Encefalitis je upala moždanog tkiva. Može biti posledica infekcije ili poremećenog imunskog odgovora i može izazvati ozbiljne neurološke smetnje. Nije isto što i krpeljski encefalitis: taj naziv označava jednu određenu virusnu infekciju, a ne svaku upalu mozga.
Da li psi mogu oboleti od krpeljskog encefalitisa?
Psi mogu da se zaraze virusom krpeljskog encefalitisa. Klinička bolest se kod njih retko opisuje, ali je moguća i može biti teška. Zato nije tačno da su psi neosetljivi na ovaj virus ili da ugriz zaraženog krpelja nikada ne predstavlja opasnost.
Krpelji prenose i druge uzročnike bolesti pasa, uključujući babezije i erlihije. Ugriz ne znači da će pas nužno oboleti, ali nalaz na uklonjenom krpelju ne može pouzdano potvrditi ili isključiti infekciju kod psa. Ako se pojave malaksalost, povišena temperatura, blede desni, taman urin ili neurološke smetnje, javite se veterinaru.
Uzroci i vrste upale mozga
Uzroci se najčešće razmatraju u dve grupe: infektivni i neinfektivni. Ako su uz mozak zahvaćene njegove ovojnice, govori se o meningoencefalitisu; kada je zahvaćena i kičmena moždina, koristi se naziv meningoencefalomijelitis.
Infektivni uzroci obuhvataju viruse, poput virusa štenećaka i besnila, kao i određene bakterije, gljivice i protozoe, uključujući toksoplazmu i neosporu. Verovatnoća pojedinih infekcija zavisi od područja, izloženosti i zdravstvenog stanja psa.
Neinfektivni oblici često su povezani sa poremećenim imunskim odgovorom. Njihov tačan okidač nije uvek poznat. Povreda glave takođe može izazvati oštećenje mozga i upalnu reakciju, ali se procenjuje odvojeno od primarnih zapaljenskih bolesti.
Kod pasa se razlikuju granulomatozni meningoencefalomijelitis, nekrotizujući meningoencefalitis i nekrotizujući leukoencefalitis. Kada se sumnja na neinfektivnu upalu, ali njen podtip nije potvrđen pregledom tkiva, veterinar može koristiti naziv meningoencefalitis nepoznatog porekla.
Steroid-responzivni meningitis-arteritis je druga zapaljenska bolest, koja prvenstveno zahvata moždane ovojnice i krvne sudove. Često izaziva bol i ukočenost vrata i povišenu temperaturu; ne treba ga poistovećivati sa svim oblicima encefalitisa.
Koji psi su pod većim rizikom?
Encefalitis se može javiti kod psa bilo koje rase i uzrasta. Za pojedine neinfektivne oblike postoji rasna sklonost, naročito kod nekih malih rasa, kao što su mops, maltezer, čivava i jorkširski terijer. To ne znači da će svaki pas tih rasa oboleti niti da su ostali psi zaštićeni.
Rizik od određenih infekcija raste kod nevakcinisanih pasa, pri izloženosti krpeljima i pri jedenju sirovog mesa ili zaraženih životinjskih tkiva. Način prenosa zavisi od uzročnika: besnilo se najčešće prenosi ugrizom i zaraženom pljuvačkom, a neke druge infekcije hranom, iz okoline ili sa majke na mladunce. Ne postoji jedan zajednički put zaraze za sve encefalitise.
Simptomi encefalitisa kod pasa
Znaci zavise od zahvaćenog dela nervnog sistema. Mogu nastati naglo ili se postepeno pogoršavati. Mogući simptomi su:
Promene ponašanja ili svesti: dezorijentacija, neuobičajena razdražljivost, strah, izrazita pospanost ili slab odgovor na okolinu.
Napadi, koji mogu uključivati padanje na bok i trzaje celog tela, ali i ograničene trzaje ili kratke epizode promenjene svesti.
Nesiguran hod, gubitak ravnoteže, kruženje, naginjanje glave, drhtanje ili slabost udova.
Slabljenje vida ili slepilo, sudaranje sa predmetima i teškoće u snalaženju.
Bol i ukočenost vrata, naročito kada su zahvaćene moždane ovojnice; ponekad i povišena temperatura, slab apetit i malaksalost.
Ovi simptomi nisu dokaz encefalitisa. Slične znake mogu izazvati trovanje, metabolički poremećaji, epilepsija, tumor, povreda ili druga oboljenja. Za razlikovanje uzroka potreban je veterinarski pregled.
Kada je pregled hitan?
Odmah potražite hitnu veterinarsku pomoć ako napad traje pet minuta ili duže, ako se napadi ponavljaju bez potpunog oporavka, ako pas gubi svest, teško diše, ne može da stoji ili se stanje brzo pogoršava. Prvi napad, iznenadno slepilo i nove smetnje ravnoteže takođe zahtevaju brz pregled.
Tokom napada uklonite predmete o koje pas može da se povredi, merite trajanje i ne stavljajte ruke ili predmete u njegova usta. Ne sputavajte ga silom i ne dajte hranu, vodu ili lekove na usta dok nije potpuno svestan. Ako je bezbedno, snimak epizode može pomoći veterinaru.
Kako se postavlja dijagnoza?
Veterinar najpre prikuplja podatke o početku simptoma, vakcinaciji, putovanjima, krpeljima, ishrani, mogućem trovanju i povredama. Opšti i neurološki pregled pomažu da se odredi koji deo nervnog sistema je zahvaćen.
Analize krvi i urina služe za procenu opšteg stanja i drugih mogućih uzroka simptoma. Testovi na infekcije biraju se prema nalazima i izloženosti; pozitivan ili negativan rezultat mora se tumačiti zajedno sa ostalim podacima.
Magnetna rezonanca je naročito korisna za procenu moždanog tkiva. CT može biti koristan u određenim situacijama, ali ne prikazuje sve upalne promene jednako dobro. Analiza cerebrospinalne tečnosti može pružiti dodatne podatke o upali i infekciji. Njeno uzimanje zahteva anesteziju i procenu bezbednosti, posebno kada postoji sumnja na povišen pritisak unutar lobanje.
Kod nekih neinfektivnih oblika konačna potvrda podtipa zahteva histološki pregled moždanog tkiva, koji se kod živog psa retko radi. Ipak, pregled, snimanje i laboratorijski nalazi često omogućavaju radnu dijagnozu i početak lečenja.
Lečenje encefalitisa
Lečenje zavisi od uzroka i težine stanja. Pas sa teškim neurološkim simptomima može zahtevati hospitalizaciju, kontrolu napada i pažljivo praćenje disanja, svesti, hidratacije i drugih vitalnih funkcija.
Kod neinfektivnih, imunoposredovanih oblika koriste se kortikosteroidi i, po potrebi, drugi imunosupresivni lekovi. Veterinar prethodno procenjuje mogućnost infekcije, jer potiskivanje imuniteta može pogoršati neke infekcije.
Kod potvrđene ili osnovano sumnjive infekcije primenjuje se terapija usmerena na uzročnika. Izbor antibiotika, antimikotika ili lekova protiv protozoa zavisi i od njihove sposobnosti da deluju u nervnom sistemu.
Napadi se kontrolišu odgovarajućim antiepileptičkim lekovima. Po potrebi se leče bol, poremećaji tečnosti i elektrolita i druge komplikacije, uz podršku ishrani i negu.
Ne započinjite terapiju samostalno i ne menjajte doze bez dogovora sa veterinarom. Kortikosteroidi i antiepileptički lekovi često zahtevaju postepeno prilagođavanje, a nagli prekid može biti opasan.
Oporavak, rehabilitacija i moguće posledice
Tok oporavka je različit. Neki psi se znatno poprave uz terapiju, dok kod drugih ostaju smetnje ili dolazi do ponovnog pogoršanja. Moguće posledice uključuju slabost, poremećaj ravnoteže, oštećenje vida, ponavljane napade i promene ponašanja.
Kod kuće obezbedite miran prostor, neklizajuće podloge i zaštitu od stepenica i padova. Aktivnost i rehabilitacione vežbe treba prilagoditi prema preporuci veterinara ili stručnjaka za rehabilitaciju. Ne forsirajte hodanje, plivanje ili vežbanje psa koji je dezorijentisan, slab ili ima nekontrolisane napade.
Kontrole su važne i kada se pas oseća bolje. Vodite beleške o napadima, hodu, apetitu i ponašanju, kao i o neželjenim dejstvima lekova. Lečenje nekih imunoposredovanih oblika traje dugo, a povratak bolesti je moguć.
Od čega zavisi prognoza?
Prognoza zavisi od uzroka, obima oštećenja, težine simptoma i odgovora na terapiju. Pravovremeni pregled pruža mogućnost ranijeg lečenja, ali ne garantuje potpuni oporavak. Encefalitis može ugroziti život i pored terapije.
Besnilo zahteva poseban oprez: kada se razviju klinički znaci, bolest je praktično uvek smrtonosna i predstavlja ozbiljnu opasnost za ljude i životinje. Ako postoji sumnja na besnilo, izbegavajte kontakt sa pljuvačkom i odmah kontaktirajte veterinara i nadležnu službu. Posle ugriza ili kontakta pljuvačke s ranom ili sluzokožom, osoba treba odmah da zatraži medicinsku procenu.
Može li se encefalitis sprečiti?
Ne postoji zaštita od svih oblika encefalitisa. Vakcinacija prema planu veterinara smanjuje rizik od određenih infekcija, posebno štenećaka i besnila. Izbor vakcina zavisi od načina života, lokalnih rizika i propisa zemlje u kojoj pas živi.
Koristite zaštitu od krpelja prilagođenu psu i redovno pregledajte njegovu kožu i dlaku. Nijedan preparat ne pruža apsolutnu zaštitu. Izbegavajte sirovo meso, naročito sirovu svinjetinu i meso divlje svinje zbog rizika od bolesti Aujeskog, kao i pristup lešinama i izmetu. Kontrolisane šetnje i bezbedno okruženje smanjuju rizik od povreda glave.
Šta pratiti nakon ugriza krpelja?
Krpelja uklonite što pre odgovarajućim alatom, bez mazanja uljem ili drugim sredstvima. Ako niste sigurni kako, obratite se veterinaru. Zabeležite kada ste ga pronašli i narednih nedelja pratite opšte stanje psa. Ne čekajte pojavu svih simptoma: malaksalost, odbijanje hrane, povišena temperatura, blede desni ili taman urin razlog su za brz pregled, a napadi, gubitak svesti i naglo pogoršanje zahtevaju hitnu pomoć.
