Psi imaju svoj prirodan miris, ali nov, izrazito jak ili uporan neprijatan miris ne treba prikrivati parfemom ili stalnim kupanjem. Pokušajte da primetite odakle dolazi: sa dlake i kože, iz usta ili ušiju, ili iz predela ispod repa. Miris sam po sebi nije dovoljan za dijagnozu, ali uz druge simptome može pomoći veterinaru da pronađe uzrok.
Osam mogućih uzroka neprijatnog mirisa
1. Zaprljana dlaka i problemi sa kožom
Dlaka može zadržati mirise iz okoline, naročito ako pas leži na prljavoj prostirci ili nosi zaprljanu odeću. Zamršena dlaka i vlaga uz kožu mogu otežati održavanje higijene. Ipak, masna dlaka, jak miris, crvenilo i svrab nisu nužno posledica nedovoljnog kupanja: mogu pratiti kožne bolesti, uključujući bakterijske infekcije i prekomerno razmnožavanje kvasnica.
Obratite pažnju na perutanje, opadanje dlake, kraste, vlažne rane i učestalo češanje. Ako ih primetite, zakažite pregled umesto da samo češće kupate psa. Veterinar će proceniti da li su potrebne analize kože i terapija.
Redovno perite prostirku i odeću, četkajte dlaku prema njenom tipu i kupajte psa kada je to potrebno, šamponom namenjenim psima. Učestalost kupanja zavisi od kože, dlake i načina života; medicinske šampone koristite po savetu veterinara.
2. Bolesti zuba i usne duplje
Uporan zadah često prati zubni plak, kamenac i bolesti desni i potpornog tkiva zuba. Uzrok mogu biti i oštećen zub, rana ili strano telo u ustima. Kućni pogled u usta može otkriti naslage ili crvenilo, ali ne pokazuje sve promene, naročito one ispod desni.
Bol se može ispoljiti otežanim žvakanjem, ispuštanjem hrane, pojačanim balavljenjem ili odbijanjem obroka. Krvarenje, otok lica i izražen bol zahtevaju brz pregled. Nemojte silom otvarati usta psu koji se opire ili pokazuje bol.
Lečenje određuje veterinar. Profesionalno čišćenje zuba i pregled ispod desni obično zahtevaju opštu anesteziju; po potrebi se rade dentalni snimci ili vade oboleli zubi. Antibiotici nisu zamena za rešavanje uzroka. Za prevenciju je korisno svakodnevno pranje zuba četkicom i pastom za pse, uz postepeno navikavanje. Ne koristite ljudsku pastu za zube.
3. Upala ušiju
Neprijatan miris iz uha može pratiti upalu spoljašnjeg ušnog kanala. Česti znaci su tresenje glavom, češanje ušiju, crvenilo, bol i sekret. Upala nije samo posledica prljavštine: mogu joj doprineti alergije, paraziti, strano telo i drugi problemi.
Veterinar pregledom otoskopom i, po potrebi, analizom sekreta procenjuje uzrok i stanje bubne opne. Ne stavljajte nasumično kapi, alkohol ili druga sredstva u bolno uho i ne gurajte štapiće u kanal. Čišćenje i terapiju sprovodite prema uputstvu veterinara; zdravim ušima nije uvek potrebno često čišćenje.
Naginjanje glave uz gubitak ravnoteže, teturanje ili nevoljne pokrete očiju zahteva hitan pregled, jer može ukazivati na dublji problem, a ne samo na upalu spoljašnjeg uha.
4. Spoljašnji paraziti i sekundarne infekcije kože
Buve, grinje i drugi spoljašnji paraziti mogu izazvati svrab i oštećenja kože. Neprijatan miris češće potiče od naknadne infekcije ili upale nego od samih parazita. Gljivice i kvasnice nisu spoljašnji paraziti u istom smislu i zahtevaju drugačiji pristup.
Češanje, grickanje kože, kraste i proređena dlaka razlog su za pregled. Neki paraziti mogu se uočiti, ali njihov izostanak pri kućnom pregledu ne isključuje infestaciju. Za utvrđivanje uzroka veterinar može koristiti češljanje, strugotine kože i druge testove; miris nije pouzdan način prepoznavanja gljivične infekcije.
Zaštitu od parazita birajte prema uzrastu, težini i zdravstvenom stanju psa. Preparati koji se nanose na kožu koriste se na mestu navedenom u uputstvu, ne proizvoljno. Uz tretman može biti potrebno čišćenje prostora i zaštita drugih životinja u domaćinstvu.
5. Problemi sa analnim kesicama
Analne kesice nalaze se sa obe strane analnog otvora i sadrže sekret vrlo intenzivnog mirisa, često opisanog kao riblji. Povremeno oslobađanje sekreta ne znači nužno bolest, ali uporan miris uz lizanje ispod repa, vučenje zadnjice po podu ili bol može ukazivati na zadržavanje sekreta, upalu ili apsces.
Veterinar pregledom procenjuje da li je potrebno pražnjenje kesica ili dodatno lečenje. Ne pokušavajte sami da ih istiskujete, naročito ako postoji bol, otok, krv ili gnoj. Rutinsko preventivno pražnjenje nije potrebno svakom psu; kod ponavljanih problema plan nege treba prilagoditi uzroku.
6. Bolesti reproduktivnog sistema
Teranje može promeniti miris ženke, ali izrazito neprijatan miris ili gnojni iscedak ne treba smatrati normalnim znakom spremnosti za parenje. Kod nesterilisane ženke, naročito u nedeljama nakon teranja, treba misliti i na piometru — ozbiljnu infekciju materice.
Malaksalost, odbijanje hrane, pojačana žeđ i mokrenje, povraćanje ili uvećan stomak zahtevaju hitan veterinarski pregled. Piometra može postojati i bez vidljivog iscetka, pa ne čekajte da se pojave miris ili sekret.
Dijagnoza se postavlja pregledom, ultrazvukom i analizama prema proceni veterinara. Lečenje često uključuje hitnu operaciju uklanjanja materice i jajnika, uz stabilizaciju i odgovarajuću terapiju. O preventivnoj sterilizaciji i njenom obimu razgovarajte sa veterinarom. Neprijatan iscedak iz genitalnog predela mužjaka takođe treba pregledati, posebno uz bol ili otežano mokrenje.
7. Upala kožnih nabora
U kožnim naborima mogu se zadržavati vlaga i nečistoće, što pogoduje iritaciji i razmnožavanju bakterija i kvasnica. To se može javiti kod pasa sa izraženim naborima, poput buldoga, mopsa i šar-peja, ali nije pravilo za svakog psa niti je ograničeno na pse sa kratkom njuškom.
Crvenilo, vlažna koža, sekret, bol i jak miris razlog su za pregled. Veterinar može uzeti uzorak sa kože kako bi odabrao terapiju. Za svakodnevnu negu nabore nežno čistite sredstvom koje je preporučeno za psa i dobro ih osušite. Ne nanosite ljudske kreme ili agresivna dezinfekciona sredstva na svoju ruku.
8. Reakcije na hranu i iritirajuća sredstva
Neželjena reakcija na hranu može izazvati probavne tegobe, a alergija na hranu može se ispoljiti svrabom i ponavljanim upalama kože ili ušiju. Miris tada može poticati od gasova, zaprljane dlake ili sekundarne infekcije. Sam neprijatan miris nije dokaz alergije.
Ako veterinar posumnja na reakciju na hranu, može preporučiti strogo sprovedenu eliminacionu dijetu, a zatim kontrolisano ponovno uvođenje prethodne hrane radi procene reakcije. Dijeta se bira individualno i tokom ispitivanja se ne daju druge poslastice ili hrana bez dogovora. Često menjanje hrane nasumično može otežati utvrđivanje uzroka.
Šamponi, sredstva za čišćenje i njihovi ostaci mogu nadražiti kožu. Ako sumnjate na reakciju, prekinite upotrebu proizvoda i temeljno isperite ostatke šampona mlakom vodom. Crvenilo, rane ili uporan svrab zahtevaju savet veterinara; nova kupka drugim sredstvom nije nužno rešenje.
Šta možete bezbedno da uradite kod kuće?
Ako je pas samo zaprljan, a nema bola, svraba, crvenila ili drugih simptoma, očistite zaprljano mesto ili ga okupajte šamponom za pse. Dobro isperite sredstvo i osušite dlaku peškirom; ako koristite fen, birajte hladan ili blag vazduh, držite ga na odstojanju i prekinite ako psu smeta. Operite i prostirku.
Ako miris ostaje nakon sušenja, ubrzo se vraća ili ga prate drugi simptomi, zakažite pregled. Kod bola, gnoja ili opšte slabosti ne čekajte da vidite hoće li kupanje pomoći.
Ne prikrivajte miris parfemima i ne dajte ljudske lekove protiv bolova. Za pregled je korisno zabeležiti kada je promena počela, odakle miris dolazi i da li ste menjali hranu ili preparate za negu.
Da li neke rase manje mirišu?
Intenzitet prirodnog mirisa razlikuje se među psima i zavisi od kože, dlake, zdravlja, nege i okoline. Dužina dlake ili odsustvo poddlake nisu pouzdana garancija slabijeg mirisa. I bezdlaki psi zahtevaju negu kože i mogu razviti probleme koji neprijatno mirišu, pa rasu ne treba birati na osnovu obećanja da je „bez mirisa“.
Zašto mokar pas jače miriše?
Kada se dlaka nakvasi, mirisne materije prisutne na koži i dlaci lakše dospevaju u vazduh, pa se karakterističan miris može pojačati. Kod zdravog psa obično oslabi nakon sušenja. Jak, nov ili uporan miris, naročito uz masnu kožu, svrab ili sekret, ipak ne treba automatski pripisati mokroj dlaci.
