Razloga za ovakvo ponašanje dosta je, neki su bezopasni, drugi zahtevaju korekciju ponašanja, a treći — hitnu pomoć veterinara. U ovom tekstu ćemo razmotriti zašto psi ližu različite površine, da li je to opasno i kako vlasnik može pomoći svom ljubimcu.
Zašto pas liže pod i druge površine – 5 razloga
U veterinarskoj medicini postoji pojam ELS — sindrom pretjeranog lizanja površina. Razlozi koji ga izazivaju mogu biti različiti. Ne treba mešati ELS sa pikazizmom — jedenje nepoželjnih predmeta (slušaka, pelena, komadića plastike, kamenja, knjiga itd.) i koprofagijom — jedenje fecesa. Razmotrimo najčešće razloge koji podstiču ljubimca da liže pod, nameštaj, tepihe, zemlju i druge površine.
Radoznalost
Mnogi psi, posebno radoznali štenad, pri istraživanju novog mesta koriste sva svoja čula, uključujući i probavanje okoline „na jezik“. U tom slučaju pas ne liže pod sve vreme, već samo u trenucima kada se nalazi na nepoznatom mestu: u gostima, na novoj lokaciji za šetnju, u veterinarskoj klinici…
Takođe, prijatan miris može podstaći ljubimca da liže površinu. Rijetki ljubimac se neće otrezati da liže pločicu u kuhinji nakon što se na nju nešto ukusno sruši. Ali pažnju ljubimca mogu privući i neobični mirisi, na primer parfem sredstva za pranje poda.
Nedostatak mikronutrijenata
Ponekad životinje mogu lizati površine zato što im u organizmu nedostaju određene hranljive materije, vitamini ili minerali. Posmatrajte ljubimca, ako liže neka određena mesta, na primer, samo kamenje tokom šetnje ili krečnoj podu na balkonu, verovatno je potrebno uraditi analize i proveriti četvoronožnog na deficit mikronutrijenata. U zavisnosti od rezultata laboratorijskih analiza, lekar može preporučiti vitaminno-mineralne suplemente, konkretne dodatke ili savetovati promenu hrane.
Ponekad se nedostatak hranljivih materija manifestuje dodatnim simptomima: pogoršanjem kvaliteta kože i dlake, pojavom područja opadanja dlake, smanjenjem aktivnosti.
Dosada i nedostatak pažnje
Ako vlasnik ima energičnog ljubimca, ali nema dovoljno vremena za duge šetnje, igre, fizičke i intelektualne vežbe, pas mora nekako da to kompenzuje. Ponekad višak energije izlazi u obliku lizanja poda.
Površine ližu i ljubimci koji puno vremena provode sami. Na taj način pokušavaju da privuku pažnju vlasnika, čak i ako se za to raspravno, jer negativna reakcija je takođe pažnja.
Anksioznost, uznemirenost i stres
U ovu grupu razloga možemo svrstati stres i kompulzivne poremećaje. Psihički poremećaj karakterisan ponavljajućim radnjama. Pod stresom, sindrom pretjeranog lizanja površina manifestuje se naglo, privremeno i obično prestaje čim se emocionalno stanje ljubimca normalizuje ili ukloni uzrok koji je izazvao ovakvo ponašanje. Razlozi zbog kojih pas liže sve na pozadini stresa mogu biti brojni: rastanak sa vlasnikom, dolazak novog člana porodice, selidba, renoviranje i mnogo drugih.
Lizanje poda može biti zbog OCS (opsesivno-kompulzivni sindrom), koji je često izazvan dugotrajnom stresnom situacijom. U tom slučaju, lizanje postaje negativna navika od koje je teško odviknuti se. Pored lizanja površina, kompulzivni poremećaji mogu se manifestovati stanjima kao što su ponavljanje lizanja delova tela, stalno jurnjenje za repom.
Bolesti probavnog trakta i drugih sistema
Česta uzročnica sindroma pretjeranog lizanja površina su bolesti gastrointestinalnog trakta (GIT):
- Sindrom iritabilnog creva;
- Upala pankreasa;
- Zaraza parazitima, posebno lambilijaza;
- Gastritis, čir na želucu.
Bolesti probave manifestuju se promenama stolice, povraćanjem, promenom apetita.
Ponekad razlog zbog kojeg pas liže sve može biti stomatološki problem: bolesti zuba, desni, uvođenje stranog tela, povrede i novotvorbe. U tom slučaju pas često gubi apetit zbog bolnih osećaja prilikom jedenja.
Ako stariji ljubimac liže pod, možda je u pitanju neurološki poremećaj. Takva stanja se mogu manifestovati poremećajem koordinacije, promenom ponašanja, konvulzijama.
Da li je ovo ponašanje opasno za ljubimca?
Čak i ako je lizanje poda izazvano razlozima poput dosade ili radoznalosti, ovu naviku ne možemo smatrati potpuno bezopasnom.
Posledice mogu biti opasne:
- Zatvor ako pas proguta neprehrambeni predmet;
- Slomljeni zubi pri pokušaju da pregrize kamen;
- Infestacija crva — čak ni kod kuće ne možemo biti sigurni u sterilnost poda;
- Gastrointestinalni poremećaji i trovanja — uzrok mogu biti otrovna sredstva za čišćenje, hemikalije, đubriva, reagensi.
Ali osnovnu opasnost predstavljaju neke ozbiljne uzročne bolesti, stoga ako pas liže sve, potrebno je hitno posetiti veterinara. Uklanjanjem osnovnog problema, velika je verovatnoća da ćete se i rešiti ELS-a.
Dijagnostika problema
Pošto uzroci problema mogu biti različiti, veterinari koriste različite metode dijagnostike:
- Kod stomatoloških problema obično je dovoljan vizuelni pregled;
- Ako je prisutno stranog tela, može biti potrebna rendgenska snimka;
- Ako stručnjak sumnja na nedostatak mikronutrijenata ili poremećaje GIT-a, može preporučiti krvne analize i ultrazvučno ispitivanje.
Uzroci koji nisu povezani sa patološkim stanjima ili su vezani za anksiozne poremećaje obično se utvrđuju tokom razgovora sa vlasnikom.
Na osnovu rezultata dijagnostike, definišu se dalji koraci, izrada plana lečenja, propisivanje lekova i intervencija.
Šta da radi vlasnik ako pas liže sve?
Pošto su uzroci lizanja različitih površina široki i mogu biti i medicinskog i nemedicinskog karaktera, neophodno je obratiti se veterinaru, jer samo stručnjak može proceniti opasnost takvog ponašanja i pretpostaviti razloge.
Istovremeno, vlasniku treba da se uveri u sledeće kako bi otkrio zašto pas liže pod:
- Da li ljubimcu sada dovoljno prostora?
- Da li se posvećuje vreme aktivnim šetnjama, igrama i treninzima?
- Da li se pas često ostavlja sam kod kuće?
- Da li dobija mentalnu stimulaciju i dovoljno društva?
- Da li se dešavaju neki događaji koji bi mogli izazvati stres?
- Da li pas ima mesto gde se može osećati sigurno?
Ako se utvrdi da je neki od ovih faktora prisutan, treba pokušati da se eliminiše. Moguće je da su uzroci negativne navike psihološki i, ako posvetite pasu dovoljno pažnje, obezbedite mu potrebnu aktivnost i kognitivni razvoj, te uklonite faktore koji izazivaju stres, sve će se postepeno vratiti u normalu.
Kako korektovati ponašanje?
Pretjerano lizanje površina treba nežno zaustaviti, ali nikako ne možete vikati na psa, gaditi ga i naravno, nikako ne sme se kažnjavati. Takve radnje izazivaju još veći stres i navika se još više učvršćuje.
Pažnju ljubimca možete preusmeriti ljubljenjem, igrom, šetnjom.
Ne dajte poslasticu kada pas liže zidove ili nešto drugo.
Ljubimac to može shvatiti kao pohvalu nepoželjnog ponašanja. Međutim, nakon što četvoronožni prijatelj posluša vas i prekine svoje ponašanje, možete mu dati poslasticu kao pozitivno pojačanje.
U nekim slučajevima je teško samostalno se izboriti sa ponašanjem ljubimca, posebno ako je takvo ponašanje već ukorenjeno. U tom slučaju, korekciju može pomoći kinolog ili zoološki psiholog.
U kojim slučajevima je potrebna veterinarska pomoć?
Pomoć veterinara je potrebna ako je problem medicinskog karaktera. Stručnjak će obaviti spoljašnji pregled, potrebnu dijagnostiku, odabrati metode ispitivanja koje će pomoći tačno da utvrdi da li pas treba lečenje ili je dovoljno korekcije ponašanja.
Dalji koraci će zavisiti od postavljene dijagnoze:
- Ako pas ima gliste, lekar će prepisati antiparazitske lekove;
- Ako su se u usnu šupljinu našla stranog tela i stomatološki problemi, može biti potrebna hirurška intervencija pod sedacijom, medikamentozni san ili opšti narkoz;
- Ako postoji crevna opstrukcija, potrebna je hitna hirurška operacija;
- Ako postoje poremećaji GIT-a, upale — lekovi, na primer, protivupalni, analgetici, kao i dijeta.
Ali čak i ako problem nije medicinskog karaktera, ponekad može biti potrebna propisivanja lekova, na primer usporavajućih sredstva kod OCS-a i stresnih poremećaja. I bez lekara se ovde ne zaobići, upravo on će odabrati lek i izračunati doziranje.
Prevencija problema
Da biste sprečili lizanje poda od strane psa, važno je da mu zauzmete pažnju, posvetite dovoljno vremena fizičkoj aktivnosti i obuci. Nedostatak hranljivih materija može se sprečiti uravnoteženom ishranom prilagođenom starosti ljubimca. Smanjiti verovatnoću pojave stresa i anksioznosti moguće je ranim treninzima i socijalizacijom, koji pomažu psu da se adaptira na promenljive uslove okoline. Trudite se da zaštitite ljubimca od stresa, posebno ako je stariji — stariji psi se teže adaptiraju na nove okolnosti i više pate zbog promena u uobičajenom načinu života.
A profilaktički sprečiti bolesti moguće je tako što ćete pratiti zdravlje psa i posvetiti pažnju godišnjim pregledima.
