Šta je pravilan ugriz kod psa?

Ugriz, odnosno okluzija, opisuje odnos zuba gornje i donje vilice kada pas zatvori usta. Kod mnogih rasa uobičajen je makazast ugriz: gornji sekutići nalaze se neposredno ispred donjih, a donji očnjaci uklapaju se u prostor između gornjih krajnjih sekutića i očnjaka, bez povređivanja okolnog tkiva.

Odrastao pas obično ima 42 stalna zuba: 12 sekutića, četiri očnjaka, 16 premolara i 10 molara. Sekutići služe za odgrizanje i sitne pokrete pri uzimanju hrane, očnjaci za hvatanje i držanje, a premolari i molari za sečenje i usitnjavanje. Broj zuba može odstupati zbog razvojnih promena, neizniklih zuba ili njihovog gubitka; razlog treba proceniti pregledom.

Oblik glave utiče na odnos vilica. Kod nekih rasa sa kratkom njuškom, poput buldoga, pekinezera i ši-cua, donja vilica je isturena i takav odnos može biti deo rasnog standarda. Ipak, prihvatljiv izgled prema standardu nije garancija zdravog ugriza: važno je da pas može udobno da zatvori usta i uzima hranu i da zubi ne povređuju nepce, desni ili usne.

Tipovi nepravilnog ugriza

Malokluzija je nepravilan odnos zuba ili vilica. Može zahvatiti samo jedan zub ili ceo zubni niz. Nije svako odstupanje podjednako ozbiljno niti svako zahteva lečenje; najvažnije je da li izaziva bol, povrede ili smetnje pri hranjenju.

Kleštast ugriz

Kod kleštastog ugriza ivice gornjih i donjih sekutića dodiruju se direktno, umesto da gornji sekutići budu malo ispred donjih. To može doprineti trošenju tih zuba, ali ne znači samo po sebi da pas ne može da jede ili da će mu zubi ispasti. Odnos ostalih zuba procenjuje se zasebno.

Donja vilica kraća u odnosu na gornju

Kada je donja vilica relativno kraća, donji zubi nalaze se dalje iza odgovarajućih gornjih zuba. Poseban problem nastaje ako donji očnjaci udaraju u nepce ili desni. Takav kontakt može izazvati bol i rane, pa zahteva veterinarsku procenu.

Donja vilica isturena u odnosu na gornju

Kod ovog odnosa donji sekutići nalaze se ispred gornjih. Može biti očekivan kod pojedinih rasa sa kratkom njuškom, dok kod drugih predstavlja odstupanje. Potreba za lečenjem ne određuje se samo prema rasi ili izgledu, već prema položaju svih zuba, kontaktu sa mekim tkivima i funkciji usta.

Otvoren ugriz i asimetrija vilica

Kod otvorenog ugriza deo zuba ne ostvaruje očekivani kontakt kada su usta zatvorena. Kod asimetrije leva i desna strana vilice nisu jednako razvijene ili su pomerene, na primer posle povrede. Posledice zavise od stepena promene i toga da li zubi ometaju zatvaranje usta ili povređuju tkivo.

Nepravilan položaj pojedinačnih zuba

Zub može biti nagnut ka unutra ili spolja, rotiran ili izniknuti na neuobičajenom mestu. Očnjaci usmereni ka unutra mogu povređivati nepce. Zbijeni ili rotirani zubi, koji se mogu videti kod pasa sa kratkom njuškom, otežavaju čišćenje i nisu automatski bezazleni samo zato što su česti u određenoj rasi.

Zaostali mlečni i prekobrojni zubi

Ako mlečni zub ostane prisutan dok stalni zub izbija, može ometati njegov položaj i stvarati prostor u kome se zadržavaju naslage. To se naročito sreće kod malih pasa. Pravi prekobrojni zubi predstavljaju razvojnu promenu. Pregled, a po potrebi i dentalni rendgenski snimci, pomažu da se utvrdi koji su zubi prisutni i šta treba preduzeti.

Uzroci nepravilnog ugriza

Na odnos vilica i položaj zuba utiču nasleđe, razvoj i oblik glave. Pravilan ugriz roditelja ne garantuje da potomstvo neće imati odstupanja. Promene se mogu javiti i zbog zaostalih mlečnih zuba, povreda vilice ili drugih poremećaja razvoja i nicanja zuba.

Nasledno poreklo nepravilnog ugriza ne znači da se njegove bolne posledice ne mogu lečiti.

Tokom rasta šteneta odnos vilica može se menjati, ali nije bezbedno pretpostaviti da će svako odstupanje nestati samo od sebe. Ako zub već povređuje nepce ili desni, pregled ne treba odlagati do završetka smene zuba.

Uravnotežena ishrana važna je za razvoj kostiju i zuba, ali ne može pouzdano sprečiti naslednu malokluziju. Kalcijum, vitamin D i druge dodatke ne treba davati na svoju ruku: i višak može biti štetan. Vrlo tvrdi predmeti i grubo povlačenje u igri mogu povrediti zube i vilicu, ali nisu objašnjenje za svako odstupanje u ugrizu.

Posledice i znaci za pregled

Nepravilan ugriz može dovesti do ponavljanih povreda nepca, desni ili usana, trošenja i oštećenja zuba, bola i otežanog uzimanja hrane. Zbijenost zuba može otežati higijenu i doprineti nakupljanju naslaga i parodontalnim problemima. Međutim, takve posledice ne nastaju kod svakog psa.

Zakažite pregled ako primetite ranice u ustima, neprijatan zadah, pojačano balavljenje, ispadanje hrane iz usta, žvakanje samo jednom stranom, izbegavanje tvrdih zalogaja ili dodirivanja njuške. Pas može nastaviti da jede uprkos bolu, pa očuvan apetit ne isključuje problem.

Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas posle povrede ne može da zatvori usta, ima jako ili uporno krvarenje, izražen otok, otežano disanje ili ne može da pije. Ne pokušavajte da silom pomerate vilicu ili vadite zub.

Nije opravdano tvrditi da nepravilan ugriz sam po sebi izaziva gastritis, pankreatitis ili druge bolesti organa za varenje. Ako pas slabo jede, mršavi ili ima tegobe sa varenjem, potreban je pregled radi utvrđivanja uzroka.

Kako se leči nepravilan ugriz?

Cilj lečenja je udoban, funkcionalan ugriz bez bola i povreda, a ne postizanje izložbenog izgleda. Veterinar procenjuje odnos vilica, položaj zuba i stanje okolnih tkiva; za planiranje postupka mogu biti potrebni dentalni rendgenski snimci i pregled u anesteziji.

Moguće opcije uključuju praćenje promena koje ne izazivaju smetnje, uklanjanje zaostalih mlečnih zuba, pomeranje odabranih zuba ortodontskim aparatima ili vađenje zuba koji izaziva povredu. U pojedinim slučajevima može se razmotriti skraćivanje krunice uz odgovarajuće lečenje zubne pulpe. Izbor zavisi od uzrasta, anatomije, zdravlja zuba i mogućnosti redovnih kontrola.

Ortodontsko lečenje treba da vodi veterinar sa iskustvom u stomatologiji. Ono može trajati mesecima i ne garantuje željeni rezultat. Aparati zahtevaju kontrole i pažljivu higijenu. Hirurško menjanje dužine vilice nije rutinski način ispravljanja ugriza.

Ne stavljajte gumice, žice ili druge improvizovane aparate na zube i ne turpijajte ih kod kuće. Takvi postupci mogu izazvati ozbiljan bol, oštećenje zuba i gubitak potpornog tkiva. Lečenje ne uklanja naslednu predispoziciju; o uključivanju psa u uzgoj razgovarajte sa veterinarom.

Šta se može učiniti za prevenciju?

Nisu sva odstupanja preventabilna. Najkorisnije su kontrole tokom rasta i smene zuba, pravovremeno uočavanje zaostalih mlečnih zuba i zaštita od povreda. Štene treba da dobija potpunu hranu namenjenu rastu i odgovarajućoj veličini psa. Ako se hrana priprema kod kuće, obrok treba sastaviti uz stručnu pomoć veterinara koji se bavi ishranom.

Redovni pregledi usta pomažu da se povrede i problemi sa smenom zuba uoče na vreme.

Postepeno navikavajte psa na miran pregled usta i pranje zuba sredstvima namenjenim psima. Pratite pojavu otoka, crvenila, rana, naslaga i novog neprijatnog zadaha. Desni mogu biti prirodno pigmentisane, pa njihova boja nije kod svih pasa svetloružičasta. Ako je pregled bolan, ne insistirajte već se obratite veterinaru.

Birajte igračke odgovarajuće veličine koje nisu previše tvrde i zamenite oštećene. Izbegavajte kosti i druge tvrde predmete koji mogu polomiti zub, kao i predmete koji se cepaju na oštre delove. U igri povlačenja nemojte naglo trzati, podizati psa za igračku niti forsirati psa koji pokazuje nelagodnost.

Odgovori na često postavljana pitanja

Kakav ugriz se očekuje kod čivave?

Kod čivave je uobičajen makazast ugriz. Ne treba pretpostaviti da su isturena donja vilica ili nedostajući zubi bezazleni zbog male veličine psa. Za zdravstvenu procenu najvažnije je da li zubi pravilno naležu i da li povređuju okolna tkiva; izložbeni kriterijumi su zasebno pitanje.

Šta ako špic ima isturenu donju vilicu?

Kod špiceva se uglavnom očekuje makazast ugriz. Ako su donji sekutići ispred gornjih, veterinar treba da proceni odnos vilica i položaj ostalih zuba. To ne znači automatski da pas ne može da zatvori usta ili da mora da se leči. Odluka zavisi od bola, povreda i funkcije, a ne od izraza lica.

Da li će se ugriz šteneta popraviti tokom rasta?

Odnos zuba i vilica može se menjati tokom rasta, ali ishod se ne može obećati. Redovne kontrole su važnije od čekanja: zub koji povređuje nepce ili desni zahteva procenu i pre nego što se pojave svi stalni zubi.