Akutni poliradikulonevritis je oboljenje perifernih nerava i njihovih korenova koje može izazvati brzo napredujuću slabost, pa i paralizu. U težim slučajevima oslabe i mišići potrebni za disanje. Pas koji iznenada teško hoda ili ne može da ustane treba što pre da bude pregledan, jer slične znake mogu izazvati i druge ozbiljne bolesti.
Šta je poliradikulonevritis?
Smatra se da u nastanku bolesti važnu ulogu ima neodgovarajući odgovor imunog sistema na sopstvene periferne nerve. Kada okidač nije poznat, koristi se naziv akutni idiopatski poliradikulonevritis. Bolest se može javiti kod pasa različitih rasa i uzrasta.
Naziv „paraliza kunhaunda” odnosi se na oblik bolesti prvobitno opisan kod pasa nakon kontakta sa rakunima, naročito u Severnoj Americi. Ne radi se o bolesti ograničenoj na jednu rasu, niti je kontakt sa rakunom neophodan da bi pas oboleo. Tačan mehanizam veze sa ovim kontaktom nije potpuno razjašnjen.
Mogući okidači
Kod mnogih pasa ne može se utvrditi jasan okidač. Opisana je povezanost sa određenim infekcijama, uključujući infekciju bakterijama roda Campylobacter, ali povezanost ne dokazuje uzrok u svakom pojedinačnom slučaju. Sirova živina može biti izvor ovih bakterija. Druge infekcije, poput toksoplazmoze, mogu izazvati slične neurološke znake i moraju se razmatrati kao zasebne bolesti.
Prijavljeni su i slučajevi posle vakcinacije, ali vremenski sled sam po sebi ne potvrđuje da je vakcina uzrok. Ako su se simptomi pojavili nakon vakcinacije, navedite to veterinaru. O budućoj vakcinaciji odlučuje se individualno, uz procenu koristi i rizika; nemojte je samostalno ukidati.
Simptomi i znaci za hitnu pomoć
Slabost često počinje u zadnjim nogama i tokom nekoliko dana prelazi na prednje, ali tok nije isti kod svih pasa. Pas može hodati nesigurno, vući šape ili izgubiti sposobnost da stoji. Tetrapareza označava slabost sve četiri noge, dok tetraplegija znači njihovu paralizu.
Promenjen ili oslabljen lavež, koji ponekad prethodi slabosti nogu.
Smanjen mišićni tonus i oslabljeni refleksi, koje procenjuje veterinar.
Gubitak mišićne mase tokom dužeg perioda nepokretnosti.
Pojačana osetljivost na dodir kod pojedinih pasa.
U težim slučajevima, teškoće sa gutanjem ili disanjem.
Svest i osećaj dodira najčešće su očuvani. Kontrola mokrenja i pražnjenja creva takođe je obično očuvana, iako nepokretan pas može imati teškoće da zauzme odgovarajući položaj. Nemogućnost mokrenja, gubitak kontrole ili drugi neuobičajeni znaci zahtevaju dodatnu procenu i nisu razlog da se automatski pretpostavi poliradikulonevritis.
Otežano ili plitko disanje, izražen napor pri disanju, plavičaste ili sive desni, kolaps ili nemogućnost gutanja zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Ne čekajte da slabost prođe sama.
Ako pas kašlje ili se zagrcnjava pri pokušaju da pije ili jede, nemojte mu na silu davati vodu, hranu ili lekove na usta. Postoji rizik da sadržaj dospe u disajne puteve. Tokom prevoza poduprite telo i vrat, izbegavajte nepotrebno pomeranje i najavite dolazak veterinarskoj ustanovi.
Koje bolesti mogu izgledati slično?
Slabost ili paraliza nisu dovoljne za postavljanje dijagnoze. Veterinar mora da razmotri i druge poremećaje nerava, mišića i kičmene moždine, kao i moguća trovanja.
Bolest ili poremećaj | Zašto se razmatra |
|---|---|
Botulizam | Trovanje botulinskim toksinom može izazvati mlitavu paralizu, teškoće sa gutanjem i disanjem. Važan je podatak o mogućem unosu kontaminirane hrane ili lešine. |
Paraliza izazvana krpeljima | Toksin određenih vrsta krpelja može izazvati progresivnu slabost i respiratorne smetnje. Rizik zavisi od vrste krpelja i geografskog područja. |
Miastenija gravis | Poremećaj prenosa signala između nerava i mišića izaziva slabost. Može biti praćen vraćanjem hrane iz jednjaka i rizikom od aspiracione pneumonije. |
Povrede i druga oboljenja kičmene moždine | Posebno promene u vratnom delu mogu uticati na sve četiri noge. Neurološki pregled i, po potrebi, snimanje pomažu da se razlikuju od bolesti perifernih nerava. |
Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza se zasniva na toku bolesti, neurološkom pregledu i isključivanju drugih uzroka. Ne postoji jedan rutinski test koji samostalno potvrđuje sve slučajeve. Veterinar najpre procenjuje disanje, gutanje, snagu mišića, reflekse i osećaj.
Zabeležite kada su počeli prvi znaci i koliko brzo se menjaju. Veterinaru navedite prethodne bolesti, vakcinacije i lekove, prisustvo krpelja, kontakt sa divljim životinjama, ishranu sirovim mesom i mogući pristup pokvarenoj hrani ili otrovima.
Analize krvi i urina pomažu u proceni opšteg stanja i drugih mogućih uzroka; kod poliradikulonevritisa mogu biti bez značajnih promena. U odabranim slučajevima rade se elektromiografija i ispitivanje provođenja kroz nerve, analiza cerebrospinalne tečnosti (likvora) ili dodatni testovi za druge bolesti. Povišen protein u likvoru može podržati sumnju, ali sam po sebi ne potvrđuje dijagnozu. Izbor pregleda zavisi od nalaza i stabilnosti psa.
Lečenje i potporna terapija
Osnovu lečenja čine potporna terapija, pažljiva nega i rehabilitacija. Ne postoji rutinska terapija koja pouzdano i brzo zaustavlja bolest. Kod ugroženog disanja potrebni su bolničko praćenje i, u najtežim slučajevima, mehanička ventilacija. Veterinar procenjuje potrebe za tečnošću, ishranom i ublažavanjem bola.
Intravenozni imunoglobulini razmatrani su kod pasa, ali su dokazi o njihovoj koristi ograničeni i nisu standardno rešenje za svaki slučaj. Uspeh imunoglobulina ili plazmafereze u lečenju Gijen–Bareovog sindroma kod ljudi ne dokazuje isti učinak kod pasa. O eventualnoj primeni specijalizovanih postupaka odlučuje veterinarski neurolog.
Rehabilitacija može obuhvatiti pažljivo razgibavanje zglobova, potpomognuto stajanje i kasnije kratko hodanje, prema planu veterinara ili stručnjaka za rehabilitaciju. Vežbe ne smeju izazivati bol, iscrpljenost ili otežano disanje. Vežbe u vodi nisu prikladne za svakog psa, naročito ako ne može bezbedno da drži glavu ili ima respiratorne smetnje.
Nega nepokretnog psa
Obezbedite meku, suvu i čistu podlogu. Redovno menjajte položaj psa prema uputstvu veterinara i svakodnevno pregledajte kožu, naročito iznad koštanih izbočina.
Hranu i vodu nudite samo ako pas bezbedno guta, u položaju koji je veterinar preporučio. Ako ne može da unese dovoljno hrane ili tečnosti, potreban je veterinarski plan potpore.
Očistite i osušite kožu zaprljanu urinom ili izmetom. Pratite da li pas redovno mokri i prazni creva.
Nemojte samostalno pritiskati stomak radi pražnjenja bešike ili creva. Ako je pomoć potrebna, veterinar treba da proceni uzrok i pokaže bezbedan postupak. Kateter se postavlja samo kada postoji odgovarajuća indikacija.
Pratite disanje i pojavu kašlja ili zagrcnjavanja. Ne sprovodite perkusiju grudnog koša ili druge respiratorne postupke bez procene i obuke veterinara.
Psu obezbedite mirno mesto za odmor, bez pregrevanja i nepotrebnog uznemiravanja. Kako se snaga vraća, aktivnost povećavajte postepeno, uz potporu tela po potrebi i bez forsiranja.
Moguće komplikacije
Dugotrajna nepokretnost može dovesti do dekubitusa, iritacije kože usled urina ili izmeta, gubitka mišićne mase i ukočenosti zglobova. Nedovoljan unos hrane i vode povećava rizik od pothranjenosti i dehidracije. Poremećaj gutanja može dovesti do aspiracione pneumonije, a slabost disajnih mišića do respiratornog zatajenja.
Dobra nega smanjuje rizik, ali ne može sprečiti sve komplikacije. Novi kašalj, povišena temperatura, slabiji unos hrane ili vode, rane na koži ili teškoće sa mokrenjem zahtevaju kontakt sa veterinarom. Pogoršanje disanja zahteva hitnu pomoć.
Oporavak i prognoza
Mnogi psi se uz odgovarajuću potporu postepeno oporave, ali oporavak obično traje nedeljama do mesecima. Tokom tog perioda potrebno je pratiti napredak i prilagođavati negu i rehabilitaciju. Izostanak ranog poboljšanja ne znači nužno da oporavak nije moguć, ali zahteva ponovnu veterinarsku procenu.
Prognoza zavisi od težine bolesti, naročito od zahvaćenosti disajnih mišića, kao i od nastalih komplikacija. Kod nekih pasa oporavak može biti nepotpun. Nije moguće unapred obećati ni potpuno izlečenje ni tačan rok povratka pokretljivosti.
Može li se bolest sprečiti?
Ne postoji pouzdana specifična prevencija poliradikulonevritisa. Izbegavanje sirove živine, pokvarene hrane, lešina i kontakta sa divljim životinjama smanjuje izloženost pojedinim mogućim okidačima i drugim zdravstvenim rizicima, ali ne garantuje zaštitu od ove bolesti.
Zaštitu od krpelja i drugih parazita, ishranu i vakcinaciju planirajte sa veterinarom prema potrebama psa. Ove mere su važne za opšte zdravlje, ali ih ne treba predstavljati kao dokazanu prevenciju poliradikulonevritisa.
