O koronavirusu kod pasa
To je virus koji sadrži RNS, koji pripada širokoj porodici koronavirusa. Svaki od njih obično pogađa samo jednog domaćina, što znači da postoje koronavirusi za svinje, mačke, lasice, ptice i druge. Međutim, sposobnost mutacija, odnosno promena, može dovesti do toga da virus ponekad prelazi ne samo sa jednog sistema organa na drugi, već i sa jedne vrste životinja na drugu.
Važno je razumeti da, uprkos sličnostima u strukturi, koronavirusi su veoma različiti. Na primer, koronavirus kod pasa, iako pripada istoj porodici kao i COVID-19 i sličan mu je po strukturi, razlikuje se od njega, uključujući i tok bolesti koju izaziva: kod pasa virus se razmnožava u crevima, dok COVID-19 kod ljudi prvenstveno pogađa respiratorni sistem. Koronavirus se posebno često viđa kod životinja koje se drže u velikoj koncentraciji, na primer, u azilima ili uzgajalištima. U spoljašnjem okruženju virus nije stabilan, lako se uništava na površinama pomoću dezinfekcionih sredstava. Prenosi se putem fekalija obolelih životinja.
Izlučivanje virusa životinjama nakon oporavka može trajati nekoliko nedelja pa čak i meseci.
Zbog sposobnosti mutacija, virus može izazivati različite tokove bolesti kod pasa.
Prvi i najčešći oblik bolesti je crevna forma, koja dovodi do enteritisa (upale tankog creva) i gastroenteritisa (upale stomaka i tankog creva). Koronavirusni gastroenteritis može se javiti kod psa zajedno sa drugim patogenima — na primer, parvovirusom, adenovirusom, salmonelozom, kampilobakteriozom i drugim. Kombinovane infekcije teže su i mogu biti razlog smrtljivih ishoda kod životinje.
Drugi mogući oblik bolesti je respiratorni. Jedan soj, odnosno varijanta koronavirusa, izaziva povredu respiratornog sistema, ali samo u kombinaciji sa drugim patogenima — paragrifpom, adenovirusom, bordeteliozom itd. Drugim rečima, sam koronavirus kod pasa ne izaziva značajnu povredu kod životinje, već je deo grupe patogena koji dovodi do infektivnog respiratornog oboljenja.
Treći oblik bolesti je sistemski. Ovaj oblik može biti uzrokovan panktropičkim sojem, koji pored creva pogađa i druge sisteme organa. Takvi slučajevi su retki i zabeleženi su u literaturi kao pojedinačni, veoma retki izboji.
Dalje ćemo detaljnije razmotriti tok koronavirusa kod pasa, njegove glavne simptome i taktiku lečenja.
Simptomi
Najčešće virus izaziva koronavirusni enteritis, odnosno upalu creva kod psa. Osnovni simptomi su:
- Dijareja, ponekad sa primesama krvi i sluzi.
- Groznica.
- Letargija.
- Odbijenost hrane i vode.
Često se javlja povraćanje. Težina manifestacije bolesti varira — od lakog poremećaja gastrointestinalnog trakta (GIT), koji prolazi za nekoliko dana, do teškog toka sa vodena dijarejom, neprekidnim povraćanjem, dehidratacijom i groznicom. Kod odraslih pasa često se javlja asimptomatsko nošenje virusa. Mali štenad mogu čak uginuti tokom teškog toka bolesti. Posebno opasne su kombinovane infekcije, kada tekuće oboljenje bude komplikovano drugim patogenima — bakterijama, parazitima, virusima.
Kod respiratornog oboljenja simptomi su blagi, brzo prolaze, a često i potpuno odsustvuju.
Dijagnoza
Za otkrivanje koronavirusa kod pasa trenutno postoje prilično precizne metode istraživanja, na primer, PCR- ili ekspres testiranje u uslovima klinike. Za dijagnozu se koriste fekalije obolele životinje ili bris iz rektuma. Ali u stvari, postaviti tačnu dijagnozu — koronavirusni enteritis — kod pasa nije tako jednostavno. To je zato što često prolazi asimptomatski i životinja može dugo vremena jednostavno biti nosilac virusa. Stoga, uprkos karakterističnim kliničkim znacima i pozitivnom rezultatu istraživanja, ne može se uvek sa potpunom sigurnošću reći da je upravo koronavirus postao jedini i neosporni uzrok nelagodnosti kod psa.
Za preciznije razumevanje situacije, veterinarski lekar može sprovoditi dodatna istraživanja: opšti klinički krvni test, ultrazvučno ispitivanje GIT-a, analiza fekalija na parazite. Kod teškog toka važno je isključiti druge infekcije koje izazivaju slične simptome: parvovirusni gastroenteritis, kuge mesoždera.
Lečenje koronavirusa kod pasa
Terapija koronavirusnog enteritisa kod pasa zavisiće od težine simptoma. Odraslim psima često nije potrebna pomoć veterinarskog lekara. Oni obično lako boluju, a ponekad i potpuno asimptomatski. U takvim slučajevima često je dovoljno primena sorbijenata, na primer, Enterozoo, Prokolina, Smecta, Enterosgel. Oni pomažu zaustaviti dijareju. Preporučuje se primena lekova 2-3 puta dnevno, uz poštovanje pauze od 1 sat pre i posle obroka i drugih lekova.
Takođe, možete dati životinji probiotike, koji pomažu u obnovi korisnih bakterija u crevima. Može se privremeno preći na specijalizovanu lekovnu dijetu. Takvi režimi su sastavljeni imajući u vidu potrebe životinje sa patologijama GIT-a — lako se vare, imaju visoku hranljivost, sadrže vlakna koja pomažu zaustaviti dijareju.
Kod teškog toka — groznice, produžene dijareje, povraćanja, letargije — potrebna je intenzivnija terapija.
Pošto ne postoji mogućnost direktnog delovanja na virus, odnosno ne postoje lekovi koji bi ga mogli uništiti, lečenje je zasnovano na ublažavanju simptoma i podršci organizma tokom borbe sa njim.
U većini slučajeva biće potrebno ublažiti povraćanje i smanjiti mučninu. Za to se najčešće koriste lekovi na bazi Maropitant-a ili Ondansetrona.
Za suzbijanje dehidratacije i nadoknadu elektrolita sprovodi se infuzioni terapija — tečnost u vidu intravenoznih rastvora. Moguća je primena gastroprotektiva — Famotidina, Omeprazola, posebno kod čestog povraćanja. U nekim slučajevima potrebni su antibiotici, jer koronavirusna infekcija kod psa može biti komplikovana bakterijama, posebno kod teškog toka. Važno je obezbediti ljubimcu spokojnu sredinu — mirno, udobno mesto za odmor, gde ga niko neće ometati.
Kod dijareje mogu biti potrebne česte šetnje, ali one moraju biti veoma kratke, važno je izbegavati povećano fizičko opterećenje dok se potpuno ne oporavi. Potrebno je imati na umu da su izmet obolele životinje izvor zaraze za druge pse, stoga je važno pravilno ga ukloniti nakon šetnje, a ne ostavljati u prirodi. Zagađivanje zemljišta fekalijama je jedan od stalnih izvora crevnih infekcija.
Koronavirus kod štenaca
Oboljenje može teško da protiče kod štenaca, posebno kod potpuno malih. Novo-norođenčad dobijaju svoj imunitet od majke. Stoga je najopasniji koronavirus za one mališane koji iz nekog razloga nisu dobili zaštitne antitela. To se odnosi i na štenad koja se ne hrani prirodnom majčinom mlekom.
Pri kombinaciji sa drugim patogenima rizik od teškog toka je veoma visok.
Kod dijareje, povraćanja, groznice, odsustva potpune ishrane, štenad veoma brzo gubi tečnost i elektrolite. Takođe, mogu se razviti hipoglikemija — kritično smanjenje glukoze u krvi. Stoga je pri sumnji na koronavirus kod šteneta veoma važno pravovremeno se obratiti veterinarskom lekaru radi pružanja kompleksne pomoći ljubimcu. Slučajevi smrti od koronavirusa kod pasa su retki i, kao pravilo, povezani su sa kombinovanom patologijom, komplikacijama ili nedostatkom odgovarajuće nege i lečenja.
Prevencija
Postoji vakcinacija protiv koronavirusa kod pasa. Koronavirus je deo nekih kombinovanih vakcina. Problem je što vakcinacija ne daje dugotrajnu otpornost i ne sprečava zaražavanje. S obzirom na to da koronavirusni enteritis najčešće prolazi prilično lako, vakcine protiv njega nisu široko rasprostranjene. Ipak, vakcina protiv koronavirusa može biti korisna za pse u azilima ili uzgajalištima, posebno ako se tamo često javljaju izboji različitih crevnih infekcija.
Takođe, za prevenciju je važno poštovati sledeća pravila:
- Redovno i pravovremeno vakcinisati psa protiv drugih bolesti, jer su kombinovane infekcije najopasnije.
- Redovno tretirati ljubimce protiv glista.
- Obezbediti životinji punonoćnu i kvalitetnu ishranu.
- Naučiti psa da ne vuče na ulici.
- Sakupljati i uklanjati izmet svog ljubimca tokom šetnji.
Opasnost za ljude
Uprkos sličnostima u strukturi i sposobnosti promene, koronavirusi uglavnom preferiraju jednog domaćina. Neki od njih, nakon mutacija, mogu postati opasniji i čak zaraziti druge vrste, uključujući i ljude. Međutim, naučnici-virologi su svesni toga i pažljivo prate najizmenljivije sojeve. Koronavirus kod pasa ne spada u potencijalno opasne za ljude, ljudi se njime ne mogu zaraziti. Važno je odvojiti obolelog ljubimca od drugih životinja, uključujući, prestati sa zajedničkim šetnjama sa drugim psima dok se potpuno ne oporavi.
Koronavirus kod pasa: najvažnije
- Koronavirus kod kućnih ljubimaca je enterotropan, što znači da prvenstveno pogađa gastrointestinalni trakt.
- Zaraza se dešava fekalno-oralnim putem – pri njuškanju, lizanje i jajanju izmeta obolele životinje.
- Glavni simptomi su dijareja, groznica, povraćanje, letargija.
- Najčešće se bolest viđa na mestima gušćeg držanja pasa – u azilima, uzgajalištima.
- U većini slučajeva koronavirusni enteritis prolazi lako, a u nekim čak i asimptomatski.
- Infekcija je opasnija u kombinovanom obliku, kada je komplikovana drugim patogenima – virusima, parazitima, bakterijama.
- Kod štenaca bolest može teže da protiče, ali čak i kod njih fatalni slučajevi su izuzetno retki.
- Vakcina protiv koronavirusa postoji, ali nije veoma efikasna protiv zaraze i ne daje dugotrajnu otpornost.
- Koronavirus može biti uzrok respiratornih oboljenja kod pasa, ali samo u kombinaciji sa drugim patogenima.
Odgovori na često postavljana pitanja
- Mogu li psi da se zaraze koronavirusom?
-
Koronavirusi mogu da mutiraju i ponekad "presele", zahvaljujući čemu, sa jedne vrste na drugu. Pas se ponekad zaraži takvim virusima. Među njima su poznati slučajevi bolesti pasa "COVID-19", ali su oni retki širom sveta. Trenutno nema informacija da pas može preneti ovaj virus na čoveka.
- Da li je koronavirus opasan za pse?
-
Koronavirusni enteritis je opasan, pre svega, za sasvim male štenad. Takođe može teško da protiče kod starijih životinja sa hroničnim bolestima ili kod pasa sa imunosupresijom, na primer, zbog dugotrajne primene nekih lekova – steroida, ciklosporina, hemoterapije i drugih.
- Kako lečiti koronavirus kod pasa?
-
U većini slučajeva nije potrebno obimno lečenje. Kod dijareje je dovoljno koristiti sorbijente i probiotike. Kod povraćanja i smanjenog apetita može se primeniti deljena česta ishrana manjim obrocima i specijalna dijeta. Važno je obezbediti ljubimcu mirno i spokojno mesto za odmor, privremeno smanjiti fizičku aktivnost.
- Izvori:
-
Greene, C. E. (2012). Infectious Diseases of the Dog and Cat (4th ed.). Elsevier.
-
de Pablo, J., & Ruff, K. (2010). Canine Coronavirus Infections. Veterinary Clinics of North America: Small Animal Practice, 40(1), 37-51.
