Mikoplasmoza je naziv za infekcije povezane sa bakterijama iz roda Mycoplasma. Neke mikoplasme mogu biti prisutne na sluzokožama zdravih pasa bez izazivanja bolesti, dok druge mogu učestvovati u nastanku infekcije. Zato se dijagnoza ne postavlja samo na osnovu pozitivnog laboratorijskog nalaza, već i na osnovu simptoma, pregleda i drugih analiza.

Najvažnije ukratko

  • Simptomi nisu specifični: kašalj, iscedak iz nosa ili očiju, temperatura i malaksalost mogu imati brojne druge uzroke.

  • Pozitivan PCR nalaz ne dokazuje sam po sebi da mikoplazma izaziva tegobe niti da je potreban antibiotik.

  • Izbor uzorka i terapije zavisi od mesta infekcije, vrste mikoplazme i stanja psa.

  • Otežano disanje, kolaps ili nemogućnost mokrenja zahtevaju hitan veterinarski pregled.

Šta su mikoplasme?

Mikoplasme su veoma male bakterije iz klase Mollicutes. Imaju ćelijsku membranu, ali nemaju ćelijski zid. Nisu virusi. Odsustvo ćelijskog zida važno je za lečenje: antibiotici koji deluju na taj zid, poput penicilina, ne deluju na mikoplasme.

Pojedine vrste mogu nastanjivati disajne i polne puteve bez simptoma. Bolest se može razviti kada su oštećene lokalne odbrambene barijere, kada postoje druge infekcije ili kada je oslabljen imunitet. Ipak, nije svaka infekcija dokaz imunodeficijencije, niti je tok bolesti kod svih pasa isti.

Različite vrste, različit značaj

Mycoplasma cynos povezuje se sa respiratornim oboljenjima pasa, često uz druge uzročnike. Mycoplasma canis može se naći u mokraćno-polnim putevima, ali njeno otkrivanje ne potvrđuje automatski da je uzrok bolesti. Ređe, mikoplasme mogu biti povezane sa infekcijama drugih tkiva, uključujući zglobove.

Postoje i hemotropne mikoplasme, koje se vezuju za crvena krvna zrnca i kod nekih pasa mogu biti povezane sa anemijom. To je drugačija klinička situacija od infekcije sluzokoža: uzorci za ispitivanje, simptomi i tumačenje nalaza razlikuju se. Ovaj članak prvenstveno opisuje infekcije disajnih i drugih tkiva, a ne detaljno hemotropne infekcije.

Kako se infekcija prenosi i ko je pod većim rizikom?

Način prenosa zavisi od vrste mikoplazme i mesta infekcije. Kod respiratornih infekcija važni su bliski kontakt i izlučevine disajnih puteva. U nekim slučajevima bolest nastaje usled razmnožavanja mikroorganizama koji su već prisutni na sluzokoži psa, bez novog kontakta sa zaraženom životinjom.

Boravak velikog broja pasa u istom prostoru olakšava širenje respiratornih infekcija. Štenci, stariji psi i životinje sa pratećim bolestima mogu teže podneti infekciju. Loša ventilacija, prenatrpanost i stres takođe mogu doprineti problemu, ali se rizik procenjuje za svakog psa pojedinačno.

Simptomi i moguće komplikacije

Prisustvo mikoplasmi može proći bez simptoma. Kada postoji bolest, znaci zavise od zahvaćenog organa i drugih prisutnih uzročnika. Sam izgled iscetka ili vrsta kašlja ne omogućavaju da se utvrdi da li je uzrok mikoplazma.

  • Disajni putevi: kašalj, kijanje, iscedak iz nosa, temperatura i smanjena aktivnost. Kod upale pluća mogu se javiti ubrzano ili otežano disanje.

  • Oči: crvenilo, iscedak i nelagodnost. Žmirkanje ili bol u oku zahtevaju brz pregled jer mogu ukazivati i na oštećenje rožnjače.

  • Mokraćni putevi: učestalo, bolno mokrenje ili krv u mokraći. Mikoplasme su samo jedan od mogućih uzroka ovih tegoba.

  • Zglobovi: bol, otok, ukočenost ili šepanje. Infekcija zgloba zahteva detaljno ispitivanje.

Ozbiljnost bolesti nije određena samo prisustvom mikoplasme. Upala pluća, udružene infekcije i osnovne bolesti mogu znatno pogoršati stanje. Ne treba čekati da pas postane izrazito iscrpljen pre nego što se zatraži pregled.

Kada je pregled hitan?

Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas teško diše u mirovanju, diše otvorenih usta bez očiglednog razloga, ima plavičaste ili izrazito blede desni, kolabira ili pokušava da mokri, a mokraća ne izlazi. Ne odlažite pregled radi testiranja na mikoplasme. Štene koje odbija da sisa, izrazito je slabo ili otežano diše takođe zahteva hitnu procenu.

Kašalj koji se pogoršava, gnojni iscedak, bolno mokrenje, otok zgloba, temperatura ili gubitak apetita razlog su da se obratite veterinaru. Povraćanje, dijareja i promene na koži nisu pouzdani pokazatelji mikoplasmoze i treba ih proceniti zasebno.

Koje druge bolesti mogu izgledati slično?

Mogući drugi uzroci

Znaci koji se mogu preklapati

Respiratorne infekcije, uključujući bordetelozu, parainfluencu i druge virusne ili bakterijske infekcije

Kašalj, kijanje, iscedak iz nosa i očiju, ponekad temperatura i malaksalost.

Cistitis, kamenci u mokraćnim putevima i druga oboljenja mokraćnog sistema

Učestalo ili bolno mokrenje, napinjanje i krv u mokraći. Simptomi sami ne otkrivaju uzrok.

Povrede, osteoartritis i druge upale zglobova

Šepanje, bol, ukočenost i smanjena aktivnost.

Gastritis, gastroenteritis, trovanja i druga oboljenja organa za varenje

Povraćanje, dijareja i bol u stomaku. Ovi znaci nisu specifični za mikoplasmozu.

Kako se postavlja dijagnoza?

Veterinar prvo procenjuje simptome, prethodne bolesti, kontakte sa drugim psima i primenjenu terapiju. Prema nalazu može preporučiti krvnu sliku, biohemijske analize, pregled urina, snimanje grudnog koša ili ispitivanje zglobne tečnosti. Ove pretrage pomažu da se procene posledice bolesti i isključe drugi uzroci; ne potvrđuju sve same po sebi infekciju mikoplasmom.

PCR otkriva genetski materijal uzročnika. Nije nužno analiza krvi: uzorak se bira prema sumnjivom mestu infekcije i može biti bris, uzorak iz donjih disajnih puteva, mokraća ili drugi materijal. Za hemotropne mikoplasme ispituje se krv. Veterinar određuje koji je uzorak najkorisniji i kako ga bezbedno uzeti.

Pozitivan nalaz iz nosa, usta ili polnih puteva može odražavati prisustvo bakterije bez bolesti. Zato brisevi nisu beskorisni, ali se moraju tumačiti uz kliničku sliku. Kultivacija mikoplasmi zahteva posebne laboratorijske uslove, a ispitivanje osetljivosti na antibiotike nije svuda dostupno. Biohemija krvi i analiza urina nisu antibiogram.

Lečenje mikoplasmoze kod pasa

Antibiotik se propisuje kada veterinar proceni da mikoplasma učestvuje u bolesti i da je takva terapija opravdana. Sam pozitivan nalaz kod psa bez simptoma ne znači da je lečenje neophodno. Izbor leka i trajanje terapije zavise od vrste infekcije, uzrasta, graviditeta, drugih bolesti i, kada je dostupno, laboratorijskog ispitivanja osetljivosti.

Pored antibiotika može biti potrebna potporna terapija, a kod težeg oboljenja pluća i bolničko lečenje sa kiseonikom. Istovremeno se leče druge prisutne infekcije ili osnovna bolest. Nemojte davati preostale antibiotike, ljudske lekove protiv bolova ili preparate za kašalj bez veterinarskog saveta.

Kortikosteroidi, poput prednizolona, nisu rutinska terapija mikoplasmoze i mogu potisnuti imunski odgovor. Koriste se samo ako postoji posebna indikacija koju veterinar proceni. Posebna dijeta ili preparati za creva takođe nisu obavezni za svakog psa.

Kako se prati oporavak?

Povratak apetita i aktivnosti, lakše disanje i smanjenje kašlja ili iscetka znaci su poboljšanja, ali ne dokazuju da je uzročnik potpuno uklonjen. Terapiju ne prekidajte niti produžavajte samostalno. Ako pas ne napreduje, pogoršava se ili se tegobe vrate, potreban je ponovni pregled.

Kontrolni PCR nije obavezan za svakog psa niti postoji jedan univerzalan rok za njegovo ponavljanje. Potrebu za kontrolom i izbor pretraga određuje veterinar. Nalaz se ponovo tumači zajedno sa simptomima i tokom oporavka.

Gravidne kuje i štenci

Reproduktivni problemi mogu imati više uzroka. Ako postoje neplodnost, gubitak graviditeta ili bolesni novorođeni štenci, veterinar odlučuje koje pretrage imaju smisla. Pozitivan nalaz mikoplasme iz polnih puteva ne potvrđuje sam po sebi uzrok problema i nije automatska indikacija za carski rez.

Kod gravidne kuje lečenje se ne odlaže po pravilu do porođaja. Veterinar procenjuje odnos koristi i rizika za majku i štence i bira odgovarajući lek. Način porođaja zavisi od akušerskog nalaza i opšteg stanja, a ne samo od rezultata testa.

Štenci sa respiratornom infekcijom mogu brzo da oslabe, pa rano tražite pomoć. Izbor i doziranje antibiotika prilagođavaju se uzrastu i telesnoj masi. Nisu svi lekovi iz iste grupe jednako prikladni za mlade životinje.

Odvajanje štenaca od majke ili prelazak na zamensko mleko nisu rutinske mere samo zato što je kod kuje otkrivena mikoplazma. O tome se odlučuje prema njenom stanju, bezbednosti lekova tokom dojenja i stanju legla.

Nega tokom oporavka

Obezbedite mirno, suvo i udobno mesto, svežu vodu i hranu koju pas dobro podnosi. Aktivnost prilagodite njegovom stanju i uputstvu veterinara; kod respiratornih tegoba izbegavajte napor, dim i druge nadražujuće materije. Hladnoća i promaja nisu uzročnici mikoplasmoze, ali bolesnog psa ne treba izlagati nepovoljnim uslovima.

Dok pas ima znake respiratorne infekcije, izbegavajte parkove za pse, pansione i bliski kontakt sa drugim psima. Perite posude i ruke nakon kontakta sa izlučevinama. Veterinar treba da preporuči koliko dugo je potrebno ograničavati kontakte; trajanje nije isto za sve infekcije.

Da li postoji rizik za ljude?

Mikoplasme koje se najčešće povezuju sa respiratornim i mokraćno-polnim infekcijama pasa ne smatraju se uobičajenim uzročnicima bolesti kod ljudi. Ipak, nije opravdano tvrditi da je prenos bilo koje mikoplazme sa životinje na čoveka apsolutno nemoguć. Značaj zavisi od vrste mikroorganizma i zdravstvenog stanja osobe.

Uobičajena higijena je razumna mera: operite ruke nakon čišćenja iscetka ili mokraće i ne dozvoljavajte lizanje lica i otvorenih rana. Osobe sa značajno oslabljenim imunitetom mogu se posavetovati sa svojim lekarom o dodatnim merama zaštite.

Može li se mikoplasmoza sprečiti?

Ne postoji rutinska vakcina za pse koja štiti od mikoplasmoze. Vakcinacija protiv drugih infekcija ostaje važna, ali ne pruža direktnu zaštitu od mikoplasmi. Takođe, preparati koji se reklamiraju kao sredstva za „jačanje imuniteta” nisu zamena za dijagnostiku, lečenje ili dobre uslove držanja.

  • Izbegavajte kontakt sa psima koji kašlju ili imaju druge znake infekcije.

  • U zajedničkom smeštaju obezbedite higijenu, dobru ventilaciju i odvajanje bolesnih životinja prema veterinarskom savetu.

  • Održavajte primerenu ishranu i redovne preglede, a vakcinaciju i zaštitu od parazita uskladite sa uzrastom, zdravljem i načinom života psa.

  • Hronične bolesti i nove simptome rešavajte sa veterinarom; ne koristite antibiotike preventivno na svoju ruku.

Često pitanje: da li pozitivan test znači da pas mora da se leči?

Ne nužno. Važno je koja je vrsta mikoplazme otkrivena, iz kog uzorka i da li nalaz odgovara simptomima. Kod psa bez tegoba pozitivan bris sluzokože može označavati samo prisustvo bakterije. Kod psa sa upalom pluća ili drugim ozbiljnim simptomima isti naziv mikroorganizma može imati drugačiji značaj. Odluka o terapiji zato zahteva veterinarsku procenu, a ne samo čitanje rezultata testa.