Razlozi za povratak kolenskog luknjara
Pojava ove patologije povezana je sa rupturom ili istezanjem ligamenata, kada kolenski luknjar ostane "izbavljen" iz svog uobičajenog (prirodnog) položaja. Ako do povratka dolazi bez očiglednih razloga, veterinari ukazuju na sklonost ka nestabilnosti kolenog zgloba, zbog fizioloških karakteristika pasmine.
Razlozi za povratak kolenskog luknjara kod pasa dele se na 2 tipa — stečene i urođene:
- Stečeni razlozi nazivaju se povrede različitih karaktera (problemi u radu ili povrede kolenskog zgloba, prelomi, ruptura kapsule zgloba ili križnih ligamenata, ligament koji povezuje kolena). Kod odraslih pasa (od šest-sedam godina naovamo) povećava se rizik od povreda kolena zbog starosnih promena u tkivima. Koncetarijarna i hrskavična tkiva se troše, ligameto-mišićni aparat slabi. Utice i nedostatak važnih mikroelemenata koji bi trebalo da se unose ishranom. Na stanje zdravlja utiče i težina životinje, uslovi držanja, balansirana ishrana i dnevna količina hrane. Stečena hromota može da se razvije zbog osteoartroze, bolesti zglobova, upala, novotvorenina.
- Što se tiče urođenih faktora, smatra se da je osnovni razlog povratka kolenskog luknjara kod pasa malih pasmina (jorki, špica, čivava) genetska predispozicija. Ova grupa obuhvata anomalije koje nastaju još u fazi intrauterinog razvoja. Patologiju se može dijagnostikovati kada štene dostigne starost od četiri-pet meseci (u ranijem periodu stanje kolenskog luknjara na rendgenskom snimku nije moguće proceniti). U ovu istu grupu spada urođena displazija kukovih zglobova. Bolest se pogoršava prekomernim opterećenjima i viškom težine.
Ako je pomeranje usmereno ka spoljašnjoj strani, veterinari dijagnostikuju lateralni povratak, dok ako luknjar "ode" unutra, to je medijalni povratak. Medijalni povratak kolenskog luknjara kod pasa se znatno češće susreće. Veterinarski lekari dijagnostikuju ovakav tip povratka u 80 od 100 slučajeva. Lateralni povratak je karakterističniji za veće pasmine pasa.
Rendgen kolenskog luknjara psa nakon korekcije neravnina tibije
Pri genetskoj predispoziciji izdvajaju se nekoliko mehanizama formiranja povratka, povezanih sa specifičnostima anatomije i razvoja:
- Iskrivljenje butine i potkolenice — poremećaj se javlja u periodu rasta šteneta. Čim patologija postane primetna, uglavnom manifestujući se hromotom, važno je obratiti se veterinarskom stručnjaku dok rast ljubimca ne završi. Iskrivljenje bilo kojeg tipa menja konfiguraciju kolenog zgloba i utiče na položaj ligamenata, što dalje povećava rizik od povrede kolena.
- Anatomski neispravan položaj takozvane izbočine tibije — kost potkolenice ligaman "uzet" na anatomski neispravan način, zbog čega se kolenski luknjar pomera ka neispravnom mestu pričvršćivanja. Bolest se može razviti tokom godina ili biti prisutna od rođenja.
- Rotacija potkolenice — prekomerna pokretljivost potkolenice u odnosu na butinu. Jakokutne rotacije potkolenice u ovom slučaju doprinose povratku.
Povratak kolenskog luknjara najčešće se dijagnostikuje kod pasa malih i patuljastih veličina. Ovo je povezano sa genetskom predispozicijom za ovu vrstu patologije. Među njima su pudel, čivava, pekinezer, mops, ši-tzu, affenpinscher.
Među velikim psima povratak najčešće dijagnostikuju kod senbernara, nemačkih doga, shar-peja i nugfaundlenda.
Još jedna grupa pasa koja je prirodno sklona povredama udova i zglobova su psi sa dugim kičmom i skraćenim nogama, na primer korgi i taksi.
Simptomi povratka kolenskog luknjara kod pasa
Najizraženiji manifestacija ove patologije je vidljivo pomeranje kolenskog luknjara u odnosu na njegovo prirodno mesto. Ovo pomeranje je obično primetno kada ljubimac trči ili hoda uobičajenom brzinom.
Drugi izražen znak je pojavljivanje hromote bez vidljivih razloga. Ljubimac povremeno popušta na bolni ud, a sposobnost nošenja težine na bolnu šapu se smanjuje. Kliničku sliku kod psa takođe utiče težina povratka kolenskog luknjara.
Na koje manifestacije treba obratiti pažnju:
- U kolenima ljubimca se čuje neobičan kucanj (kada podižete životinju ili u momentu aktivnih pokreta).
- Pojavljuje se hromota (može se javiti ne pri svakom koraku). Hodanje životinje ostaje normalno, ali povremeno pas povlači šapu na gore. Ako se ovo redovno dešava, to je razlog da se obratite veterinaru.
- Pojavljuju se pokreti kojima pas kao da pokušava da ispravi luknjar (na primer, vuče šapu unazad).
- Smanjuje se nivo aktivnosti (povreda utiče na stil života — pas skače manje, ne ustaje na zadnje šape, postaje nespretan).
- U mirnom stanju ud se nalazi u neprirodnom položaju (ljubimac pokušava da ne opire na šapu u kojoj oseća nelagodnost).
- Pojavljuje se bokost (donji deo leđa je neprirodno zakrivljen).
- Šapa je savijena, ljubimac se kreće skačući (simptom karakterističan za bolest u kasnim fazama).
Dijagnostika
Utvrditi povratak kolenskog luknjara kod psa može pomoći veterinarski ortoped. Specijalista će pregledati ud, prikupiti sve informacije o načinu života ljubimca, naložiti analize i istraživanja (rendgen, CT), nakon čega će postaviti dijagnozu i utvrditi uzrok.
Uz pomoć CT-a moguće je otkriti sve postojeće deformacije zgloba, međutim, ova metoda istraživanja ostaje skupa i koristi se samo u sporim slučajevima.
Prilikom prikupljanja anamneze, veterinarski ortoped će postaviti vlasniku ljubimca niz pitanja:
- Kada se pojavila hromota?
- Da li pas hromati stalno ili povremeno?
- Da li su se dešavale povrede udova — kakve i kada?
Od potpunosti anamneze zavisi tačnost postavljanja dijagnoze i utvrđivanja uzroka patologije, pa se trudite da zapamtite i naizgled neznatne detalje.
U slučaju sumnje na povratak kolena, specijalista će pregledati bolni ud pomoću palpiranja i proceniti stanje zglobova. Čak i u slučaju očiglednog povratka, ovu proceduru ne preskaču (bolni osećaji u oblasti zgloba mogu izazvati poremećaj u radu sasvim drugog zgloba).
Samo nakon temeljne dijagnostike, veterinarski stručnjak može odabrati terapiju.
Lečenje povratka kolenskog luknjara kod pasa
Izbor taktike lečenja utiče na složenost povratka, odnosno stepen patologije i njegov uzrok. Stepen povratka određuje se nakon specijalnog testa: kolenski luknjar prvo se pomera ka medijalnoj strani ("unutra"), a zatim ka lateralnoj ("sa strane"). U zdravom stanju, ne bi trebalo da se pomera.
Razlikuju se 4 stepena povratka kolenskog luknjara kod psa:
- 1 i 2 stepen — kolenski luknjar se lako "izbija" i vraća u normalan položaj, pri čemu životinja ne oseća jake bolove. Ovo stanje naziva se čest povratak.
- 3 stepen — luknjar se nalazi u neprirodnom položaju, pod naporom se vraća u normalan položaj. Ovaj stepen se naziva stabilni povratak.
- 4 stepen – ne može se "vratiti" kolenski luknjar u njegov prirodni položaj. U ovom slučaju dijagnostikuju trajni povratak.
U zavisnosti od težine patologije, lekar bira između dve vrste lečenja: konzervativnog (terapijskog) i hirurškog.
Konzervativno lečenje
Konzervativni metod se može primeniti u slučaju ne-težeg stepena povratka kolena kod psa (1 i 2 stepen). Važno je da situacija nije komplikovana prisustvom drugih patologija zgloba i tkiva na povređenom udu.
Ako ljubimcima postoje kontraindikacije za anesteziju, operativno učešće takođe zamenjuju konzervativnim lečenjem. Još terapiju koriste za smanjenje bolnih osećanja i nelagodnosti.
Ova metoda lečenja uključuje upotrebu specijalnih preparata za smanjenje upalnog procesa i uklanjanje same upale, kao i za smanjenje bolnog sindroma. Veterinari mogu koristiti nesteroidna antiinflamatorna sredstva i preparate čije je delovanje usmereno na ublažavanje bola i upale, koji se propisuju individualno. Tokom perioda lečenja, vlasnik treba da prati stanje ljubimca i beleži pojavu neželjenih reakcija, kao što su povraćanje ili dijareja. U slučaju pojave takve reakcije, treba prekinuti uzimanje leka i odvesti životinju na ponovni pregled.
Tokom lečenja, ljubimcu je potrebna mirna rutina i umerena aktivnost.
Ako lekar dijagnostikuje kod psa dodatnu povratku kolenskog luknjara gojaznost, od vlasnika će biti potrebno da prati ishranu i održavanje preporučene aktivnosti. Veterinarski stručnjak može propisati posebnu dijetu za smanjenje težine.
Terapija preparatima obično daje dobre rezultate ako je rad zgloba zabeležen samo blago, a povreda je izazvana mehaničkim oštećenjem.
Hirurško lečenje
Pošto su lateralni i medijalni povratak kolenskog luknjara kod pasa — mehanička oštećenja, prioritetni način lečenja smatraju operaciju ili hiruršku stabilizaciju. Ako je povratak bio umjeren ili težak ili je izazvan specifičnostima gradnje, veterinari obrate pažnju na potrebu hirurške korekcije.
Metod stabilizacije se određuje od strane lekara, zavisno od patoloških promena zgloba. Ako je povratak izazvan povredom (prelomom kosti, rupturom kapsule), specijalista uklanja uzrok oštećenja hirurškim putem.
Koji metod lekar bira zavisi od uzroka patologije:
- Kod deformacije butine i potkolenice može biti indicirana korektivna osteotomija kostiju (to jest njihovo poravnavanje uz pomoć rezekcije – uklanjanja njihovog dela);
- Kod anatomskog neispravnog položaja izbočine tibije, lekar može izvršiti njeno poravnavanje u potrebno stanje;
- Kod visokog stepena rotacije potkolenice, veterinarski lekar može zakazati operaciju zatvaranja šavova koji fiksiraju zglob.
Često je potrebna kombinacija dve ili više metoda, jer može biti više uzroka patologije. Period oporavka traje od 8 nedelja i više.
Uspeh lečenja psa u velikoj meri zavisi od rane dijagnostike. Rana dijagnoza i praćenje kod specijaliste pomoći će da se izbegnu nepovratne posledice po zdravlje životinje, osigurati njen aktivnost i udobnost.
Slučaj iz prakse
Vlasnik jorkširske terijera po imenu Henry (3 godine) obratio se veterinarskoj klinici. Tokom poslednje nedelje, pas je jako hromao. Nakon početnog pregleda, ustanovljena je hromota na levoj zadnjoj nogu. Ljubimac je upućen na pregled veterinarskom hirurgu-ortopedu. Lekar je obavio istraživanja psa (testovi na povratak, rendgen), nakon čega je postavljena dijagnoza — medijalni povratak kolenskog luknjara, kao i ruptura ligamenata. Ova patologija sa malom verovatnoćom je izazvana povredom i leči se hirurškim putem.
Pre početka operacije, lekar je obavio neophodne analize, uključujući krvni test i ultrazvučno ispitivanje srca. Krvni test je pokazao odstupanja u radu jetre, pa je pre operacije odlučeno da se životinji propisuje kurs preparata za lečenje jetre. Ovo je povezano sa činjenicom da se na planiranim operacijama dopuštaju samo klinički zdravi ljubimci.
Vlasnik je ispunio preporuke lekara i dovezao psa na ponovni pregled nakon što je ljubimac završio medikamentozni kurs lečenja jetre. Henry je operisan. Pošto pas dekorativne pasmine ima malu masu tela, odlučeno je da se kolenski zglob fiksira pomoću lateralnog šava, potrebnog za sprečavanje prekomerne rotacije potkolenice. Izbočina tibije životinje je vraćena u anatomski ispravan položaj.
Pas je dobro podneo operaciju. Nakon izlaska iz anestezije u klinici i pregleda lekara, vlasnik je dobio dozvolu da povuče ljubimca kući.
- Izvori:
-
Janković J., Duda R. (2020). Ortopedski pristupi kod pasa, Zagreb.
-
Petrov P., Marković M. (2022). Zdravlje i briga o psima, Beograd.
