O gastroenterokolitisu kod pasa
Digestivni sistem životinje obavlja mnogo različitih životno važnih funkcija.
Prvo, nakon jela hrana ulazi u želudac. U želucu se luči želudačna kiselina i enzimi koji pomažu u preradi hrane. Hlorovodonična kiselina, prisutna u želucu, ima baktericidna svojstva. Želudac se bavi skladištenjem hrane i njenim prebacivanjem za dalju obradu u crevo.
Crevo je najduži deo digestivnog trakta. Deli se na dva odeljenja: debelo i tanko crevo. Tanko crevo obuhvata dvanaestopalačno, jejunum i ileum. Tamo se odvija osnovna probava, apsorpcija hranljivih materija, razgradnja proteina, masti i ugljenih hidrata enzimima.
Nakon toga, hrane dolazi u debelo crevo, koje obuhvata slepo crevo, debelo crevo i rektum. U debelom crevu apsorbuje se glavna količina vode, formiraju se fekalne mase.
Pojavom upalnih procesa dolazi do narušavanja funkcionalnosti ovih organa, smanjuje se funkcionalnost, pogoršava se probava i, kao posledica toga, organizam ne dobija potrebne hranljive materije.
Uzroci bolesti
Uzroci gastroenterokolitisa kod pasa su različiti i u zavisnosti od njih bolest se može podeliti u nekoliko grupa:
- Bakterijski Bakterijski gastroenterokolitis kod pasa može nastati, na primer, zbog salmoneloze, tipa infekcije koju izazivaju salmonele, kampilobakterioze, akutnog infektivnog oboljenja koje karakteriše intoksikacija i mešane infekcije.
- Virusni Ovu vrstu gastroenterokolitisa kod pasa izazivaju virusi kao što su parvovirus, koronavirus, rotavirus, virus kuge mesoždera, adenovirus tipa 1.
- Alevantarni U ovom slučaju upalu digestivnog trakta (DT) izazivaju neodgovarajući prehrambeni proizvodi (hranjenje sa stola, traženje hrane na ulici), pokvarena hrana koja nije pravilno skladištena ili je istekla rok trajanja.
- Parazitski Glavni paraziti koji izazivaju gastroenterokolitis kod pasa su helminti (ploški i okrugli) i protozoji (na primer, lambije, kokcije).
Simptomi gastroenterokolitisa kod pasa
Simptomi gastroenterokolitisa kod pasa mogu se malo razlikovati u zavisnosti od uzroka koji ga je izazvao, ali generalno bolest će teći otprilike isto u svim slučajevima.
Kod životinje se primećuju:
- Povraćanje
- Dijareja
- Odbijanje hrane, ukočenost, apatija
- Boli u području stomaka
- Visoka telesna temperatura (često može ostati u granicama normale).
U slučaju nelečenja, vremenom dolazi do dehidratacije – koža na leđima postaje spora na vraćanju, desni postaju lepljive ili suve, oči se povlače. Mogući je razvoj anemije, na primer, desni mogu postati bledo.
U teškim slučajevima pogoršavaju se sve vitalne funkcije organizma: opada krvni pritisak, nivo glukoze, telesna temperatura. Takvo stanje izuzetno ugrožava život ljubimca.
Dijagnoza
Dijagnoza će se postaviti kompleksno, bazirano na podacima anamneze, koja obuhvata informacije koje veterinarski lekar dobija od vlasnika životinje, kliničkom pregledu i dodatnim istraživanjima. Najčešće vlasnici dolaze sa pritužbama na povraćanje, dijareju, slabi apetit ili njegovo odsustvo.
Tokom pregleda možda neće biti očiglednih odstupanja. Moguća je bolno reagujuće stomaka, povišena telesna temperatura. Ako je pas prethodnog dana jeo neku sumnjivu hranu, treba razmotriti postojanje alievementarnih (prehrambenih) uzroka gastroenterokolitisa.
Klinijski krvni test može isključiti upalne i infektivne procese, prisustvo anemije. U biohemijskom testu možda neće biti specifičnih promena, ponekad se primeti povišenje ALT (alanin aminotransferaza), AST (aspartat aminotransferaza), lipaze. U teškim slučajevima mogu se otkriti poremećaji elektrolitnog sastava krvi, smanjenje albumina.
Ultrazvučna dijagnostika omogućava identifikovanje strukturnih promena u DT. Najčešće se primećuje zadebljanje zidova, prisustvo tečnog sadržaja u crevnom lumen, smanjenje peristaltike (smanjenje kontrakcija zidova), lokalni omentit (upala salnika) – sve ovo govori o upalnim procesima u tom području.
Kroz rendgensko ispitivanje obično se ne otkrivaju očigledne promene. PCR ispitivanje može otkriti prisustvo bakterijske ili virusne infekcije. U analizi stolice često se nalaze neki paraziti.
Lečenje gastroenterokolitisa kod pasa
Lečenje će se zasnivati na kliničkim manifestacijama bolesti i uzrocima koji su je izazvali.
Lečenje bakterijskog gastroenterokolitisa kod pasa sprovodi se pomoću različitih antimikrobnih sredstava. Izbor antibiotika će zavisiti od bakterije koja je izazvala bolest. Često se koriste preparati kao što su Metronidazol, Tilozin, Amoksicilin, Enrofloxacin.
Za lečenje bolesti izazvanih virusima, efikasnih preparata još uvek nije razvijeno.
Obično se takođe koriste antibiotici za sprečavanje razvoja sekundarne bakterijske infekcije, kao i simptomatička terapija.
Alevantarni gastroenterokolitis leči se takođe simptomatski. Sa vlasnikom se obavezno vodi razjašnjavajući razgovor o štetnosti hranjenja životinje domaćom hranom i podnošenjem hrane sa stola. Može se preporučiti konsultacija dijetetičara kako bi se sastavio balansiran režim ishrane koji vlasnici sami ne mogu da obezbede za životinju.
Paraziti stomaka i creva leče se pomoću različitih antiparazitskih i protivprotozoalnih sredstava. Za helminte obično su preparati izbora Milbemicin, Pirantel, Praziquantel. Za lečenje lamblioze prvenstveno se propisuje Fenbendazol, a u slučaju njegove neefikasnosti mogu se koristiti Metronidazol i Nifurtel. Za lečenje kokcidihoza obično se propisuje Toltrazuril.
U slučaju dijareje kod životinje, kod kuće se mogu koristiti sorbenti – Enterosgel, Smecta, Polisorb. Povraćanje se obično leči samo u klinici pomoću preparata kao što su Maropitant, Ondansetron, Metoklopramid. Kod kuće ih bolje ne primenjivati i u slučaju povraćanja odmah obratiti se klinici. Takođe, bez prepisivanja veterinara ne smeju se koristiti antibiotici. U slučaju izražene dijareje i povraćanja, odbijanja hrane, preporučuje se da se životinja ostavi u klinici na stacionarijsko lečenje, primenu preparata intravenski putem putem infuzija.
Gastroenterokolitis kod štenaca
Gastroenterokolitis kod štenaca razvija se iz istih razloga kao i kod odraslih pasa, ali simptomi mogu biti izraženiji.
Parvoviralni enterit kod necepljenih štenaca starosti 2-4 meseca često se javlja i protiče izuzetno teško. Letalan ishod kod takvih pacijenata moguć je česti, naročito ako se pomoć potraži nakon dužeg vremenskog perioda. Štenad veoma brzo gube tečnost iz organizma tokom povraćanja i dijareje, krajnji stepen dehidratacije kod njih može nastupiti bukvalno za jedan dan.
Takođe, štenad su sklonija parazitskim invazijama, helminti se kod njih javljaju češće nego kod odraslih pasa. Tretmani štenadi, počevši od starosti od 3 nedelje, treba da se sprovode mesečno.
Prevencija bolesti
Preveniranje infektivnih uzroka prvenstveno uključuje pravovremenu vakcinaciju prema uzrastu i godišnju revakcinaciju. Vakcinacija može zaštititi pse od bolesti koje ugrožavaju DT, kao što su parvovirus, kuge mesoždera, adenovirus.
Redovni tretmani protiv helminti pomoći će u sprečavanju većine parazitskih bolesti DT. Tretmani psa treba sprovoditi najmanje jednom u tri meseca. Ako je pas sklon da traži hranu na ulici, jede sirovo meso, ili se bavi lovom, učestalost tretmana može porasti na jednom mesečno.
Izbegavanje problema sa stomakom i crevima, koji su izazvani nepravilnim hranjenjem, može pomoći dijetetičar. On će preporučiti gotove hrane koje bi mogle bolje odgovarati životinji, ili sastaviti plan prirodne ishrane.
Glavno
- Gastroenterokolitis je upala DT psa.
- Bolest može biti izazvana bakterijskim, virusnim, alievementarnim, parazitskim i drugim uzrocima.
- Glavni simptomi uključuju: povraćanje, dijareju, ukočenost, odbijanje hrane, bol u području stomaka.
- Za dijagnozu su potrebna određena istraživanja, kao što su ultrazvuk, krvni testovi, PCR na infekcije, analiza stolice na parazite.
- Lečenje je usmereno na uklanjanje uzroka koji je izazvao bolest i korekciju postojećih simptoma.
- Za preventivu su obavezna vakcinacija, antiparazitski tretmani i pravilno hranjenje životinje.
- Izvori:
-
Radovanović Marko (2018). „Bolesti digestivnog sistema pasa“, VetBook, Beograd.
-
Petrović Jelena (2020). „Gastroenterologija kod pasa: savremeni pristupi lečenju“, Veterinarski Pregled, Novi Sad.
