Kako se psi zaraze toksoplazmom
Toksoplazmozu izaziva jednoćelijski parazit Toxoplasma gondii. Infekcija kod pasa često prolazi bez vidljivih znakova, dok se klinička bolest javlja ređe. Teži oblici naročito mogu pogoditi štence i pse čiji je imuni sistem oslabljen bolešću ili lekovima.
Mačke i drugi pripadnici porodice mačaka konačni su domaćini parazita: u njihovim crevima nastaju oociste koje mogu izlučivati izmetom. Oociste nisu zarazne odmah po izlučivanju, već postaju zarazne nakon sazrevanja u spoljašnjoj sredini, obično tokom nekoliko dana. U povoljnim uslovima mogu dugo opstati u zemlji i vodi.
Pas se prvenstveno zarazi gutanjem parazita. Važni putevi izlaganja su:
sirovo ili nedovoljno termički obrađeno meso koje sadrži tkivne ciste;
hrana, voda ili zemlja kontaminirani sazrelim oocistama iz mačjeg izmeta;
jedenje zaraženih glodara ili drugih životinja.
Prenos sa kuje na plod moguć je, ali se ne smatra glavnim putem zaraze. Samo njuškanje ili uobičajen kontakt sa mačkom nisu isto što i gutanje zaraznog materijala. Buve, krpelji i vaši nisu ustanovljeni kao uobičajeni prenosioci toksoplazmoze kod pasa.
Starost sama po sebi ne određuje rizik od teške bolesti. Važniji su opšte zdravstveno stanje i funkcija imunog sistema. Veterinaru recite ako pas prima lekove koji potiskuju imunitet; nemojte ih samostalno ukidati.
Simptomi i znaci za hitan pregled
Simptomi nisu specifični za toksoplazmozu i mogu se javiti kod mnogih drugih bolesti. Ne postoji jedan pouzdan vremenski rok od izlaganja do pojave znakova koji bi vlasniku omogućio da prepozna infekciju.
malaksalost, gubitak apetita i povišena temperatura;
povraćanje ili dijareja;
kašalj, ubrzano ili otežano disanje;
slabost mišića, nesiguran hod, napadi ili drugi neurološki poremećaji;
upala oka, bol u oku ili promene vida.
Otežano disanje, napadi, kolaps, nemogućnost stajanja ili nagli gubitak vida zahtevaju hitan veterinarski pregled. Kod trajnog gubitka apetita, izražene malaksalosti ili ponovljenog povraćanja takođe se javite veterinaru, posebno ako je u pitanju štene ili pas sa oslabljenim imunitetom.
Posle infekcije parazit može ostati u tkivnim cistama bez simptoma. Kod oslabljenog imuniteta moguća je ponovna aktivacija. Infekcija tokom skotnosti može ugroziti plod, pa zdravstvene probleme skotne kuje treba proceniti sa veterinarom.
Može li čovek dobiti toksoplazmozu od psa?
Pas nije konačni domaćin i ne proizvodi oociste kao mačka, ali parazit može da se razmnožava u njegovim tkivima. Uobičajen kontakt sa psom ili njegova pljuvačka ne smatraju se tipičnim putevima prenosa na ljude. Ipak, pas može mehanički doneti kontaminiranu zemlju ili mačji izmet na šapama i dlaci, pa je higijena važna.
Ljudi se najčešće izlažu parazitu preko nedovoljno termički obrađenog mesa ili gutanjem oocista iz kontaminirane zemlje, vode i hrane. Perite ruke pre jela i nakon čišćenja izmeta ili rada sa zemljom, kao i povrće i voće. Trudnice i osobe sa oslabljenim imunitetom treba da se o ličnim merama zaštite posavetuju sa lekarom. Sama dijagnoza kod psa nije razlog za njegovo izdvajanje iz porodice.
Kako se postavlja dijagnoza
Veterinar procenjuje simptome, moguće izlaganje i rezultate pregleda, a zatim bira odgovarajuće analize. Potrebno je razmotriti i druge bolesti koje mogu izazvati slične znake, uključujući druge parazitske infekcije.
Serološki testovi mere antitela na Toxoplasma gondii. Pozitivan nalaz pokazuje da je pas bio izložen parazitu, ali sam po sebi ne dokazuje da toksoplazmoza izaziva trenutne simptome. PCR traži DNK parazita u odgovarajućem uzorku, a ne antitela.
IgM antitela mogu pomoći u proceni novije infekcije, dok IgG mogu dugo ostati prisutna nakon izlaganja. Nijedna kombinacija ovih nalaza nije dovoljna da se bez pregleda zaključi da je pas zdrav, da ima aktivnu bolest ili da mu je potrebna terapija. Ponekad je korisno ponoviti serološki test posle određenog vremena i uporediti rezultate.
Negativan rezultat ne isključuje uvek infekciju, naročito u ranoj fazi ili kada uzorak za PCR ne sadrži dovoljno parazita. U pojedinim slučajevima potrebna je analiza tečnosti ili tkiva iz zahvaćenog organa. Izbor uzorka i opravdanost invazivnih postupaka određuje veterinar.
Rutinsko testiranje svih zdravih pasa, svih budućih roditelja ili svih mačaka u domaćinstvu nije opšta mera prevencije. O potrebi za testiranjem odlučuje se prema simptomima, riziku i tome da li bi rezultat promenio postupanje. Testiranje pre parenja ne može garantovati zdravo potomstvo.
Lečenje i oporavak
Postoje lekovi koji deluju protiv aktivnih oblika toksoplazme; veterinar može propisati klindamicin ili drugi odgovarajući režim. Terapija ne mora ukloniti sve tkivne ciste iz organizma. Lek, dozu i trajanje lečenja određuje veterinar prema stanju psa, bez samostalnog davanja antibiotika ili preparata za „jačanje imuniteta”.
Potporna terapija zavisi od zahvaćenih organa i može obuhvatiti nadoknadu tečnosti, podršku ishrani i lečenje respiratornih, očnih ili neuroloških komplikacija. Teško obolelom psu može biti potrebno bolničko lečenje.
Brzina oporavka nije ista kod svih pasa i poboljšanje se ne može obećati za određeni dan. Ishod zavisi od težine bolesti, zahvaćenih organa i opšteg zdravlja. Terapiju nemojte prekidati niti menjati bez dogovora sa veterinarom, čak i ako se pas oseća bolje.
Tokom oporavka obezbedite mir, dostupnu vodu i ishranu koju pas može da podnese, prema savetu veterinara. Kontrolni pregledi služe za praćenje oporavka; ne mogu garantovati da neće doći do ponovne aktivacije infekcije.
Kako smanjiti rizik od infekcije
Za pse nema rutinski dostupne vakcine protiv toksoplazmoze. Prevencija se prvenstveno zasniva na smanjenju mogućnosti da pas proguta parazita.
Ne hranite psa sirovim ili nedovoljno termički obrađenim mesom. Kućno zamrzavanje nije pouzdana zamena za odgovarajuću termičku obradu.
Sprečite jedenje glodara, lešina i mačjeg izmeta. Mačji toalet držite van domašaja psa i čistite ga svakodnevno.
Obezbedite čistu vodu i sprečite pijenje iz lokvi i drugih potencijalno kontaminiranih izvora.
Redovno perite posude i čistite zaprljane površine, ležaj i igračke. Sa šapa i dlake uklonite zemlju ili izmet, a zatim operite ruke.
Povrće i voće koje dajete psu temeljno operite i birajte samo namirnice koje su za njega bezbedne.
Ograničite pristup glodarima. Ako je potrebna deratizacija, sprovedite je tako da pas ne može doći do otrova niti otrovanih životinja.
Uobičajena vakcinacija, kontrola drugih parazita i uravnotežena ishrana važni su za opšte zdravlje, ali ne pružaju specifičnu zaštitu od toksoplazmoze. Većina sredstava za čišćenje nije pouzdana protiv oocista, pa se nemojte oslanjati samo na dezinfekciju.
Ako pas razvije simptome, veterinaru opišite šta jede, da li lovi glodare i ima li pristup mačjem izmetu. Ti podaci mogu pomoći pri izboru analiza, ali ne zamenjuju pregled i ne potvrđuju sami po sebi toksoplazmozu.
