Šta je gastroenterokolitis?

Gastroenterokolitis označava upalu želuca, tankog i debelog creva. To je opis zahvaćenih organa, a ne naziv jednog određenog uzroka bolesti. Povraćanje i dijareja mogu ukazivati na upalu digestivnog trakta, ali se javljaju i kod drugih oboljenja, pa se dijagnoza ne može postaviti samo na osnovu simptoma.

Želudac skladišti i meša hranu, a želudačna kiselina i enzimi započinju njenu razgradnju. U tankom crevu odvijaju se najveći deo varenja i apsorpcije hranljivih materija, kao i značajan deo apsorpcije vode. Debelo crevo upija preostalu vodu i elektrolite i učestvuje u formiranju stolice. Upala može poremetiti ove funkcije i dovesti do gubitka tečnosti i elektrolita.

Mogući uzroci

  • Ishrana: nagla promena hrane, jedenje pokvarene hrane, ostataka iz smeća ili hrane koju pas ne podnosi. Nije svaki obrok pripremljen kod kuće štetan, ali dugoročna ishrana mora biti nutritivno uravnotežena.

  • Virusne infekcije: naročito parvoviroza, koja može izazvati teško oboljenje, posebno kod štenaca i nedovoljno vakcinisanih pasa.

  • Bakterijske infekcije: pojedine bakterije, poput salmonela i kampilobaktera, mogu izazvati crevne tegobe. Nalaz bakterije u stolici ne znači uvek da je ona uzrok simptoma.

  • Paraziti: crevni crvi i protozoe, poput giardije i kokcidija, mogu izazvati dijareju i druge digestivne smetnje.

  • Drugi uzroci: neželjena dejstva lekova, otrovne materije i hronična upalna oboljenja creva. Slične simptome mogu izazvati i strano telo ili zapušenje creva, pankreatitis i bolesti drugih organa; njih je važno razlikovati od upale želuca i creva.

Simptomi i znaci za hitan pregled

Simptomi i tok bolesti zavise od uzroka, uzrasta psa i težine oboljenja. Neki psi imaju blage, kratkotrajne tegobe, dok se kod drugih stanje brzo pogoršava.

  • Povraćanje i dijareja, ponekad sa sluzi ili krvlju.

  • Smanjen apetit ili odbijanje hrane, malaksalost i slabije interesovanje za okolinu.

  • Bol ili nelagodnost u stomaku, pogrbljen stav ili izbegavanje dodira.

  • Povišena telesna temperatura, mada ona može ostati normalna.

Gubitak tečnosti može dovesti do dehidratacije. Mogu se javiti suve ili lepljive desni, upale oči i slabost. Sporije vraćanje kože nakon blagog podizanja može biti znak dehidratacije, ali nije pouzdan samostalan test, naročito kod starijih ili veoma mršavih pasa.

Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas uporno povraća ili ne može da zadrži vodu, ima obilnu krvavu dijareju, crnu katranastu stolicu, izrazito blede desni, jak bol ili naduven stomak, kolabira ili je veoma slab. Bez odlaganja se javite i ako sumnjate da je progutao otrov ili strano telo. Blede desni mogu ukazivati na anemiju ili poremećaj cirkulacije, a ne samo na dehidrataciju.

Štenci, veoma mali psi, stariji psi i psi sa hroničnim bolestima zahtevaju raniju procenu. Kod odraslog psa koji je inače dobrog opšteg stanja, javite se veterinaru ako se tegobe ponavljaju, pogoršavaju ili traju duže od jednog dana; ne čekajte toliko ako se pojavi neki od hitnih znakova.

Kako se postavlja dijagnoza

Veterinar procenjuje opšte stanje, hidrataciju i bolnost stomaka, uz podatke o trajanju tegoba, ishrani, lekovima, vakcinaciji i zaštiti od parazita. Važno je prijaviti mogući pristup smeću, otrovima ili predmetima koje je pas mogao progutati.

Krvna slika može pokazati anemiju i promene povezane sa upalom ili infekcijom, ali uredan nalaz ih ne isključuje. Biohemijske analize i merenje elektrolita pomažu u proceni posledica gubitka tečnosti i mogućih bolesti drugih organa.

Pregled stolice i ciljani testovi mogu pomoći u otkrivanju parazita ili određenih infekcija. Ponekad je potrebno ponoviti uzorkovanje. Pozitivan PCR nalaz tumači se zajedno sa simptomima i drugim nalazima, jer samo prisustvo uzročnika ne dokazuje uvek da on izaziva bolest.

Ultrazvuk i rendgensko snimanje mogu pomoći u proceni creva i isključivanju stranog tela, zapušenja ili drugih problema. Promene na ultrazvuku nisu specifične samo za gastroenterokolitis. Nisu svakom psu potrebni svi testovi; veterinar ih bira prema nalazima i težini tegoba.

Lečenje gastroenterokolitisa

Lečenje zavisi od uzroka i stanja psa. Prioriteti su nadoknada tečnosti i elektrolita, kontrola povraćanja i bola i odgovarajuća ishrana. Psi sa izraženom dehidratacijom, upornim povraćanjem ili lošim opštim stanjem često zahtevaju infuziju i bolničko praćenje.

Antibiotici nisu rutinsko lečenje svake dijareje, niti su potrebni pri svakom nalazu bakterije u stolici. Veterinar ih propisuje kada postoje opravdane indikacije, na primer kod sumnje na ozbiljnu sistemsku bakterijsku infekciju. Nepotrebna primena može poremetiti crevnu mikrobiotu i doprineti otpornosti bakterija.

Antibiotici ne deluju na viruse. Kod virusnih oboljenja ključna je potporna terapija; dodatno lečenje zavisi od konkretne bolesti i komplikacija.

Lekovi protiv povraćanja i bola biraju se nakon pregleda, jer je važno prethodno proceniti da li postoji zapušenje creva ili drugo stanje koje zahteva drugačiji pristup. Antiparazitska terapija bira se prema parazitu, uzrastu, telesnoj masi i zdravstvenom stanju psa; jedan preparat ne pokriva sve parazite.

Veterinar može preporučiti lako svarljivu, nutritivno potpunu hranu u manjim obrocima. Dugotrajna domaća ishrana treba da bude stručno formulisana, a ne sastavljena samo od nekoliko namirnica. Dugotrajno uskraćivanje hrane, naročito štencima, nije savet koji treba primenjivati bez procene veterinara.

Dok čekate savet veterinara, ne forsirajte hranjenje ni napajanje psa koji povraća. Ako je budan, normalno guta i ne povraća, ponudite manje količine vode češće. Ako povrati i vodu, potreban je hitan pregled. Ne dajte ljudske lekove protiv bolova ili dijareje, antibiotike, sorbente niti druge preparate bez dogovora sa veterinarom.

Poseban oprez kod štenaca

Štenci imaju manje rezerve tečnosti i energije, pa povraćanje i dijareja mogu brzo dovesti do dehidratacije i pada šećera u krvi. Ne čekajte da simptomi postanu teški: kontaktirajte veterinara istog dana, a kod slabosti, krvi u stolici ili ponovljenog povraćanja odmah.

Parvoviroza je posebno opasna za nevakcinisanu i nepotpuno vakcinisanu štenad, ali nije ograničena samo na jedan uzrast. Može biti smrtonosna i zahteva brzo lečenje. Ako se sumnja na zaraznu bolest, odvojite štene od drugih pasa i najavite simptome ambulanti pre dolaska kako bi se smanjio rizik od širenja infekcije.

Kod štenaca su važni redovna kontrola i zaštita od crevnih parazita. Raspored tretmana i izbor preparata treba dogovoriti sa veterinarom prema uzrastu, prethodnim tretmanima i riziku izlaganja, umesto primene jednog rasporeda za sve štence.

Kako smanjiti rizik

Vakcinacija smanjuje rizik od određenih ozbiljnih zaraznih bolesti, uključujući parvovirozu i kugu pasa, ali ne sprečava sve uzroke povraćanja i dijareje. Plan početne vakcinacije i revakcinacije dogovorite sa veterinarom; intervali zavise od vakcine, uzrasta i rizika.

  • Hranu menjajte postepeno i čuvajte je prema uputstvu proizvođača. Sprečite pristup smeću, pokvarenoj hrani, otrovima i predmetima koje pas može progutati.

  • Obezbedite svežu vodu i redovno perite činije. Sirovo meso može biti izvor bakterija i parazita.

  • Plan pregleda stolice i zaštite od parazita prilagodite načinu života psa. Lov, jedenje izmeta i pristup sirovom mesu mogu povećati rizik.

  • Izmet uklanjajte odmah i perite ruke nakon čišćenja. Neki uzročnici crevnih infekcija mogu se preneti i na ljude.