O bolesti

Limfom, koji se naziva i limfosarkom, jeste maligno oboljenje limfocita — ćelija imunog sistema. Može zahvatiti limfne čvorove, slezinu i druga tkiva i organe. Ovaj naziv obuhvata više različitih oblika bolesti, pa simptomi, brzina napredovanja i odgovor na lečenje nisu isti kod svih pasa.

Limfom se javlja kod pasa svih uzrasta, ali je češći kod sredovečnih i starijih pasa. Uzrast ili pol sami po sebi ne mogu pouzdano predvideti tok bolesti. Kod nekih rasa, među kojima je zlatni retriver, opisana je povećana sklonost, ali to ne znači da će svaki pas te rase oboleti.

Uzroci nastanka limfoma

Limfom nastaje kada izmenjeni limfociti počnu nekontrolisano da se razmnožavaju. Kod pojedinačnog psa uglavnom nije moguće utvrditi zašto se bolest razvila. Istražuju se genetski faktori, poremećaji imunog sistema i mogući uticaji sredine, ali povezanost nekog faktora sa bolešću nije isto što i dokaz da ju je taj faktor izazvao.

Ne postoji dokazana mera koja pouzdano sprečava limfom kod pasa. Vlasnik ne treba da pretpostavi da je svojom negom izazvao bolest.

Vrste limfoma

Limfomi se razlikuju prema mestu nastanka, izgledu ćelija, brzini napredovanja i poreklu iz B ili T limfocita. Za izbor terapije važno je odrediti što precizniji tip bolesti; sama veličina limfnih čvorova nije dovoljna.

Agresivni i sporije napredujući oblici

Limfomi visokog stepena maligniteta često brzo napreduju i zahtevaju pravovremenu dijagnostiku i odluku o lečenju. Često imaju velike tumorske ćelije. Indolentni limfomi obično napreduju sporije i mogu duže ostati bez izraženih simptoma. Ipak, sporiji tok ne znači da bolest nije ozbiljna, niti unapred garantuje dugotrajnu remisiju.

Simptomi limfoma kod pasa

Čest znak je uvećanje više površinskih limfnih čvorova, koji mogu biti bezbolni. Vlasnik može primetiti otoke ispod vilice, ispred ramena ili iza kolena, dok se pas u početku ponaša uobičajeno. Uvećani limfni čvorovi mogu imati i druge uzroke, uključujući infekcije, pa se dijagnoza ne može postaviti samo opipavanjem.

U zavisnosti od zahvaćenih organa, mogu se javiti:

  • Smanjena aktivnost, slabost i gubitak interesovanja za okolinu.

  • Gubitak telesne mase i smanjen apetit.

  • Povraćanje, dijareja i nelagodnost u stomaku.

  • Pojačana žeđ i mokrenje, ponekad povezani sa povišenim kalcijumom u krvi.

  • Otežano disanje ili promene na koži.

Otežano disanje u mirovanju, plavičaste sluzokože, kolaps ili izrazita slabost zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Uporno povraćanje, nemogućnost zadržavanja vode ili jak bol u stomaku takođe zahtevaju brz pregled. Ne čekajte potvrdu limfoma da biste potražili pomoć.

Gde se limfom može razviti

Limfociti se nalaze u mnogim tkivima, pa limfom nije ograničen na limfne čvorove. Lokalizacija bolesti utiče na simptome, dijagnostičke postupke i izbor lečenja.

Multicentrični limfom

Najčešći oblik kod pasa zahvata više grupa limfnih čvorova. Čvorovi su često izrazito uvećani i bezbolni. Pas u početku može delovati zdravo, a bolest može zahvatiti i slezinu, jetru, koštanu srž ili druga tkiva. Njihova zahvaćenost utvrđuje se pregledima, a ne samo na osnovu opšteg stanja psa.

Limfom sistema za varenje

Limfom želuca ili creva može izazvati gubitak težine, smanjen apetit, povraćanje, dijareju i dehidrataciju. Ponekad dovodi do suženja ili zapušenja creva. Slične simptome izazivaju i brojna druga oboljenja, pa su za potvrdu često potrebni uzorci tkiva.

Medijastinalni limfom

Ovaj oblik zahvata strukture u medijastinumu, prostoru između pluća, uključujući timus i limfne čvorove. Tumorska masa ili nakupljanje tečnosti u grudnoj duplji mogu otežati disanje. Pas koji teško diše, pruža vrat da bi udahnuo ili ne može mirno da legne treba odmah da bude pregledan.

Kožni i drugi oblici

Kožni limfom može izazvati crvenilo, perutanje, čvoriće, rane i gubitak dlake. Može ličiti na upalna ili infektivna oboljenja kože, zbog čega je biopsija često važna. Ređi oblici zahvataju oči, bubrege, nervni sistem ili druga tkiva.

Stadijumi bolesti

Stadijum opisuje rasprostranjenost bolesti. Sledeći sistem se prvenstveno koristi za multicentrični limfom; druge lokalizacije zahtevaju dodatno tumačenje. Stadijum nije isto što i stepen maligniteta i sam po sebi nije dovoljan za prognozu.

Stadijum

Opis

I

Zahvaćen jedan limfni čvor ili limfoidno tkivo u jednom organu.

II

Zahvaćeno više limfnih čvorova u jednoj regionalnoj oblasti.

III

Generalizovana zahvaćenost limfnih čvorova.

IV

Zahvaćena jetra i/ili slezina, uz moguću zahvaćenost limfnih čvorova.

V

Zahvaćena krv, koštana srž i/ili druga tkiva, uz moguću zahvaćenost organa iz prethodnih stadijuma.

Podstadijum a

Bez opštih kliničkih znakova bolesti.

Podstadijum b

Prisutni opšti klinički znaci bolesti.

Kako se postavlja dijagnoza

Veterinar uzima podatke o simptomima i pregleda psa, uključujući dostupne limfne čvorove. Analize krvi i urina pomažu u proceni opšteg stanja, funkcije organa i mogućih komplikacija, ali same po sebi obično ne potvrđuju limfom. Ultrazvuk, rendgen i, u odabranim slučajevima, kompjuterska tomografija koriste se za procenu zahvaćenih organa i planiranje daljih postupaka.

Kod uvećanih površinskih limfnih čvorova često se prvo uzima uzorak tankom iglom za citološki pregled ćelija. Ako nalaz nije dovoljno jasan ili je potrebna preciznija klasifikacija, radi se biopsija za histopatološki pregled tkiva. Uzorci unutrašnjih promena mogu se uzeti pod kontrolom snimanja, endoskopijom ili operacijom, u zavisnosti od njihovog položaja.

Dodatne metode, kao što su imunohistokemija, protočna citometrija ili PARR test za procenu klonalnosti limfocita, mogu pomoći u određivanju tipa limfoma. Rezultati se tumače zajedno sa drugim nalazima; nijedan dodatni test nije nepogrešiv.

Ako se sumnja na limfom, ne započinjite prednizolon ili druge kortikosteroide na svoju ruku. Oni mogu privremeno smanjiti promene, otežati potvrdu dijagnoze i uticati na kasniji odgovor na terapiju. Ako ih pas već prima, obavestite veterinara i ne prekidajte ih samostalno.

Lečenje limfoma kod pasa

Plan lečenja zavisi od tipa limfoma, rasprostranjenosti bolesti, stanja psa i mogućnosti vlasnika. Veterinar, po mogućnosti uz konsultaciju veterinarskog onkologa, objašnjava očekivanu korist, rizike, učestalost kontrola i troškove. Cilj je pre svega očuvanje dobrog kvaliteta života i postizanje što duže kontrole bolesti.

Hemoterapija

Hemoterapija je osnovni oblik lečenja mnogih limfoma, naročito multicentričnog oblika. Mogu se koristiti kombinacije lekova kao što su vinkristin, ciklofosfamid, doksorubicin i prednizolon. Za pojedine tipove ili nakon povratka bolesti mogu se odabrati drugi lekovi, uključujući lomustin, hlorambucil ili L-asparaginazu. Izbor i doziranje pripadaju veterinaru; ovi lekovi nisu za samostalnu primenu.

Psi često podnose veterinarske protokole hemoterapije bolje nego što vlasnici očekuju, ali neželjena dejstva su moguća. Ona uključuju smanjen apetit, povraćanje, dijareju i pad broja krvnih ćelija. Potrebne su redovne kontrole. Izražena malaksalost, povišena temperatura ili uporno povraćanje tokom terapije zahtevaju brz kontakt sa veterinarom. Tražite i jasna uputstva za bezbedno rukovanje lekovima i izlučevinama psa nakon terapije.

Radioterapija i hirurgija

Zračenje može biti korisno za određene lokalizovane promene ili za ublažavanje tegoba. Hirurgija se najčešće koristi za uzimanje uzorka, odabrane lokalizovane oblike ili komplikacije, poput zapušenja creva. Ni operacija ni zračenje obično nisu glavno lečenje rasprostranjenog limfoma. Njihova uloga procenjuje se pojedinačno.

Potporna i palijativna nega

Lekovi protiv mučnine i bola, nadoknada tečnosti i podrška ishrani mogu pomoći psu da se oseća bolje. Ako antitumorsko lečenje nije moguće ili nije odabrano, sa veterinarom se može napraviti plan palijativne nege. Pratite apetit, disanje, pokretljivost, san i interesovanje za svakodnevne aktivnosti i prijavite promene.

Prognoza i remisija

Prognoza znatno varira. Važni su tačan tip limfoma, poreklo iz B ili T ćelija, opšte stanje psa, komplikacije i odgovor na terapiju. Uznapredovali stadijum ne znači automatski da lečenje nema smisla, kao što ni rani stadijum ne garantuje povoljan ishod.

Lečenje može dovesti do remisije — smanjenja ili nestanka uočljivih znakova bolesti. Remisija nije isto što i izlečenje: kod mnogih pasa bolest se kasnije vraća. Trajno izlečenje je retko, ali pojedini psi mogu imati dug period dobrog kvaliteta života. Bez precizne dijagnoze i praćenja odgovora na terapiju nije pouzdano predviđati životni vek konkretnog psa.

Šta vlasnik može da uradi

Nije poznata pouzdana prevencija limfoma. Sledeće mere štite opšte zdravlje psa i pomažu da se promene pravovremeno procene, ali ne garantuju sprečavanje bolesti:

  • Smanjite izlaganje duvanskom dimu i sprečite pristup kućnim, baštenskim i automobilskim hemikalijama. Prepar ate koristite prema uputstvu i držite psa dalje dok prostor nije bezbedan.

  • Ne dajte lekove niti menjajte propisanu terapiju bez dogovora sa veterinarom.

  • Zakažite pregled ako primetite nove otoke, neobjašnjiv gubitak težine ili trajnu promenu apetita i aktivnosti. Redovne kontrole su korisne i kada se pas ponaša uobičajeno.