Pas može lizati pod zbog ostataka hrane ili zanimljivog mirisa. Međutim, ako je lizanje novo, uporno ili ga je teško prekinuti, ne treba ga odmah pripisati dosadi ili lošoj navici. Važno je proveriti da li postoje zdravstvene tegobe i sprečiti kontakt sa opasnim materijama.
Mogući razlozi za lizanje poda i drugih površina
Prekomerno lizanje površina ponekad se označava skraćenicom ELS, prema engleskom nazivu. To je opis ponašanja, a ne dijagnoza koja objašnjava njegov uzrok. Razlikuje se od pike, odnosno jedenja predmeta koji nisu hrana, i koprofagije, odnosno jedenja izmeta, mada se ova ponašanja mogu javiti zajedno.
Radoznalost i privlačni mirisi
Psi, naročito štenci, istražuju okolinu njuškanjem, a ponekad i lizanjem. Kratko lizanje na novom mestu ili na mestu gde se prosula hrana obično ima jasno objašnjenje. Ipak, nije bezbedno dopustiti psu da liže nepoznate ili zaprljane površine.
Psa mogu privući i mirisi sredstava za pranje poda. To ne znači da je sredstvo bezbedno: držite ga van domašaja psa i ne puštajte psa na tretiranu površinu dok to nije bezbedno prema uputstvu proizvođača.
Ishrana i sumnja na nedostatak hranljivih materija
Samo lizanje poda, kamenja ili zida nije pouzdan znak nedostatka vitamina ili minerala. Nemojte na osnovu tog ponašanja uvoditi suplemente. Ako pas jede neuravnoteženu ili domaću hranu bez stručno sastavljenog plana, razgovarajte sa veterinarom o ishrani i potrebi za dodatnim ispitivanjima.
Promene na koži i dlaci, gubitak težine ili smanjena aktivnost razlog su za pregled, ali ni one same ne potvrđuju nutritivni deficit. Mogu imati više različitih uzroka.
Dosada i nedovoljno aktivnosti
Kod nekih pasa nedostatak odgovarajuće fizičke aktivnosti, istraživanja i društva može doprineti ponavljajućem ponašanju. Posmatrajte da li se lizanje javlja tokom dugih perioda bez aktivnosti ili u određenim situacijama. Takav obrazac može biti koristan podatak, ali ne isključuje zdravstveni problem.
Reakcija vlasnika može nenamerno održavati ponašanje ako pas nauči da lizanjem dobija pažnju. Ipak, ne treba pretpostaviti da pas to radi namerno da bi izazvao reakciju, naročito kada postoje znaci nelagodnosti.
Stres, anksioznost i kompulzivno ponašanje
Lizanje se može pojaviti uz stres, na primer tokom selidbe, renoviranja, dolaska novog člana porodice ili odvajanja od vlasnika. Kod nekih pasa smanjuje se kada se okolnosti smire, ali nije uvek prolazno niti ima samo jedan uzrok.
Uporno, ponavljajuće lizanje koje remeti odmor ili svakodnevne aktivnosti može zahtevati procenu kompulzivnog poremećaja. Takva dijagnoza ne postavlja se samo na osnovu lizanja: veterinar najpre procenjuje moguće medicinske uzroke. Slično važi za učestalo jurenje repa ili lizanje delova tela.
Mučnina, bol i druga zdravstvena stanja
Prekomerno lizanje površina može pratiti mučninu i tegobe probavnog sistema. Mogući uzroci uključuju različita oboljenja želuca i creva, upalu pankreasa ili parazitske infekcije, ali samo lizanje ne može pokazati koje je stanje u pitanju.
Obratite pažnju na povraćanje, promene stolice i apetita, pojačano balavljenje, učestalo gutanje i znake bola u stomaku. Odsustvo ovih simptoma ne isključuje bolest.
Nelagodnost u ustima takođe može promeniti ponašanje psa. Problemi sa zubima i desnima, povrede ili strano telo u ustima mogu biti praćeni otežanim žvakanjem, balavljenjem, neprijatnim zadahom ili odbijanjem hrane.
Kod starijih pasa promene ponašanja ponekad su povezane i sa kognitivnim ili neurološkim poremećajima. Dezorijentacija, promenjen ritam spavanja, poremećaj koordinacije ili napadi zahtevaju veterinarsku procenu; ne treba ih smatrati samo posledicom starosti.
Koji su rizici?
Rizik zavisi od površine i od toga da li pas samo liže ili i grize i guta predmete. Posebno su opasni hemikalije, oštri predmeti i materijali koji mogu zapušiti probavni trakt.
Gutanje delova tepiha, plastike ili drugih predmeta može izazvati povredu ili opstrukciju želuca i creva, a ne samo zatvor.
Grizenje kamenja i drugih tvrdih predmeta može oštetiti ili polomiti zube.
Kontakt sa površinama zaprljanim izmetom može izložiti psa parazitima i drugim uzročnicima infekcija.
Sredstva za čišćenje, pesticidi, đubriva i druge hemikalije mogu izazvati trovanje ili oštećenje usta i probavnog trakta.
Kada je potrebna veterinarska pomoć?
Zakažite pregled ako se lizanje ponavlja, naglo je počelo, pojačava se ili ometa jelo, spavanje i druge aktivnosti. Pregled je naročito važan ako pas ima promene apetita, povraćanje, proliv, gubitak težine ili bol.
Odmah se javite veterinaru ako sumnjate da je pas polizao otrovnu materiju ili progutao opasan predmet. Hitni znaci su i ponavljani neuspešni pokušaji povraćanja, naduven ili izrazito bolan stomak, otežano disanje, kolaps, napadi ili nagli poremećaj koordinacije. Ne čekajte da se pojave dodatni simptomi.
Kod sumnje na trovanje sprečite dalji kontakt i sačuvajte ambalažu ili naziv proizvoda za veterinara. Ne izazivajte povraćanje i ne dajte kućne preparate, lekove ili suplemente bez njegovog uputstva.
Kako se utvrđuje uzrok?
Veterinar počinje razgovorom o ponašanju, ishrani i drugim simptomima, uz klinički pregled i pregled usne šupljine. Prema nalazu može predložiti analize krvi ili stolice, rendgensko snimanje, ultrazvuk ili druge pretrage. Nisu sve pretrage potrebne svakom psu.
Površan pregled usta nije uvek dovoljan za procenu bolesti zuba; mogu biti potrebni detaljan pregled i snimanje uz anesteziju. Ni svako strano telo nije vidljivo na rendgenskom snimku. Izbor daljih postupaka zavisi od simptoma i nalaza.
Lečenje je usmereno na utvrđeni uzrok. Može uključivati promenu ishrane, odgovarajuće lekove, stomatološko lečenje ili intervenciju zbog stranog tela. Opstrukcija creva zahteva hitnu procenu i često operaciju. Lečenje osnovne bolesti može smanjiti lizanje, ali ne garantuje da će ono odmah prestati.
Šta vlasnik može da uradi?
Zabeležite kada je lizanje počelo, koliko traje, koje površine pas liže i da li se javlja pre ili posle obroka, tokom samoće ili u stresnim situacijama. Kratak snimak može pomoći veterinaru, ali nemojte zbog snimanja odlagati pomoć ili dopuštati kontakt sa opasnom površinom.
Uklonite ostatke hrane, sklonite hemikalije i sitne predmete i privremeno ograničite pristup površinama koje pas uporno liže. Proverite i njegove svakodnevne potrebe:
Da li ima dovoljno šetnji i prilika za njuškanje, u skladu sa uzrastom i zdravljem?
Da li dobija društvo, igru i kratke vežbe prilagođene njegovim mogućnostima?
Da li pokazuje uznemirenost kada ostaje sam?
Da li je bilo promena u domu ili rutini koje mu teško padaju?
Da li ima mirno, sigurno mesto za odmor?
Kako bezbedno preusmeriti ponašanje?
Nemojte vikati, zastrašivati ili fizički kažnjavati psa. Mirno ga udaljite od površine i ponudite poznatu alternativu, poput odlaska na prostirku ili bezbedne igre. Ako deluje mučno, bolno ili uznemireno, prednost ima procena uzroka, a ne trening.
Nagrađujte željeno alternativno ponašanje, a ne samo kratku pauzu između dva lizanja.
Vežbajte odlazak na mesto i druge jednostavne signale i van situacija u kojima pas liže pod. Tako nagrada postaje jasnije povezana sa željenom radnjom. Poslastice koristite samo ako ih pas sme dobijati prema zdravstvenom stanju i planu ishrane.
Ako ponašanje traje uprkos rešavanju zdravstvenih i svakodnevnih potreba, potražite veterinara sa iskustvom u bihevioralnoj medicini i stručnjaka za ponašanje pasa koji radi metodama bez zastrašivanja. Kod nekih anksioznih ili kompulzivnih poremećaja veterinar može uključiti lekove uz plan promene ponašanja; oni nisu zamena za taj plan.
Kako smanjiti rizik od ponavljanja?
Obezbedite potpunu i uravnoteženu ishranu prilagođenu psu, predvidivu rutinu, dovoljno odmora i odgovarajuću fizičku i mentalnu aktivnost. Nove situacije uvodite postepeno, bez prisiljavanja. Potrebe se razlikuju među psima, a kod starijih ili bolesnih ljubimaca aktivnosti i promene rutine treba dodatno prilagoditi.
Redovne veterinarske kontrole mogu pomoći ranom otkrivanju problema, ali ne sprečavaju svaku bolest. Učestalost kontrola dogovorite sa veterinarom prema uzrastu i zdravlju psa, a nove simptome prijavite bez čekanja sledećeg redovnog pregleda.
