Heterohromija je razlika u boji dužica — obojenih delova oka. Pas može imati oči različitih boja ili više boja unutar jedne dužice. Urođena heterohromija često je bezazlena osobina, dok promena boje oka koja nastane kasnije može biti znak očne bolesti.
Uzroci heterohromije kod pasa
Boja dužice zavisi, između ostalog, od količine i rasporeda pigmenta melanina. Smeđe oči imaju više pigmenta, dok plave imaju manje. Rožnjača je providan prednji deo oka i ne određuje njegovu uobičajenu boju.
Urođena heterohromija povezana je sa genetikom i postaje uočljiva dok se boja očiju šteneta razvija. Može biti povezana sa merle, odnosno mramornom bojom dlake, ili sa belim oznakama, ali se javlja i nezavisno od tih obrazaca. Sama razlika u boji dužica obično ne narušava vid; ipak, boja očiju nije dokaz da su oči i sluh psa zdravi.
Naknadna promena izgleda ili boje oka nije nužno heterohromija. Povreda, upala unutar oka i pojedini tumori mogu promeniti izgled dužice, dok zamućenje rožnjače ili sočiva može stvoriti utisak da je oko promenilo boju. Uzrok se ne može pouzdano utvrditi samo posmatranjem ili na osnovu fotografije.
Kada je potreban veterinarski pregled
Ako su oči ranije bile iste boje, a zatim se jedno ili oba oka promene, zakažite pregled kod veterinara, koji po potrebi može preporučiti veterinarskog oftalmologa. I urođenu razliku u boji korisno je pomenuti pri redovnom pregledu, naročito ako oči do sada nisu pregledane.
Nagla promena izgleda oka, crvenilo, zamućenje, žmirkanje, držanje oka zatvorenim ili trljanje oka zahtevaju pregled istog dana. Kod povrede oka ili naglog gubitka vida odmah potražite veterinarsku pomoć. Ne koristite kapi za ljude niti ranije propisane lekove bez saveta veterinara.
Tipovi heterohromije
Potpuna: jedno oko je drugačije boje od drugog, na primer jedno je plavo, a drugo smeđe.
Sektorska ili delimična: deo dužice ima drugačiju boju od ostatka. Može biti prisutna u jednom ili oba oka.
Centralna: oko zenice se vidi prsten drugačije boje od spoljašnjeg dela dužice. Taj prsten ne mora biti plav.
Kod kojih rasa se javlja
Heterohromija se može javiti kod različitih rasa i mešanaca. Među poznatim primerima su sibirski haski i psi sa merle bojom dlake. To ne znači da svaki pas tih rasa ima različito obojene oči, niti da se na osnovu boje očiju može pouzdano odrediti rasa.
Sibirski haski: može imati smeđe ili plave oči, oči različitih boja ili delimično različito obojene dužice. Plave oči i heterohromija kod ove rase ne moraju biti povezane sa merle bojom dlake.
Border koli: različite boje očiju mogu se javiti, naročito kod pasa sa merle bojom dlake, ali nisu osobina svih pripadnika rase.
Jazavičar: kod pasa sa mramornim, odnosno merle obrascem dlake mogu se pojaviti plave oči ili delovi dužice drugačije boje.
Australijski ovčar: može imati različito obojene oči ili više boja u jednoj dužici. Ova osobina nije ograničena samo na jednu boju dlake.
Različite boje očiju mogu se videti i kod šeltija, kolija, nemačke doge i dalmatinca. Nema pouzdanog osnova da se iz ovih primera napravi rang-lista rasa kod kojih je heterohromija najčešća.
Da li je potrebna posebna nega
Ako je heterohromija urođena i pregledom nisu utvrđene očne bolesti, sama razlika u boji ne zahteva lečenje niti posebnu negu. Pratite da li se izgled očiju menja i da li pas pokazuje nelagodnost ili slabije vidi. Kod pojedinih genetskih obrazaca pigmentacije mogu postojati i problemi sa sluhom ili razvojem očiju, ali se oni ne mogu zaključiti samo iz heterohromije; potrebu za dodatnim pregledima procenjuje veterinar.
