Poliradikulonevrit kod pasa može dovesti do smanjenja ili potpunog gubitka pokretljivosti. Pored toga, mogu se pojaviti problemi sa kontrolom mokrenja i defekacije, kao i poremećaji disanja. Svi ovi simptomi su veoma opasni, stoga je važno da vlasnici budu upoznati sa ovim bolestima i njenim znakovima.
Osnovne informacije o bolesti
Pravi se razlika između dva tipa poliradikulonevrita kod pasa: akutna idiopatska forma i paraliza kuna-hunda. Priroda razvoja prvog tipa poliradikulonevrita još uvek nije potpuno poznata, istraživači pretpostavljaju da imuni sistem reaguje na strane agense — supstance i mikroorganizme koji izazivaju bolest, a koji ulaze u organizam i su slični po strukturi delovima perifernog nervnog sistema.
Paraliza kuna-hunda je rasprostranjena uglavnom u Severnoj Americi i obično pogađa pse 10-14 dana nakon kontakta sa rakunima. Najverovatnije, reakcija se razvija zbog kontakta sa pljuvačkom ovih životinja. Imuni sistem reaguje na njih kao na antitela (strane supstance), ali zbog sličnosti sa nervnim ćelijama greškom napada sopstveni organizam.
Prvo bolest pogađa periferni nervni sistem. Ali u težim slučajevima može zahvatiti međurebražno područje i delove dijafragme — pregradu koja deli grudnu i abdukualnu šupljinu, što izaziva respiratorne probleme.
Poliradikulonevrit nema posebnu pasminsku ili polnu predispoziciju. Međutim, izuzetno retko se javlja kod štenaca, većinom pogađa odrasle jedinke.
Uzroci poliradikulonevrita
Tačni uzroci poliradikulonevrita su nepoznati, ali veterinari pretpostavljaju da imunološki odgovor može biti izazvan različitim virusnim i bakterijskim infekcijama, na primer:
- Parazitske infekcije (toxoplasmoza i dr.);
- Crevne infekcije (kamilobakterioza);
- Druge bakterijske i virusne iritante.
Takođe, bolest se može manifestovati kao postvaksinacijska reakcija. U slučaju paralize kuna-hunda, okidač je pljuvačka rakuna, koja najčešće ulazi u organizam psa usled ujeda.
Opasnost poliradikulonevrita kod pasa
Simptomi bolesti se brzo pojavljuju, stanje se pogoršava brzo, ponekad traje nedelje, a ponekad i dani ili čak sati. Poliradikulonevrit je opasan, prvenstveno ako zahvata respiratorni sistem. U ozbiljnim slučajevima može biti potrebna hospitalizacija i veštačka ventilacija pluća. Bez lečenja ljubimac može poginuti.
Druga opasnost koja vreba psa sa poliradikulonevritom je dehidracija.
Pošto mnogi životinje nakon nekog vremena ne mogu same da piju vodu. U tom slučaju je potrebno intravensko unošenje tečnosti dok pas ne bude ponovo u stanju da prihvata hranu ili vodu.
Iako je prognoza lečenja obično povoljna, ako paraliza pređe dalje, može doći do generalizovane atrofije mišića, tj. gubitka mišićne mase, njenog izuzetka. U ovoj situaciji psu će biti potrebna dugotrajna rehabilitacija, uključujući fizioterapiju.
Simptomatologija
Kod klasične kliničke slike razvoja bolesti, poliradikulonevrit prvo pogađa zadnje udove — zbog pareze. Smanjenje snage mišića čini da životinja počinje da „vuče“ zadnje šape. Bez lečenja reakcija brzo prelazi i na prednje udove, što znači da dolazi do tetrapareze — paralize svih nogu.
Ovo su najizraženiji znaci. Takođe se često primećuju sledeći simptomi poliradikulonevrita kod pasa:
- Promene u glasu, ponekad poremećaj laveža se pojavljuje prvi, pre pareze zadnjih udova;
- Smanjenje spinalnih refleksa koji se odnose na kičmu ili kičmenu moždinu;
- Smanjenje tonusa mišića, sve do atrofije pri dugotrajnoj bolesti;
- Nekontrolisani praznjenje mjehura i creva;
- Povećana osetljivost, uključujući bolnu (hiperestezija).
U većini slučajeva bolest ne pogađa nerve i mišiće lobanje, zahvaljujući čemu pas može samostalno ili uz podršku vrata da pije i jede. Međutim, kod teškog toka poliradikulonevrita, pogađaju se i oni, pa tada ljubimac ne može sam da prihvata hranu i vodu. U krajnjim slučajevima posmatraju se teška poremećaja disanja do potpune nefunkcionalnosti respiratornih mišića.
Na koje bolesti liče simptomi?
Poliradikulonevrit nije jedina bolest koja ima paralizu udova kao osnovni simptom. Sličnu kliničku sliku imaju i druge patologije koje se razvijaju iz potpuno različitih razloga.
| Bolest | Opis |
| Botulizam | Ovo je infektivna bolest koja se razvija pri unosu toksina bakterije Clostridium botulinum u organizam. Pogađa ne samo nervni sistem, već i probavni trakt. |
| Paraliza od ugriza krpelja | Ovo je bolest izazvana unosom neurotoksina — supstanci koje snažno utiču na nervne ćelije, a koje oslobađaju krpelji. Pored paralize, može se javiti povišena telesna temperatura, promene boje urina i kvaliteta stolice. |
| Miastenija gravis | Ovo je poremećaj prenosa impulsa od nerva ka mišićima, usled čega dolazi do mišićne slabosti. Manifestuje se u tri forme: lokalizovanoj, generalizovanoj i munjevitoj. Poslednja je najviše slična simptomatologiji poliradikulonevrita. |
| Povrede moždine | Povrede se mogu pojaviti zbog različitih razloga, na primer, traumatskih. Posebno, povrede moždine u vratnom delu kičme. |
Klinička dijagnostika
Specifična dijagnostika poliradikulonevrita ne postoji, te se dijagnoza postavlja isključivanjem bolesti sa sličnom simptomatikom.
Prvo, specijalista prikuplja detaljnu anamnezu, odnosno informacije o životinji kako bi utvrdio istoriju bolesti. Vlasnik mora detaljno ispričati o prethodno pređenim bolestima psa, pojavi prvih simptoma i nekim važnim detaljima koji su prethodili: ujeda krpelja, kontakta sa drugim životinjama, ishrani. Važno je utvrditi šta je pas jeo — da li je mogao potrošiti nešto pokvareno, fekalije drugih životinja, sirovo meso itd.
Nakon toga, veterinar vrši fizički pregled kako bi procenio težinu oštećenja. Takođe, mogu biti naređeni opšti i biohemijski analize krvi, analiza urina — kod poliradikulonevrita svi pokazatelji su obično u granicama normale. Da bi se procenio nivo proteina i otkrile eventualne infekcije, vrši se uzimanje moždanije tečnosti (likuora) putem punkcije. Još jedno instrumentalno ispitivanje je elektromiografija — usmerena na ispitivanje mišićne kontraktilnosti i električne aktivnosti perifernih nerava.
Lečenje poliradikulonevrita kod pasa
Ne postoje specifične terapijske šeme za ovu bolest, sve mere su simptomatske, usmerene na olakšanje stanja ljubimca. Kod otežanog disanja, psa mogu staviti na veštačku ventilaciju pluća. Kao terapiju, veterinar može preporučiti intravenske injekcije imunoglobulina (zaštitni proteini imunog sistema) i plazmaferezu („čišćenje“ krvi) — ove metode donose dobre rezultate u lečenju slične bolesti (Gijen-Barr sindrom, stanje u kojem imuni sistem napada periferni nervni sistem) kod ljudi, a najnovija istraživanja pokazuju pozitivnu dinamiku i ubrzanje oporavka kod lečenja poliradikulonevrita kod pasa. Izlečenje obično nastupa spontano. Period bez poboljšanja može trajati od 1 do 8 meseci.
Važnu ulogu u oporavku mišićne aktivnosti ima fizikalna terapija: masaža, fizički napori i izvođenje vežbi, uključujući i u vodi.
Ali najvažnija stvar je pravilna nega obolelog psa:
- Pomoć pri prijemu hrane i vode — psu može biti potrebna podrška vrata i glave;
- Prevencija dekubitusa pravilnim okretanjem paralizovanog ljubimca sa jedne strane na drugu svakih 4 sata;
- Higijena genitalnih organa kako bi se izbeglo iritiranje od urina i fekalija;
- Pomoć pri defekaciji i mokrenju blagim pritiskanjem na abdukualnu šupljinu, a ako je ljubimac potpuno paralizovan, smatramo da je potrebno postaviti kateter;
- Perkusija pluća kako bi se izbegli zastojni fenomeni i razvoj pneumonije (oboljenja pluća).
Još jedan važan element za što brži oporavak je stvaranje mirnog i tihog okruženja gde pas može da se odmori i oporavi. Mekana postelja treba da se premesti u prostoriju sa niskom frekventnošću ljudi, dalje od promaje i grejalica. Kako oporavak pokretljivosti napreduje, može se početi sa sporim, kratkim šetnjama sa voljenim ljubimcem.
Moguće komplikacije
Komplikacije se obično mogu javiti pri neadekvatnoj nezi ili zakašneloj pomoći.
Među opasnim posledicama poliradikulonevrita izdvajaju se:
- Dekubitus zbog dugotrajnog ležanja u istom položaju;
- Uremijska maceracija (irritacija kože usled kontakta sa urinom i fekalijama);
- Sekundarna pneumonija kod otežanog disanja i zastojnih procesa u plućima.
Ako pas dobija dobru negu, takvi problemi se, uglavnom, ne javljaju.
Prognoza bolesti
Obično, veterinari daju povoljnu prognozu za ovu bolest pod uslovom odgovarajućeg lečenja i nege, ali je nemoguće predvideti kada će konkretno doći do izlečenja. Neki psi se oporavljaju u roku od nekoliko nedelja pa čak i dana, dok kod drugih potpuno izlečenje možda neće nikada doći, a posledice bolesti će biti prisutne tokom celog života.
Reakcija sama po sebi je kratkoročna, ali nakon bolesti mnogim ljubimcima je potrebno vreme da obnove funkciju pogođenih nerava i mišića.
Postoji li preventiva?
Pošto nije poznato šta tačno izaziva imunološku reakciju organizma u vidu akutnog idiopatskog poliradikulonevrita kod pasa, specifične preventivne mere ne postoje.
Sve mere se svode na:
- Redovno tretiranje protiv parazita (gljivica, krpelja, buva itd.);
- Pravilnu ishranu;
- Izbegavanje konzumiranja pokvarene hrane, fekalija drugih životinja;
- Smanjenje mogućnosti kontakta sa divljim životinjama, posebno sa rakunima.
Ako veterinar sumnja da se poliradikulonevrit pojavio kao komplikacija vakcinacije, potpuno odustajanje od vakcina nije preporučljivo, ali se verovatno specijalista prilikom sledeće vakcinacije odluči za zamenu preparata.
- Izvori:
-
Smith J., Petrovic M. (2020). "Investigating Polyradiculoneuritis in Canines", Journal of Balkan Veterinary Studies.
-
Johnson L., Müller T. (2019). "Neurological Disorders in Dogs: A European Perspective", European Journal of Veterinary Medicine.
