Zarazni kašalj kod pasa, poznat i kao kašalj odgajivačnice ili infektivni traheobronhitis, obuhvata infekcije disajnih puteva koje mogu izazvati različiti virusi i bakterije. Tipičan znak je učestao, glasan kašalj, ali se samo na osnovu njegovog zvuka ne može postaviti dijagnoza.

Uzročnici i prenošenje

Bolest može pogoditi pse svih rasa i uzrasta. Među uzročnicima su bakterija Bordetella bronchiseptica, virus parainfluence pasa i adenovirus pasa tipa 2. U infekciji može učestvovati više uzročnika istovremeno, pa simptomi i težina bolesti nisu kod svih pasa isti.

Infekcija se prenosi kapljicama i respiratornim sekretom, bliskim kontaktom i preko kontaminiranih predmeta, kao što su zajedničke posude i igračke. Rizik je veći u pansionima, skloništima i odgajivačnicama, ali i na izložbama, grupnim treninzima i drugim mestima gde se okuplja mnogo pasa.

Loša ventilacija, prenatrpanost, stres i nadražujuće materije u vazduhu mogu doprineti razvoju bolesti. Period od izlaganja do pojave simptoma često traje nekoliko dana, a može biti približno 2–14 dana, u zavisnosti od uzročnika. Pas može širiti infekciju i kada nema očigledne simptome ili nakon što kašalj prestane.

Simptomi i znaci za hitan pregled

Kašalj je često suv, hrapav i glasan, kao da je psu nešto zapelo u grlu. Napad može završiti nagonom na povraćanje ili izbacivanjem male količine sluzi, koju pas ponekad proguta. Mogu se javiti kijanje, curenje nosa i suzenje očiju. Kod blagog oblika pas često zadržava normalan apetit i aktivnost.

Javite se veterinaru kada se pojavi nov ili uporan kašalj. Pre dolaska najavite da pas kašlje, kako bi ambulanta mogla da smanji kontakt sa drugim životinjama. Štenci, stariji psi i psi sa hroničnim bolestima zahtevaju naročito pažljivu procenu.

Otežano disanje, izražen napor pri disanju, plavičaste ili sive desni i kolaps zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Ubrzano disanje u mirovanju, izražena malaksalost, odbijanje hrane ili povišena temperatura zahtevaju pregled bez odlaganja.

Ovi znaci mogu ukazivati na upalu pluća ili drugo ozbiljno stanje. Ako kašalj naglo počne tokom jela ili žvakanja predmeta i prati ga gušenje, ne pretpostavljajte da je uzrok infekcija.

Kako se postavlja dijagnoza?

Veterinar procenjuje simptome, trajanje kašlja, kontakte sa drugim psima i podatke o vakcinaciji, a zatim pregleda psa. Kašalj mogu izazvati i strano telo, kolaps dušnika, bolesti srca i druge bolesti disajnih puteva, pa nisu svi slučajevi kašlja zarazni.

Kod tipične blage bolesti nisu uvek potrebna dodatna ispitivanja. Ako se sumnja na upalu pluća, ako je pas lošeg opšteg stanja ili kašalj traje duže nego što se očekuje, veterinar može preporučiti rendgensko snimanje grudnog koša i analize krvi. Dodatni pregledi srca ili disajnih puteva biraju se prema nalazima.

PCR testovi iz odgovarajućih uzoraka mogu pomoći u otkrivanju pojedinih uzročnika, naročito kod težih slučajeva ili izbijanja bolesti u grupi pasa. Rezultat se tumači zajedno sa simptomima: negativan nalaz ne isključuje svaku infekciju, a pozitivan ne objašnjava nužno sve tegobe. Kod odabranih slučajeva uzimaju se uzorci iz donjih disajnih puteva za dodatne analize i bakteriološku kulturu.

Lečenje i trajanje oporavka

Lečenje zavisi od težine bolesti i nalaza veterinara. Mnogi blagi slučajevi prolaze uz odmor i potpornu negu. Poboljšanje se često vidi tokom jedne do dve nedelje, ali kašalj može potrajati nekoliko nedelja. Pogoršanje ili izostanak očekivanog poboljšanja razlog su za kontrolni pregled.

Kada se koriste lekovi?

Antibiotici nisu potrebni svakom psu i ne deluju na viruse. Veterinar ih može propisati kada postoji sumnja na značajnu bakterijsku infekciju ili komplikacije poput upale pluća. Izbor leka i trajanje terapije zavise od konkretnog slučaja, a ponekad i od rezultata laboratorijskih analiza.

Lekovi za suzbijanje kašlja mogu se koristiti kod određenih pasa sa iscrpljujućim suvim kašljem, ali nisu prikladni za svaki slučaj, naročito kada treba izbaciti sekret. Ne dajte ljudske sirupe, lekove protiv temperature ili druge preparate bez izričitog uputstva veterinara: neki sastojci mogu biti toksični za pse.

Kod teške bolesti mogu biti potrebni hospitalizacija, kiseonik i infuzije prema proceni veterinara. Ne postoji jedna terapija koja odgovara svim uzročnicima i svim psima.

Nega kod kuće i zaštita drugih pasa

Obezbedite mir, svežu vodu i uobičajenu, dobro podnošljivu hranu. Smanjite fizički napor i izbegavajte dim, prašinu, sprejeve i jake mirise. Za neophodne kratke šetnje koristite dobro prilagođen am umesto ogrlice koja pritiska dušnik; povodac je i dalje potreban radi bezbednosti.

Odvojite bolesnog psa od drugih pasa i ne vodite ga u parkove, na treninge ili u pansion. Koristite odvojene posude i igračke, čistite zaprljane površine i perite ruke između kontakata sa životinjama. Trajanje odvajanja dogovorite sa veterinarom, jer prestanak kašlja ne znači uvek da je prestalo izlučivanje uzročnika.

Pratite apetit, aktivnost i disanje u mirovanju. Dajte propisane lekove tačno prema uputstvu i javite se veterinaru ako ih pas ne podnosi ili se stanje pogoršava. Kod štenaca i pasa sa drugim bolestima komplikacije mogu nastati brže, pa ne odlažite ponovnu procenu.

Prevencija i vakcinacija

Vakcinacija protiv pojedinih uzročnika može smanjiti rizik od bolesti i težinu simptoma, ali ne pruža potpunu zaštitu od svih infekcija iz ovog kompleksa. Pas može ponovo oboleti i nakon preležane bolesti.

Vakcine protiv Bordetella bronchiseptica mogu se primenjivati u nos, na usta ili injekcijom, u zavisnosti od proizvoda i dostupnosti. Minimalni uzrast, broj početnih doza, razmaci i revakcinacija zavise od konkretne vakcine i rizika izlaganja. Plan napravite sa veterinarom, naročito pre boravka u pansionu ili u grupi pasa; zaštita ne nastaje odmah nakon primene.

Dobra ventilacija, izbegavanje prenatrpanosti, higijena zajedničkih prostora i izbegavanje kontakta sa psima koji kašlju takođe su važni. Redovni veterinarski pregledi i plan zaštite od parazita prilagođavaju se uzrastu, zdravstvenom stanju i načinu života psa; nisu svim psima potrebna ista ispitivanja niti isti raspored tretmana.

Česta pitanja

Da li vakcinisan pas može dobiti zarazni kašalj?

Da. Vakcine ne pokrivaju sve moguće uzročnike i ne sprečavaju svaku infekciju. Kašalj kod vakcinisanog psa zato i dalje zahteva procenu, posebno ako postoje drugi simptomi.

Da li je bolest opasna za ljude?

Većina uzročnika zaraznog kašlja pasa ne predstavlja uobičajen rizik za zdrave ljude. Ipak, Bordetella bronchiseptica retko može izazvati infekciju kod ljudi, posebno kod osoba sa oslabljenim imunitetom. Takve osobe treba da izbegavaju kontakt sa respiratornim sekretom bolesnog psa i da se posavetuju sa svojim lekarom.