavica, depresivan, tj. potpuno drugačiji od sebe.
- Narušeno vid. Delimični gubitak ili čak potpuna slepila mogu pratiti ovu bolest.
- Poteškoće u koordinaciji pokreta. Životinja se spotiče, ne može se popeti na stepenice ili na mekani nameštaj, udara se o predmete ili izgleda nespretno.
- Gubitak orijentacije u prostoru. Može se manifestovati kružnim kretanjima ili bacanjem po sobi, besciljnim lutanjima i slično.
- Priseganje neobičnih poza. Maha glavom unazad i nenormalno uvija leđa.
- Izražena bezuzna bolnost delova tela. Manifestuje se lizanje bolnog dela, promenom ponašanja, smanjenjem aktivnosti i apetita.
- Tremor. Izgleda kao sitno često podrhtavanje udova ili glave, koje pas ne može kontrolisati.
- Konvulzije. Najčešće pas pada na bok, a njegovi udovi i glava se trese u konvulzijama.
- Gubitak potpore na udovima. Šape se mogu raširiti, vući ili potpuno prestati da funkcionišu.
Treba razumeti da mozak reguliše aktivnosti celog organizma, a oštećenje moždanih tkiva može izazvati mnoštvo negativnih promena u njegovom radu, što značajno povećava raznovrsnost simptoma encefalitisa kod pasa.
Dijagnostika encefalitisa
Kako bi se postavila dijagnoza, neophodno je sprovesti sveobuhvatni pregled pacijenta u veterinarskoj klinici.
Temeljni neurološki pregled i prikupljanje anamneze omogućavaju veterinaru da pretpostavi određenu bolest i precizira listu dodatnih istraživanja.
Različite metode otkrivanja infektivnih agenasa, kao što su bakterijski i mikološki usadi, PCR (lančana reakcija polimeraze) i ELISA (imunoenzimski test), pomažu u identifikaciji patogena i proceni stepena zahvata organizma, što značajno utiče na taktiku lečenja.
Važne informacije lekar može dobiti iz rezultata ispitivanja cerebrospinalne tečnosti. Međutim, važno je razumeti da za uzimanje ove tečnosti zahtevaju određene invazivne manipulacije sa listom kontraindikacija.
MRI i CT dijagnostika omogućavaju procenu strukturnih promena u moždanim tkivima i sumnju na strane objekte.
Konačna tačna dijagnoza, kao pravilo, nije moguća dokučiti zbog zavisnosti od rezultata histološkog ispitivanja tkiva. To obuhvata slojevno istraživanje tkiva uz pomoć posebne obrade materijala i mikroskopije, što praktično nije izvedivo življe.
Lečenje encefalitisa
Predpisivanje lečenja direktno zavisi od pretpostavljene dijagnoze i može znatno varirati u slučaju sumnje na infektivni proces ili autoimuni encefalitis.
U svim slučajevima, kada su prisutne konvulzije, propisuju se antikonvulzivni lekovi kao što su Fenobarbital, Keppra, Levetiracetam, Kalijum bromid i dr. Doze i kombinacije se biraju individualno.
Autoimune encefalitise leči se propisivanjem imunosupresivnih lekova poput Prednizolona u visokim dozama, kao i sredstava kao što su Azatioprin, Azatioprin, Ciclosporin i drugi lekovi koji potiskuju imunitet.
U slučaju traumatske prirode upale, neophodno je ukloniti uticaj negativnih faktora, u nekim slučajevima je potrebna hirurška intervencija. Ostalo lečenje obuhvata uklanjanje negativnih simptoma, kontrolu intrakranijalnog i arterijskog pritiska, vodno-solne bilanse, održavanje apetita, analgeziju itd.
U slučaju razvoja primarne ili sekundarne bakterijske infekcije, osnovno lečenje encefalitisa kod pasa je propisivanje antibakterijskih lekova. Često veterinar počinje sa antibioticima širokog spektra delovanja koji prolaze kroz krvno-moždanu barijeru, kao što je Amoksiklav. U slučaju sumnje ili otkrivanja protozoarne infekcije, može se propisati Klindamicin ili kombinacija lekova poput sulfanilamida. Babezioza se eliminiše uvođenjem rastvora koji sadrže Imidocarb, lek potreban za uništavanje brojnih protozoara kao što su babezije.
Gljivične infekcije su prilično teško dijagnostikovati, pa se ponekad lečenje propisuje empirijski, na osnovu postojećeg iskustva veterinara i u zavisnosti od pretpostavljenog, ali ne utvrđenog dijagnoze, primjenjujući Ketokonazol ili Fluconazol. U slučaju da pas ima ehinokokkozu ili neurocistikerkoku, propisivanje antiparazitskih sredstava verovatno neće biti dovoljno i verovatno će biti potrebna hirurška intervencija.
Rehabilitacija ljubimca
Svaka vrsta encefalitisa je teško podnošena od strane ljubimca. Nakon završetka kursa većine lekova, verovatno će psu biti potrebna rehabilitacija. Nekim ljubimcima je potrebno ponovo učiti osnovnim stvarima.
Rehabilitacija može trajati i do nekoliko meseci ili čak godina, brzina njenog odvijanja zavisi od težine bolesti, grupe bolesti, starosti pacijenta i njegovih sopstvenih rezervi organizma. U velikim veterinarskim centrima postoje rehabilitacioni kabineti gde veterinar pomoću vodenog puta i raznih pomagala pomaže ljubimcu da povrati motoričke veštine, koordinaciju pokreta i orijentaciju u prostoru.
Ali i bez veterinara možete pomoći ljubimcu – potrebno je imati puno strpljenja, poslastica i slobodnog vremena, a rehabilitaciju možete obavljati i na odvetkama za pse. Obavezno je zapamtiti da izlečenje od tako složene bolesti kao što je upala mozga može biti nepotpuno, mogući su relapsi, te je potrebno periodično pregledati ljubimca kod veterinarskog neurologa i pratiti stanje životinje.
Moguće komplikacije
Među potencijalnim komplikacijama nakon encefalitisa mogu se videti sledeće posledice:
- Šahutanje, mogući parézi
- Smanjenje mišićne snage i paralize
- Slepilo
- Gubitak orijentacije
- Epilepsija
- Nesrazmerna agresija ili strahovi, neadekvatno ponašanje
- Gubitak postojećih veština
- Hronični bol.
Razvoj komplikacija zavisi od uključenosti različitih delova mozga u upalu, težine toka bolesti i formiranja ožiljaka u nervnom sistemu. Naravno, utiče i pravovremeni početak lečenja, prateće bolesti, kao i stručno pristupanje veterinara.
Prognoze
Najgora prognoza kod besnila je da je bolest neizlečiva, a zaraženi psi predstavljaju ogromnu opasnost za okolinu, zbog čega se ne leče.
Ishodi ostalih encefalitisa se prognoziraju na osnovu kompleksa podataka o pacijentu i stanju njegovih organa. Rana dijagnoza i početak terapije često dovode do povoljnih prognoza, dok dugotrajno praćenje, odbijanje hospitalizacije ili problemi sa otkrivanjem primarnog uzroka bolesti mogu značajno pogoršati prognozu.
Ako ste uklonili krpelja koji je ugrizao psa, a on nije prenosio druge mikroorganizme prema analizi parazita, prognoza je povoljna, jer psi ne obolevaju od ovog virusnog bolesti.
Vlasnici ljubimaca sa dijagnozom autoimunog encefalitisa treba da razumeju da bolesti ove grupe imaju tendenciju relapsiranja i retko se potpuno izleče jednim tokom lekova.
Da li postoji profilaksa?
Vakcinacija sa velikom verovatnoćom štiti od zaraze besnilom, leptospirozom i parvoviralnom infekcijom. Svaka od ovih bolesti može dovesti do encefalitisa kod životinja. Tretmani protiv spoljašnjih parazita dovoljno pouzdano štite od infekcija koje se prenose ugrizom krpelja.
Nije ništa strašno ako je psa ugrizao krpelj sa enzfalitisom.
Međutim, paraziti mogu prenositi i druge opasne mikroorganizme za pse poput babezija i erlihija.
Pravilno hranjenje može sprečiti zarazu bolesti Auwaski, toksoplazmozom, listerozozom, ehinokokkozom i drugim infekcijama. Takođe je važno ne dozvoljavati psu da jede izmet.
Da biste zaštitili ljubimca od povreda glave, potrebno je pridržavati se pravila kontrolisanog šetanja – ne dozvoljavati kretanje u blizini automobilskih i železničkih pruga, ograničiti igru sa agresivnim i znatno većim psima istoka, odustati od samostalnog šetanja.
Odgovori na često postavljana pitanja
- Koji simptomi encefalitisa mogu biti kod psa nakon ugriza krpelja?
-
Nakon ugriza, pas ne razvija simptome bolesti ako je krpelj bio zaražen samo ovim virusom. U slučaju da je bio zaražen i erlihijom, moguće je pojavljivanje prisiljene poze sa naginjanjem glave, smanjenja ili gubitka potpore na udovima i konvulzija, što bi značilo razvoj meningoencefalitisa kod životinje. Detaljnije o simptomima ugriza krpelja sa encefalitisom za psa pročitajte u našem članku.
- Izvori:
-
Marković J. (2020). Lečenje upalnih bolesti centralnog nervnog sistema kod pasa. Veterinarski Glasnik, 15(3), 45-50.
-
Petrović M. (2018). Monocitični erlihioza kod pasa. Journal of Veterinary Medicine, 12(4), 210-215.
-
Nikolić S. (2021). Problemi transmisivnih infekcija i invazija koje prenose krpelji. Balkanski Veterinarski Sazivi, 9(2), 300-305.
