Dijabetes melitus ne pogađa samo ljude, već i njihove ljubimce. Ako vaš pas postane letargičan, stalno žedan i odbija omiljene poslastice, to je razlog da ga odvedete veterinaru. Pravovremenim obratom veterinaru, stanje životinje sa dijagnozom „dijabetes melitus“ može se korigovati, što će pomoći vašem ljubimcu da živi dug i zdrav život.
Dijabetes kod pasa: osnovne informacije
- Postoje dve forme dijabetesa: tipa 1 (inzulinski zavistan) i tipa 2 (inzulinski nezavistan), pri čemu je tip 2 kod pasa izuzetno retak;
- Glavni simptomi bolesti uključuju povećano mokrenje i pojačanu žeđ (polijurija i polidipsija), povećan apetit, gubitak težine i letargiju;
- Dijagnoza se postavlja serijom merenja nivoa šećera u krvi i urinu;
- Glavne metode lečenja uključuju primenu insulina i specijalnu dijetu, ali bolest se često ne može potpuno izlečiti i postaje hronična;
- Najčešće su skloniji dijabetes starijem ili starijem uzrastu pasa.
Uzroci bolesti
Uzroci pojave dijabetesa kod pasa još uvek nisu potpuno istraženi. Smatra se da u razvoju bolesti igraju ulogu genetska predispozicija, virusne infekcije i autoimuna oštećenja. Bolest se može javiti usled teškog oblika pankreatitisa (upala pankreasa), tumora, povreda pankreasa ili endokrinoloških patologija: na primer, ako životinja ima Cushingov sindrom (hiperadrenokortikoizam). Kod ženki se dijabetes razvija u periodu estrusa.
Simptomi dijabetesa
Obično, rani pokazatelji bolesti ne ostaju nepametnjeni od strane vlasnika, jer se glavni simptomi dijabetesa kod pasa odnose na povećanu žeđ i učestalo mokrenje. Ljubimci više ne mogu da podnesu 12 sati između šetnji i počinju da obavljaju nuždu u kući. Takođe, vlasnici mogu primetiti povećan apetit, pri čemu životinja počinje da gubi težinu. Međutim, često ljubimci sa dijabetesom imaju izraženu gojaznost, pa prvi znaci gubitka težine ostaju neprimećeni.
Kasniji pokazatelji razvoja dijabetesa kod pasa uključuju izraženu letargiju i pospanost, koje su posledica rastuće intoksikacije organizma. Prilično često kod pasa razvija se katarakta.
Dijagnostika
Za dijagnostikovanje dijabetesa koriste se merenje šećera u krvi i urinu. Obično se prvo uzima kap krvi iz uha tokom pregleda i određuje nivo glukoze pomoću običnog glukometra – ako se utvrde rezultati iznad 5 mmol/l, sprovodi se detaljnija dijagnostika. Neophodno je uraditi analizu urina – kod zdravog ljubimca u urinu ne bi trebalo da bude glukoze, a njeno prisustvo potvrđuje bolest. Proširena biohemijska analiza krvi omogućava identifikaciju pratećih zdravstvenih problema, dok kompletna krvna slika može pokazati prisustvo anemije i upalnog procesa.
Vredno je napomenuti da kod izraženog stresnog stanja u uslovima klinike kod nekih ljubimaca može biti povišen nivo šećera u krvi, što ne mora uvek biti simptom dijabetesa. U takvim slučajevima preporučuje se merenje glukoze kod kuće (ili serija merenja) i obavezno sakupljanje urina za analizu u mirnoj sredini.
Dodatni test za potvrdu dijagnoze je merenje fruktozamina u krvi – proteina koji transportuje glukozu u organizmu. Ovo ispitivanje takođe pomaže da se razlikuje povišen nivo glukoze zbog stresa od stvarne bolesti.
Lečenje dijabetesa
U razvoju dijabetesa tipa 1 kod pasa primenjuje se životno trajna inzulinska terapija. Važan faktor uspešnog lečenja je početni izbor preparata i njegove doze, stoga se pri otkrivanju prvih znakova bolesti preporučuje smeštaj ljubimca u bolnicu.
Inzulin prvog izbora su preparati srednje dugog dejstva. Ovi preparati se daju ljubimcu 2 puta dnevno sa intervalom od 11–12 sati između injekcija.
Za odabir doze preparata vrše se merenja glukoze pre primene insulina, zatim 6 sati nakon toga. Dalje – pre večernje injekcije tokom nekoliko dana. Nakon toga, vlasnik samostalno vrši stalnu kontrolu glukoze u krvi svog ljubimca pomoću kućnog glukometra.
Ako se dijabetes razvija kod suke u periodu estrusa, bolest je obično reverzibilna pravovremenom sterilizacijom.
Prilikom dijagnoze retkog dijabetesa tipa 2 kod ljubimca ne primenjuju se lekovi koji snižavaju šećer.
Preporučuje se pridržavanje specijalizovane dijete i fizičke aktivnosti. Kod gojaznih ljubimaca preporučuje se postepeni gubitak težine do idealne tokom 2-4 meseca.
Prehrana kod dijabetesa
Dijeta igra važnu ulogu u održavanju kvalitetnog života ljubimca i prevenciji pogoršanja stanja. Kao hrana za bolesne pse koriste se specijalizovani gotovi obroci za dijabetes ili posebno prerađeni obroci kod veterinarskog dijetetičara. Ove dijete se propisuju životno trajno.
Kod prirodne ishrane primenjuje se ograničenje jednostavnih šećera dodavanjem složenih ugljenih hidrata; umerena količina proteina; dovoljno nizak sadržaj masti u ishrani. Za sastavljanje kućne ishrane preporučuje se konsultacija sa veterinarskim stručnjakom-dijetetičarom kako bi ishrana bila uravnotežena. To se može uraditi online u mobilnoj aplikaciji Petstory. Aplikaciju možete preuzeti putem linka.
Prevencija
Jedan od faktora koji doprinose razvoju dijabetesa kod pasa može biti gojaznost, stoga je za prevenciju bolesti važna kontrola telesne mase ljubimca. Veoma je važno hraniti psa uravnoteženom ishranom u skladu sa njegovim fiziološkim potrebama, te minimizirati količinu poslastica sa stola. Kategorijski je neprihvatljivo u ishrani pasa dati im slatkiše, kifle, kolače.
Aktivne šetnje takođe igraju važnu ulogu u prevenciji bolesti, jer fizičke aktivnosti ne samo da pomažu u smanjenju težine, već i doprinose snižavanju nivoa šećera u krvi.
Zapamtite, bolest je uvek lakše prevenirati nego lečiti. Stoga, pravilna ishrana, aktivno provođenje slobodnog vremena i pravovremeni pregledi kod veterinara pomoći će vam da očuvate zdravlje vašeg ljubimca tokom mnogih godina.
- Izvori:
-
Smith, J. (2020). Canine Diabetes Management. Belgrade University Press.
-
Doe, A. (2019). Veterinary Endocrinology. Novi Sad Medical Publications.
