Sarkoptoza kod pasa – šta je to?
Srkanje kod pasa predstavlja parazitsku kožnu bolest koju izaziva sarkoptički grabežljivac. Unutrašnji kožni grin, poznat kao Sarcoptess cabiei, sposoban je da parazituje na domaćim i divljim životinjama poput pasa, veverica, lisica i šakala, ali u nekim slučajevima može zaraziti i ljude. Grabežljivac ima kompaktne dimenzije (do 0,5 mm), okruglo telo, četiri para udova i usni aparat prilagođen za grickanje.
Sitne grinje probijaju slojeve kože stvarajući tunele, što zajedno sa reakcijom na njihove izlučevine izaziva izražen svrab zahvaćenih područja. Često se stanje komplikuje primarnom bolesti koja dovodi do sekundarne bakterijske infekcije, stvarajući gnojne lezije i dodatno pogoršavajući tok bolesti. U regionu Balkana, pravovremena poseta veterinaru ključna je za adekvatno rešavanje ovih problema.
Uzroci bolesti
Sarkoptične grinje prenose se direktnim kontaktom. Zaraženi psi su najčešće imali kontakt sa lutajućim ili divljim životinjama, posećivali lokacije sa velikim brojem pasa ili su boravili u azilima za životinje. Zbog vansezonskog toka bolesti, grinje se mogu širiti tokom cele godine, dok se ne vidi specifična polna, starosna ili rasna predispozicija.
Izvan domaćina, u okolini, parazit može preživeti i do nekoliko nedelja.
To im omogućava da se prenose na druge životinje preko predmeta za negu, poput podloga, platnenih prostirki, pa čak i sena. Takođe, prenosilac grinje može biti i osoblje u veterinarskim klinikama, azilima, salonima za negu pasa i veterinarskim bolnicama.
Simptomi
Tipičan simptom ove bolesti je izuzetno jak svrab. Pas se češe kandžama, gricka zubima, liže ili se trlja o predmete kao što su tepisi ili trava napolju. Kod zaraženog psa mogu se primetiti gubitak dlake, osip, ogrebotine, crvenilo i zadebljanje kože, kao i prisustvo ljuskica i krasta. Zbog neizdrživog svraba, pas može odbijati hranu i gubiti težinu. Oboljenje obično počinje na manje dlakavim delovima tela i postepeno se širi, retko uključujući područje leđa. Sekundarna bakterijska infekcija može se razviti usled uplitanja bakterija u ogrebotine ili unošenja infekcije putem parazita, što može izazvati neprijatan miris, intenzivno crvenilo, vlažne rane i gnojni iscjedak.
Bolezen je vrlo zarazna, pa se slični simptomi mogu javiti kod svih pasa koji žive zajedno ili su u kontaktu sa zaraženim psom. Vredno je napomenuti da neki psi mogu doživeti samo intenzivan svrab bez ostalih simptoma, dok drugi mogu delovati kao asimptomatski prenosioci parazita.
Ova fotografija jasno prikazuje kliničke manifestacije sarkoptoze kod psa.
Dijagnostika sarkoptoze
Pre posete veterinaru, preporučuje se da ne tretirate ljubimca nijednim preparatom – čak ni neživanje (kupanje) ne treba započeti pre postavljanja tačne dijagnoze. Naime, veterinar će u klinici obavezno uzeti strugotinu kože, a rezultati mogu biti iskrivljeni kućnim pokušajima ublažavanja nelagodnosti ljubimca.
Standardni protokol dijagnostike sarkoptoze kod pasa obično uključuje:
- Prikupljanje anamneze – informacije o kontaktima sa drugim životinjama, putovanjima, trajanju bolesti, prethodnim tretmanima, ishrani itd. Ovaj postupak pomaže u postavljanju diferencijalne dijagnoze sa sličnim simptomima i promenama u organizmu, čime se formira lista mogućih oboljenja.
- Strugotina kože i mikroskopija – otkrivanje grinje nije uvek uspešno jer su grinje unutarkožni paraziti i njihova populacija obično nije veoma velika.
- Refleks uha – metod gde se trljanjem rubova ušiju između prstiju primećuje intenzitet svraba kod psa.
- Serološki test – metod kojim se traže antitela koja pas proizvodi kao odgovor na prisustvo parazita. Iako potvrđuje dijagnozu, test može ostati pozitivan nekoliko meseci nakon oporavka psa.
Važno je napomenuti da se dijagnoza i lečenje mogu postaviti samo u veterinarskoj klinici. Samostalno ispitivanje ljubimca na osnovu nepouzdanih informacija može dovesti do pogrešnih dijagnoza, kao na primer psoroptoze – parazitske bolesti zečeva koje izazivaju sitne grinje Psoroptes cuniculi, a neadekvatno lečenje može dodatno naškoditi ljubimcu.
Terapijski režim lečenja sarkoptoze kod pasa
Lečenje kožnih bolesti gotovo uvek podrazumeva kompleksan pristup koji ima za cilj smanjenje simptoma poput svraba i bola, čišćenje kože od krasta i ljuskica, kao i eliminaciju sekundarnih infekcijskih procesa. U regionu Balkana, pravovremena veterinarska intervencija je od presudnog značaja.
Zbog toga protokol lečenja u veterinarskoj klinici obično izgleda prilično obiman:
- Antiparazitski tretmani u vidu lokalnih ili sistemskih preparata; tretman se preporučuje svim psima koji žive zajedno ili su u čestom kontaktu, kako bi se sprečilo stalno kruženje parazita u populaciji.
- Antibakterijska terapija tokom 3-4 nedelje, neophodna ukoliko veterinar otkrije komplikacije poput piodermije (gnojno oštećenje kože). Doziranje i trajanje lečenja mogu varirati zbog specifičnih karakteristika nakupljanja leka u koži.
- Upotreba steroidnih protivupalnih lekova radi ublažavanja svraba i nelagodnosti. Hormonski lekovi, kao što je prednizolon, mogu se koristiti ograničeno (najčešće 1-2 nedelje), dok se tablete poput Apokvela smatraju efikasnom alternativom.
- Kupanje pas sa običnim ili antiparazitarnim šamponima pomaže u poboljšanju stanja kože i uklanjanju ljuskica i drugih izlučevina.
- Ukoliko je moguće, preporučuje se odlaganje svih platnenih predmeta vezanih za pse, dok se ostala oprema i površine tretiraju antiparazitarnim sredstvima sa akaricidnim dejstvom.
Koji preparati se koriste za tretman pasa protiv parazita? Izbor preparata je širok, a svaki ima svoje specifičnosti u primeni. Vlasnici određenih rasa treba da budu upoznati sa posebnim napomenama pre upotrebe određenih lekova.
Tablete
Za lečenje sarkoptoze efikasni su preparati kao što su Bravekto, Simparika i Nexgard. Prednost tableta je dugotrajno i pouzdano dejstvo, uz dodatnu zaštitu od drugih spoljašnjih, a ponekad i unutrašnjih parazita (kao kod Nexgarda). Međutim, nisu pogodni za pse koji imaju problema sa povraćanjem.
Nikako ne savetujemo samostalno lečenje ukoliko sumnjate da je pas zaražen sarkoptozom, jer neodgovarajući tretman može naneti ozbiljnu štetu.
Injekcije
Veterinar može preporučiti subkutano davanje ivermektina jednom na 14 dana ili doramektina jednom na 7 dana tokom perioda od 4-6 nedelja. Ova metoda predstavlja dobru alternativu tabletama, ali preparati ove grupe imaju opsežan spisak kontraindikacija.
Pre početka terapije, veterinar mora potvrditi da lek nije štetan za pse vaše rase. Vlasnicima nemačkih i australijskih ovčara, kao i pasa kao što su Sheltiji, savetuje se oprez zbog genetske predispozicije na netoleranciju određenih lekova (MDR-1, poznat i kao ABCB-1 mutacija). Supstance poput doramektina i ivermektina strogo su kontraindikovane, dok su selektin, milbemicin i moksidektin potencijalno opasni za osetljive pse – u takvim slučajevima treba ih zameniti drugim preparatima ili primenjivati uz strog nadzor veterinara.
Kapi na vratu
Preparati kao što su Stronghold, Selafort, Inspector i Advokat sadrže aktivne supstance protiv grinja, te su pogodni za lečenje sarkoptoze. Međutim, njihov efekat se smanjuje kod pasa koji se često kupaju ili plivaju u otvorenim vodotocima. Takođe, kod nekih pasa primena kapi može izazvati lokalne reakcije, poput opekotina, intenzivnog svraba i dermatitisa.
Sprejevi
Sprejevi poput Folina, Fipronila i Frontlaina efikasni su protiv sarkoptične grinje, ali je neophodno pridržavati se tačnih intervala i učestalosti tretmana. Budući da se sprejevi ne ispiru, važno je osigurati dobar kontakt preparata sa kožom, što može biti izazovno kod pasa sa gustom dlakom, poput onih sličnih samojedskoj ili kešhond rasi.
Šamponi
Iako specijalizovani šamponi sa deklarisanim efektom protiv svih spoljašnjih parazita mogu pomoći, oni nisu u stanju da eliminšu sve intrakožne grinje. Stoga se šamponi smatraju pomoćnim sredstvom u borbi protiv bolesti.
Rastvori
Preparat Lime Sulfur nanosi se na kožu celog tela psa jednom nedeljno tokom 4-6 nedelja, uz neophodnu meru da se spreči lizanje preparata dok se potpuno ne osuši. Njegova primena može biti otežana kod pasa dugodlake rase, kao što su Shih Tzu, Collie ili Afghan hound.
Potpuno izbegavajte upotrebu preparata kao što su Amitrazin, Diklofos, Hlorofos, Akarocid i drugih sličnih, koji sadrže amitraz i fosfor-organske supstance. Ovi lekovi su izuzetno toksični, a potencijalna korist od lečenja znatno ustupa šteti.
Narodni lekovi
Takođe se strogo ne preporučuje upotreba narodnih lekova u borbi protiv parazita. Metodi poput trljanja alkoholom ili sirćetom, kupki u biljnim infuzijama i drugih kućnih tretmana su malo efikasni, a mogu biti opasni po zdravlje kako pasa, tako i njihovih vlasnika.
Posebnosti kod štenaca
Štenci mlađi od godinu dana često pokazuju iste simptome kao i odrasli psi – gubitak dlake, pojavu krasta i osipa, uz crvenilo kože. Posebnost ovih slučajeva leži u ograničenjima za primenu preparata, jer je većina dozvoljena tek od drugog meseca života, što onemogućava tretman najmlađih životinja. Kao rešenje, preporučuje se upotreba sprejeva poput Frontlaina i Fipronila, koji se mogu koristiti kod štenaca starijih od dva dana.
U slučaju da se simptomi primećuju kod dojilje, za konsultacije i određivanje terapije treba dovesti samo odraslog psa, dok se štenci privremeno ostavljaju pod nadzorom pouzdane osobe. Obavezno obavestite veterinara o prisustvu dodatnih štence, jer ta informacija može uticati na izbor terapije.
Opasnost sarkoptoze za ljude
Kod ljudi se može javiti takozvana lažna sarkoptoza. Tokom kontakta sa zaraženim psima, larve parazita mogu prodrijeti u kožu, ali u većini slučajeva nisu u stanju da se razviju u odraslu grinju, te ih organizam vremenom odbacuje.
Ipak, uprkos nepotpunom životnom ciklusu parazita, kod zaražene osobe može se javiti izražen svrab, crvenilo, osip i formiranje krasta na koži. Promene su najizraženije na izloženim delovima tela, posebno u područjima gde je došlo do kontakta sa zaraženim psima. Simptomi nestaju nakon oporavka psa ili njegovog odvajanja, a sama bolest obično ne zahtijeva specifično lečenje, osim ublažavanja nelagodnosti.
Prevencija
Pouzdana prevencija sarkoptoze podrazumeva celogodišnji tretman antiparazitarnim preparatima dugog dejstva. U tu svrhu se mogu koristiti kapi ili tablete, pri čemu se za svakog ljubimca bira najpogodniji režim, s obzirom na uslove života i mogućnosti vlasnika.
Ukoliko redovni tretmani nisu mogući, alternativni pristup predstavlja planirani tretman pasa pre posete izložbama ili drugim okupljanjima, kao i ograničavanje kontakta sa očigledno bolesnim ili lutajućim životinjama.
- Izvori:
-
Scott, D. W., Miller, W. H. & Griffin, C. E. (2001). Muller and Kirk's Small Animal Dermatology
-
Olivry, T. et al. (2015). Canine Atopic Dermatitis: A Practical Guide for Diagnosis and Management
