Šta je koronavirus kod pasa?

Koronavirusi su velika porodica RNK virusa. Kod pasa treba razlikovati crevni koronavirus, koji prvenstveno pogađa creva, i respiratorni koronavirus, koji je povezan sa zaraznim oboljenjima disajnih puteva. To nisu samo dva oblika iste infekcije. Ovaj članak se prvenstveno bavi crevnim koronavirusom pasa.

Crevni koronavirus pasa nije isto što i SARS-CoV-2, virus koji kod ljudi izaziva COVID-19. Crevna infekcija prenosi se fekalno-oralnim putem: pas proguta virus iz izmeta zaraženog psa ili sa kontaminiranih predmeta i površina. Širenje je lakše tamo gde mnogo pasa boravi zajedno, na primer u azilima i uzgajalištima.

Pas može izlučivati crevni koronavirus nedeljama, a ponekad i mesecima nakon prestanka simptoma. Zato oporavak ne znači nužno da je odmah prestao da bude izvor zaraze.

Crevni koronavirus može izazvati enteritis, odnosno upalu creva. Mnogi zaraženi psi nemaju simptome ili imaju blagu dijareju. Teži tok je moguć, naročito kod štenaca i pri istovremenoj infekciji drugim uzročnicima, kao što je parvovirus. Retko su opisane i varijante crevnog koronavirusa koje zahvataju druge organe i izazivaju sistemsku bolest.

Respiratorni koronavirus je jedan od uzročnika kompleksa zaraznih respiratornih bolesti pasa. Može doprineti kašlju i drugim respiratornim simptomima, često zajedno sa drugim virusima ili bakterijama. Nije tačno da može izazvati tegobe samo kada je prisutan još neki uzročnik.

Simptomi i znaci za hitan pregled

Kod crevne infekcije mogu se javiti:

  • Dijareja, ponekad sa sluzi.

  • Smanjen apetit i malaksalost.

  • Povraćanje i, kod težeg toka, dehidratacija.

Krv u stolici, povišena temperatura i izrazita malaksalost nisu specifični za koronavirus i zahtevaju procenu drugih mogućih uzroka. Samo na osnovu simptoma nije moguće razlikovati koronavirusni enteritis od parvoviroze, parazitske infekcije, trovanja ili drugih bolesti.

Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas učestalo povraća, ne može da zadrži vodu, ima obilnu krvavu dijareju, izrazitu slabost, kolaps ili jak bol u stomaku. Otežano disanje takođe zahteva hitan pregled. Štene sa povraćanjem ili dijarejom treba pregledati što pre, bez čekanja da tegobe postanu teške.

Kod respiratorne infekcije mogu se javiti kašalj, kijanje i iscedak iz nosa, a neki psi nemaju uočljive simptome. Težina bolesti zavisi i od drugih prisutnih uzročnika i opšteg stanja psa.

Kako se postavlja dijagnoza?

Veterinar procenjuje simptome, uzrast, vakcinalni status i kontakte sa drugim psima. Crevni koronavirus može se otkriti PCR analizom uzorka stolice ili rektalnog brisa. Postoje i brzi testovi, ali njihova pouzdanost zavisi od konkretnog testa i okolnosti uzorkovanja.

Pozitivan rezultat ne dokazuje da je koronavirus jedini uzrok tegoba: pas može izlučivati virus bez simptoma ili istovremeno imati drugu bolest. Po potrebi se rade krvne analize, pregled stolice na parazite, testiranje na parvovirus i drugi pregledi. Izbor analiza zavisi od kliničke slike. Za sumnju na respiratorni koronavirus koriste se odgovarajući uzorci iz disajnih puteva, a ne test stolice za crevni virus.

Lečenje koronavirusa kod pasa

Lečenje crevne infekcije uglavnom je potporno i prilagođava se stanju psa. Ne postoji rutinska specifična antivirusna terapija za koronavirusni enteritis. Cilj je da se nadoknade tečnost i elektroliti, ublaži povraćanje i obezbedi odgovarajuća ishrana. Psi bez simptoma obično ne zahtevaju lekove samo zbog pozitivnog testa.

Kod blage dijareje veterinar može preporučiti lako svarljivu hranu u manjim, češćim obrocima i, u određenim slučajevima, probiotik ili drugi dodatak. Njihov efekat zavisi od preparata i uzroka tegoba. Nemojte samostalno davati lekove za ljude ili primenjivati univerzalni raspored doziranja preparata protiv dijareje. Psu obezbedite svežu vodu; ako je povraća ili odbija da pije, potreban je pregled.

Kod dehidratacije i težeg toka može biti potrebna infuziona terapija, nadoknada elektrolita i bolničko lečenje. Lekove protiv mučnine i povraćanja propisuje veterinar. Antibiotici ne deluju na koronavirus i ne daju se rutinski, već kada postoje odgovarajuće indikacije, poput sumnje na ozbiljnu bakterijsku komplikaciju. Lekovi za smanjenje želudačne kiseline takođe nisu automatski potrebni pri svakom povraćanju.

Obezbedite psu mirno mesto za odmor i privremeno smanjite fizičku aktivnost. Izlasci radi nužde treba da budu kratki i bez kontakta sa drugim psima. Izmet odmah uklonite. O trajanju odvajanja od drugih pasa dogovorite se sa veterinarom, jer izlučivanje virusa može trajati i nakon oporavka.

Koronavirus kod štenaca

Štenad brže gubi tečnost pri dijareji i povraćanju, a slab unos hrane može dovesti do hipoglikemije, odnosno opasnog pada šećera u krvi. Novorođena štenad dobija važna majčina antitela prvenstveno preko kolostruma, prvog mleka nakon porođaja. Ipak, prisustvo majčinih antitela ne garantuje zaštitu od bolesti.

Kod šteneta sa dijarejom, povraćanjem ili odbijanjem hrane potrebno je brzo kontaktirati veterinara. Posebno je važno isključiti parvovirozu i druge uzroke teškog enteritisa. Teške i istovremene infekcije mogu biti životno ugrožavajuće; ne treba odlagati pregled zato što koronavirus kod odraslih pasa često prolazi blago.

Prevencija

Vakcine protiv crevnog koronavirusa pasa postoje na nekim tržištima, ali se uglavnom ne preporučuju kao deo rutinske vakcinacije zbog ograničenih dokaza o njihovoj koristi. One nisu zamena za higijenu niti zaštita od respiratornog koronavirusa ili SARS-CoV-2. Plan vakcinacije prilagodite sa veterinarom, naročito radi zaštite od parvoviroze i drugih važnih bolesti.

  • Odvojite obolele pse i sprečite deljenje posuda, igračaka i prostora sa zdravim psima.

  • Redovno uklanjajte izmet. Površine prvo očistite, pa dezinfikujte sredstvom pogodnim za tu namenu, prema uputstvu proizvođača. Pse držite dalje tokom primene sredstva.

  • Perite ruke posle čišćenja izmeta i kontakta sa obolelim psom.

  • Sprečavajte psa da jede izmet ili otpatke i izbegavajte kontakt sa psima koji imaju dijareju ili respiratorne simptome.

  • Obezbedite potpunu ishranu, redovnu vakcinaciju i kontrolu parazita prema planu veterinara. Kontrola parazita ne sprečava koronavirus, ali smanjuje rizik od dodatnih crevnih problema.

Da li postoji opasnost za ljude?

Uobičajeni crevni i respiratorni koronavirusi pasa nisu poznati kao uobičajen izvor infekcije ljudi. Ipak, tvrdnja da nijedan koronavirus povezan sa psima nikada ne može zaraziti čoveka bila bi previše apsolutna. Osnovna higijena je važna i zbog drugih uzročnika koji mogu biti prisutni u izmetu.

Česta pitanja

Mogu li psi da se zaraze virusom koji izaziva COVID-19?

Da. Psi mogu da se zaraze SARS-CoV-2, najčešće posle bliskog kontakta sa zaraženom osobom, ali često nemaju simptome. Ne smatraju se značajnim izvorom širenja ovog virusa među ljudima. Ako imate COVID-19, smanjite bliski kontakt sa ljubimcem i poštujte higijenu. Ako pas ima tegobe, obratite se veterinaru.

Da li pozitivan test znači da je koronavirus uzrok dijareje?

Ne nužno. Pas može izlučivati virus bez simptoma, a dijareja može imati drugi ili više istovremenih uzroka. Rezultat se tumači zajedno sa pregledom i ostalim nalazima.

Može li pas da se leči kod kuće?

Kod blage bolesti veterinar može preporučiti kućnu negu uz praćenje apetita, unosa vode, povraćanja i stolice. Štenad, psi sa hroničnim bolestima i svi psi sa znacima dehidratacije ili teškim simptomima zahtevaju pregled i mogu imati potrebu za intenzivnijim lečenjem.