Šta je sarkoptoza?
Sarkoptoza, poznata i kao sarkoptična šuga, zarazna je bolest kože koju kod pasa izaziva grinja Sarcoptes scabiei. Ovaj sitni parazit nije vidljiv golim okom. Ženke kopaju tunele u površinskom sloju kože, a prisustvo grinja i reakcija organizma na njih izazivaju izražen svrab.
Češanje i grickanje oštećuju kožu i mogu doprineti razvoju sekundarne bakterijske infekcije. Sarkoptoza se može preneti i na ljude, kod kojih obično izaziva prolazne kožne promene, ali svrab i osip ipak zahtevaju savet lekara.
Kako se prenosi?
Najčešći put prenosa je bliski kontakt sa zaraženom životinjom. Izvor zaraze mogu biti drugi psi ili divlje životinje, uključujući lisice. Bolest se javlja tokom cele godine i može pogoditi psa bilo koje rase, pola ili uzrasta.
Moguć je i posredan prenos preko ležajeva, ćebadi i pribora za negu. Grinje van domaćina mogu preživeti određeno vreme, a trajanje zavisi od temperature i vlažnosti. Zato je, uz terapiju životinja, važno očistiti predmete i prostor koje koriste.
Simptomi i kada potražiti pomoć
Najupadljiviji simptom je jak svrab: pas se češe, gricka, liže ili trlja o pod i predmete. Mogu se javiti crvenilo, sitan osip, gubitak dlake, ljuske, kraste i ogrebotine. Promene su česte na rubovima ušiju, laktovima, skočnim zglobovima i donjoj strani tela, ali se mogu proširiti.
Neki psi u početku imaju izražen svrab bez očiglednih promena na koži. Psi koji su bili u kontaktu mogu imati blage simptome ili još ne pokazivati znake bolesti. Sam izgled kože ili fotografija nisu dovoljni da se potvrdi sarkoptoza, jer slične promene izazivaju i druga oboljenja.
Zakažite pregled čim primetite uporan ili intenzivan svrab. Ako pas ima gnojne ili bolne rane, neprijatan miris kože, odbija hranu ili je izrazito malaksao, javite se veterinaru bez odlaganja. Otežano disanje, kolaps ili grčevi, naročito nakon primene nekog preparata, zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.
Kako se postavlja dijagnoza?
Veterinar procenjuje simptome, raspored promena i podatke o kontaktima sa životinjama i prethodnim tretmanima. Pre pregleda nemojte uvoditi nove lekove ili medicinske šampone na svoju ruku. Pitajte ambulantu da li treba izbegavati kupanje i obavezno navedite sve preparate koje je pas već dobio; ne prekidajte propisanu terapiju bez dogovora.
Strugotine kože i mikroskopski pregled mogu otkriti grinje ili njihova jaja. Negativan nalaz ne isključuje sarkoptozu, jer parazite nije uvek lako pronaći.
Refleks češanja pri nadraživanju ruba uha može podržati sumnju, ali sam po sebi ne potvrđuje bolest.
Testovi na antitela, tamo gde su dostupni, mogu pomoći u proceni. U ranoj fazi mogu biti negativni, a nakon uspešnog lečenja neko vreme ostati pozitivni, pa se tumače zajedno sa ostalim nalazima.
Kada sumnja ostaje uprkos negativnim nalazima, veterinar može odrediti probnu antiparazitsku terapiju i pratiti odgovor. Istovremeno procenjuje druge uzroke svraba, poput buva, alergija i drugih kožnih infekcija.
Lečenje sarkoptoze
Osnova lečenja je odgovarajući antiparazitski lek. Izbor preparata, doza, razmak između primena i trajanje terapije zavise od konkretnog proizvoda, uzrasta, težine i zdravstvenog stanja psa. Odobrene namene lekova razlikuju se među zemljama, pa veterinar bira terapiju prema dostupnim preparatima i lokalnim uslovima.
Psi koji žive zajedno ili su bili u bliskom kontaktu obično se leče istovremeno, čak i kada nemaju simptome. Za druge životinje u domaćinstvu veterinar određuje zaseban, za njih bezbedan plan.
Sekundarna bakterijska infekcija leči se ako je utvrđena pregledom i odgovarajućim nalazima. Antibiotici nisu potrebni svakom psu, a njihov izbor i trajanje primene ne određuju se unapred za sve slučajeve.
Kod izrazitog svraba veterinar može uključiti lek za ublažavanje tegoba. Takvi lekovi ne uništavaju grinje, a njihov izbor zahteva oprez ako postoje infekcije ili druga oboljenja.
Kupanje odgovarajućim šamponom može pomoći nezi kože, ali se usklađuje sa terapijom, naročito ako pas dobija preparat koji se nanosi na kožu.
Svrab može potrajati i nakon početka delotvorne terapije. Ne ponavljajte doze samoinicijativno i ne prekidajte lečenje čim pas izgleda bolje. Ako nema očekivanog poboljšanja ili se stanje pogoršava, potrebna je kontrola da bi se proverili primena leka, moguće ponovno zaražavanje i drugi uzroci simptoma.
Tablete i preparati za kožu
Pojedini lekovi iz grupe izoksazolina koriste se za lečenje sarkoptoze. Ne štiti svaki proizvod od istih parazita: zaštita od unutrašnjih parazita zavisi od dodatnih aktivnih sastojaka. Veterinaru prijavite ranije napade ili druga neurološka oboljenja, kao i povraćanje nakon uzimanja tablete; ne dajte zamensku dozu bez njegovog saveta.
Za sarkoptozu se koriste i određeni preparati sa selamektinom ili moksidektinom. Važno je proveriti tačan sastav i namenu proizvoda, a ne oslanjati se samo na trgovački naziv. Uputstva za kupanje i plivanje razlikuju se među preparatima. Ako se posle nanošenja pojavi jaka iritacija, obratite se veterinaru.
Ivermektin, doramektin i genetska osetljivost
Ivermektin i doramektin mogu se koristiti u određenim veterinarskim okolnostima, ali nisu preparati za samostalnu primenu. Neodgovarajuće doze mogu izazvati ozbiljnu neurološku toksičnost. Posebno je opasno davati psu preparate namenjene drugim vrstama životinja bez veterinarskog naloga.
Mutacija gena ABCB1, poznata i kao MDR1, povećava osetljivost na određene lekove. Češća je kod nekih ovčarskih rasa i njihovih mešanaca, ali rasa sama ne potvrđuje niti isključuje mutaciju. Rizik zavisi od leka i doze; veterinar procenjuje potrebu za genetskim testiranjem i bira bezbednu terapiju. Nisu svi lekovi iz iste grupe jednako rizični kada se koriste prema odobrenom uputstvu.
Šamponi, sprejevi i rastvori
Preparat namenjen buvama i krpeljima nije automatski delotvoran protiv sarkoptičnih grinja. Šamponi najčešće imaju pomoćnu ulogu i ne treba da zamene propisani antiparazitski tretman. U pojedinim slučajevima veterinar može preporučiti rastvor na bazi sumpora i kreča, uz precizna uputstva o razblaživanju, primeni i sprečavanju lizanja.
Ne koristite kućne ili poljoprivredne insekticide, nerazblažene koncentrate, alkohol ili sirće na koži psa. Takvi postupci mogu izazvati iritaciju ili trovanje. Ni biljne kupke ni drugi narodni lekovi nisu pouzdana zamena za terapiju.
Štenci i kuje koje doje
Kod štenaca se mogu javiti isti simptomi kao kod odraslih pasa, ali izbor leka ograničavaju uzrast i telesna masa. Minimalni uzrast za neki proizvod ne znači da je on ujedno pogodan za lečenje sarkoptoze. I veoma mladi štenci mogu dobiti odgovarajuću pomoć, ali terapiju mora odrediti veterinar.
Ako simptome ima kuja koja doji ili neko štene u leglu, obavestite veterinara o celom leglu pre dolaska. Dogovorite koje životinje treba pregledati i kako ih bezbedno dovesti. Plan mora obuhvatiti sve izložene životinje i bezbednost leka za kuju i štence.
Može li se preneti na ljude?
Grinje poreklom od psa mogu kod ljudi izazvati svrab i crveni osip nakon kontakta. Obično ne održavaju trajan životni ciklus na čoveku, pa se tegobe često povlače kada se ukloni izvor izlaganja. Ipak, nije moguće svaki osip pripisati psu niti unapred obećati da lečenje neće biti potrebno.
Ako se kod vas ili ukućana pojave kožne promene, obratite se lekaru i navedite da pas ima sumnju na sarkoptozu ili potvrđenu bolest. Ne koristite veterinarske preparate na ljudima. Do veterinarskog saveta ograničite bliski kontakt sa psom, posebno deljenje kreveta, i perite ruke nakon nege.
Čišćenje prostora i prevencija
Operite ležajeve, ćebad i perive navlake na temperaturi koju materijal podnosi i dobro ih osušite. Očistite pribor za negu i usisajte mesta na kojima pas boravi. Nije nužno baciti sve platnene predmete. Za predmete koji se ne mogu oprati i eventualni tretman prostora tražite savet veterinara; ne prskajte prostor nasumično insekticidima.
Dok veterinar ne proceni da je bezbedno, izbegavajte kontakt obolelog psa sa drugim psima, salone za negu i okupljanja. Pri zakazivanju pregleda najavite sumnju na zaraznu kožnu bolest kako bi ambulanta mogla da organizuje prijem.
Redovna zaštita odgovarajućim antiparazitskim preparatom može smanjiti rizik, ali ne deluje svaki preparat protiv sarkoptičnih grinja. Plan zaštite dogovorite sa veterinarom prema načinu života psa. Izbegavanje kontakta sa životinjama koje imaju kožne promene i brzo reagovanje na nov svrab ostaju važni; jednokratni tretman pre okupljanja nije garancija zaštite.
