Alergija ili netolerancija na hranu?
Alergija na hranu je reakcija imunog sistema na određeni sastojak hrane, najčešće protein. Može se razviti i na hranu koju je pas dugo jeo bez problema. To ne znači da se alergen vremenom „nagomilao” u organizmu, već da se promenio imunski odgovor.
Netolerancija na hranu nije alergijska reakcija i ne nastaje istim imunskim mehanizmom. Primer je otežano varenje laktoze zbog nedovoljne aktivnosti enzima laktaze. Neki odrasli psi zbog toga imaju gasove ili proliv nakon mleka, ali to ne znači da su svi psi netolerantni na sve mlečne proizvode.
Alergija i netolerancija spadaju u neželjene reakcije na hranu. Samo na osnovu simptoma vlasnik ih ne može pouzdano razlikovati. Alergija se može javiti kod psa bilo koje rase i uzrasta; rasa ili podatak o alergijama kod srodnika nisu dovoljni za dijagnozu.
Šta još može izazvati slične simptome?
Svrab ne znači automatski da je pas alergičan na hranu. Veterinar razmatra i druge uzroke, koji mogu postojati istovremeno:
Alergijski dermatitis izazvan buvama — reakcija na pljuvačku buve; i mali broj ujeda može izazvati izražen svrab.
Atopijski dermatitis — alergijska bolest kože povezana sa alergenima iz okoline, poput polena i grinja iz kućne prašine.
Druge parazite, bakterijske i gljivične infekcije kože, kao i nealergijske bolesti.
Alergija na hranu često izaziva tegobe tokom cele godine. Sezonsko pogoršanje može usmeriti pažnju na alergene iz okoline ili buve, ali samo po sebi ne potvrđuje niti isključuje alergiju na hranu.
Koji sastojci mogu izazvati alergiju?
Među sastojcima na koje se beleže alergijske reakcije nalaze se govedina, piletina, mlečni proteini, jaja, jagnjetina i drugi izvori proteina. Reakcije su moguće i na biljne proteine. Nijedan od ovih sastojaka nije štetan za svakog psa: važni su individualna reakcija i prethodna ishrana.
Oznake poput „bez žitarica” ili „monoproteinska hrana” nisu garancija da je proizvod pogodan za psa sa alergijom. Važni su kompletan sastav, pouzdanost proizvodnje i izbor dijete prema istoriji ishrane konkretnog psa.
Kako se alergija na hranu manifestuje?
Svrab i promene na koži
Čest znak je svrab: pas se češe, gricka kožu ili uporno liže šape. Tegobe mogu zahvatiti uši, šape, stomak, pazuhe i prepone, ali i druge delove tela. Jačina svraba može varirati, a njegov raspored nije dovoljan da se utvrdi uzrok.
Mogu se pojaviti crvenilo, sitne izdignute promene na koži, gubitak dlake i ranice od češanja. Dugotrajne tegobe mogu dovesti do zadebljanja i tamnjenja kože. Sekundarne bakterijske ili gljivične infekcije mogu dodatno pojačati svrab i zahtevaju zasebno lečenje.
Ponavljane upale ušiju
Ponavljana ili hronična upala spoljašnjeg ušnog kanala ponekad je jedini primetan znak. Obratite pažnju na tresenje glavom, češanje ušiju, crvenilo, neprijatan miris, sekret ili bol pri dodiru. Ovi simptomi imaju i druge uzroke, pa je potreban pregled pre stavljanja bilo kakvih preparata u uho.
Tegobe sa varenjem
Kod nekih pasa javljaju se meka stolica, proliv, gasovi, češće pražnjenje creva ili povraćanje, sa kožnim simptomima ili bez njih. Ove tegobe ne treba zanemariti niti unapred pripisati alergiji: mogu biti posledica drugih bolesti, parazita ili neodgovarajuće hrane.
Kada je potreban hitan pregled?
Otežano disanje, naglo oticanje njuške ili lica, kolaps ili izrazita slabost zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Hitno se obratite veterinaru i kod upornog povraćanja, krvi u povraćenom sadržaju ili stolici, jakog bola ili nemogućnosti da pas zadrži vodu. To nisu simptomi koje treba pratiti kod kuće uz pretpostavku da je reč samo o alergiji.
Iscedak iz očiju, kijanje i kašalj nisu tipični znaci alergije na hranu i zahtevaju procenu drugih mogućih uzroka. Fotografija kožnih promena takođe nije dovoljna za postavljanje dijagnoze.
Kako se postavlja dijagnoza?
Veterinar pregleda psa i prikuplja podatke o trajanju simptoma, dosadašnjoj ishrani, poslasticama, lekovima i zaštiti od parazita. Prema nalazu proverava druge uzroke i leči eventualne infekcije. Procena alergije na hranu može se sprovoditi uporedo sa tim postupcima.
Eliminaciona dijeta
Najpouzdaniji način za potvrdu neželjene reakcije na hranu jeste strogo sprovedena eliminaciona dijeta, praćena kontrolisanim vraćanjem prethodne hrane. Samo poboljšanje tokom dijete nije dovoljno za potvrdu alergije, a ovaj postupak ne razlikuje uvek imunsku alergiju od netolerancije.
Veterinar bira dijetu sa izvorom proteina koji pas ranije nije jeo ili veterinarsku dijetu sa hidrolizovanim proteinima. Hidrolizom se proteini razlažu na manje delove, čime se smanjuje verovatnoća alergijske reakcije, ali uspeh nije garantovan za svakog psa. Domaće pripremljena dijeta mora biti stručno planirana da ne bi dovela do nutritivnih nedostataka.
Kod kožnih simptoma probna dijeta obično traje najmanje osam nedelja, a veterinar je po potrebi produžava do 12 nedelja. Tokom tog perioda pas dobija samo dogovorenu hranu i vodu. Izostavljaju se ostale poslastice, ostaci sa stola, žvakalice i tuđa hrana.
Aromatizovani lekovi, suplementi i sredstva za oralnu higijenu takođe mogu sadržati proteine koji ometaju probu. Proverite ih sa veterinarom, ali nemojte samostalno prekidati neophodnu terapiju. Svi ukućani treba da poštuju isti plan, a korisno je beležiti svrab, promene na ušima, stolicu i eventualna odstupanja od dijete.
Ako se simptomi smanje, veterinar planira vraćanje prethodne hrane, odnosno provokaciju. Ponovna pojava simptoma, a zatim poboljšanje nakon povratka na eliminacionu dijetu, podržava dijagnozu reakcije na hranu. Pojedinačni sastojci mogu se naknadno ispitivati prema dogovorenom planu. Kod psa koji je imao ozbiljnu akutnu reakciju provokaciju ne treba pokušavati kod kuće.
Ako nema poboljšanja, veterinar proverava sprovođenje dijete, njen izbor, infekcije i druge moguće uzroke. Izostanak odgovora ne znači automatski da pas ima atopijski dermatitis; moguće je i istovremeno postojanje više problema.
Da li pomažu testovi iz krvi?
Komercijalni testovi iz krvi, pljuvačke ili dlake nisu dovoljno pouzdani da potvrde ili isključe alergiju na hranu i ne zamenjuju eliminacionu dijetu sa provokacijom. Krvne analize mogu biti korisne za procenu opšteg zdravlja ili drugih bolesti, kada veterinar za njih vidi razlog.
Lečenje i dugoročna ishrana
Osnova kontrole potvrđene alergije jeste izbegavanje sastojka koji izaziva reakciju. To često zahteva dugoročnu prilagođenu ishranu, ali nije uvek neophodno utvrditi svaki pojedinačni alergen ako pas dobro reaguje na potpunu i uravnoteženu dijetu.
Moguće opcije su odgovarajuća veterinarska dijeta, pažljivo odabrana gotova hrana bez problematičnog sastojka ili domaća ishrana koju je sastavio veterinar sa stručnim znanjem o ishrani. Sama zamena piletine govedinom, ribom ili ćuretinom nije garancija uspeha; nova hrana može sadržati druge neprikladne sastojke.
Kada su potrebni lekovi?
Veterinar po potrebi propisuje lekove za ublažavanje svraba i lečenje upale ušiju, kožnih infekcija ili probavnih tegoba. Antihistaminici kod pasa nemaju dosledan efekat na alergijski svrab i nisu zamena za odgovarajuću dijetu. Lekovi za ljude i preostala terapija od ranijeg lečenja ne smeju se davati na svoju ruku.
Antibiotici ili lekovi protiv gljivica koriste se kada nalaz ukazuje na odgovarajuću infekciju, a ne rutinski za svaku alergiju. Tokom dijagnostičke dijete veterinar usklađuje terapiju i praćenje simptoma kako lekovi ne bi otežali tumačenje rezultata.
Može li se alergija sprečiti?
Ne postoji pouzdan način da se spreči razvoj alergije na hranu. Kvalitetna, uravnotežena ishrana podržava zdravlje, ali ne garantuje zaštitu od alergije. Kod psa sa potvrđenom reakcijom cilj je sprečavanje ponovnog izlaganja problematičnom sastojku.
Proveravajte sastav hrane, poslastica, žvakalica i dodataka; ne oslanjajte se samo na naziv proizvoda.
Dogovorite se sa ukućanima i drugim ljudima da psu ne daju hranu van njegovog plana ishrane.
Sprečite pristup tuđim činijama i ostacima hrane tokom šetnje.
Sprovodite zaštitu od parazita prema savetu veterinara; buve mogu izazvati ili pojačati svrab nezavisno od hrane.
Pratite kožu, uši i varenje i zakažite pregled ako se simptomi vrate, umesto da često menjate hranu bez plana.
Odgovori na često postavljana pitanja
Kako se prepoznaje alergija na piletinu?
Ne postoji simptom karakterističan samo za piletinu. Svrab, upale ušiju ili probavne tegobe mogu izgledati isto kao kod reakcije na druge sastojke. Uloga piletine procenjuje se eliminacijom i kontrolisanim ponovnim uvođenjem, uz vođenje veterinara.
Da li treba stalno menjati hranu?
Nasumično menjanje hrane otežava praćenje reakcija i može izazvati dodatne probavne tegobe. Za dijagnostiku je potrebna dosledna proba pažljivo izabrane dijete, a ne niz kratkih pokušaja sa različitim proizvodima.
Može li pas sa alergijom normalno da živi?
Kod mnogih pasa simptomi se mogu dobro kontrolisati odgovarajućom ishranom i lečenjem pratećih problema. Ishod zavisi i od toga da li postoje druge alergije ili bolesti, pa su povremene kontrole i dosledno sprovođenje plana važni.
