Šta je dirofilarioza?
Dirofilarioza je parazitska bolest koju izazivaju valjkasti crvi iz roda Dirofilaria. Kod pasa su posebno važne dve vrste: Dirofilaria immitis, poznata kao srčani crv, i Dirofilaria repens, koja uglavnom živi u potkožnom tkivu. Ove infekcije nemaju iste posledice i ne dijagnostikuju se niti leče na potpuno isti način.
Dirofilariozu prenose komarci. Pas može biti zaražen iako izgleda zdravo.
Odrasli crvi Dirofilaria immitis prvenstveno se nalaze u plućnim arterijama. Kod težih infekcija mogu dospeti i u desnu stranu srca i velike vene. Oštećenja krvnih sudova pluća mogu dovesti do plućne hipertenzije i opterećenja desne strane srca. Dirofilaria repens najčešće izaziva potkožnu infekciju, koja često prolazi bez očiglednih znakova.
Kako se pas zarazi?
Komarac uzimanjem krvi zaražene životinje unosi mikrofilarije, rane razvojne oblike parazita. U komarcu se one razvijaju u infektivne larve, koje pri narednom hranjenju mogu preći u drugog psa. U psu zatim sazrevaju tokom više meseci. Kod srčanog crva do razvoja odraslih parazita i mogućnosti otkrivanja infekcije uobičajenim testovima obično prođe oko šest do sedam meseci.
Bolest se ne prenosi običnim kontaktom među psima, deljenjem posuda ili preko krpelja i buva. Za prenos je potreban komarac. Rizik zavisi od prisustva parazita u području, aktivnosti komaraca, klimatskih uslova, putovanja i primene preventivne zaštite.
Psi koji mnogo borave napolju mogu biti više izloženi ubodima, ali ni život u stanu ne isključuje rizik. Mogu se zaraziti psi različitih rasa, uzrasta i pola. Period rizika nije svuda isti i ne može se univerzalno ograničiti na maj–septembar; u toplijim područjima zaštita može biti potrebna tokom cele godine.
Simptomi srčanog crva
Infekcija vrstom Dirofilaria immitis može dugo biti bez simptoma. Težina bolesti zavisi od broja parazita, trajanja infekcije, reakcije organizma i fizičke aktivnosti psa. Odsustvo kašlja ili dobra kondicija ne isključuju infekciju.
Uporan ili povremen kašalj.
Brže zamaranje i slabije podnošenje šetnje ili igre.
Ubrzano ili otežano disanje.
Gubitak apetita i telesne mase; u uznapredovaloj bolesti može se javiti uvećan stomak zbog nakupljanja tečnosti.
Otežano disanje u mirovanju, kolaps, iskašljavanje krvi, izrazita slabost, blede ili plavičaste sluzokože i tamnocrvena ili smeđa mokraća zahtevaju hitan veterinarski pregled. Ovi znaci nisu specifični samo za dirofilariozu, ali mogu ukazivati na životno ugrožavajuće stanje.
Jedna od najtežih komplikacija je kavalni sindrom: veliki broj crva ometa protok krvi kroz desnu stranu srca i velike vene, uz moguće razaranje crvenih krvnih zrnaca. To nije isto što i „sindrom gornje šuplje vene“. Potrebno je hitno zbrinjavanje, a često i uklanjanje crva u specijalizovanoj ustanovi.
Simptomi potkožne dirofilarioze
Infekcija vrstom Dirofilaria repens često nema vidljive simptome. Kod nekih pasa mogu se javiti potkožni čvorići, svrab, crvenilo, gubitak dlake ili druge promene na koži. Takve promene imaju i brojne druge uzroke, pa se dijagnoza ne može postaviti samo na osnovu izgleda.
Nemojte cediti, bušiti ili zasecati čvoriće. Veterinar procenjuje da li su potrebni uzorkovanje, uklanjanje promene ili dodatni testovi. Malaksalost i gubitak apetita takođe su razlog za pregled, ali nisu pouzdan pokazatelj potkožne dirofilarioze.
Kako se postavlja dijagnoza?
Veterinar bira testove prema uzrastu psa, simptomima, ranijoj zaštiti, boravku u rizičnim područjima i vremenu mogućeg izlaganja. Jedan negativan rezultat ne isključuje svaku infekciju, naročito ako je testiranje urađeno prerano.
Antigenski test za Dirofilaria immitis otkriva antigene koji uglavnom potiču od odraslih ženki srčanog crva. Rana infekcija, mali broj ženki ili infekcija samo mužjacima mogu dati negativan rezultat. Ovaj test nije test za Dirofilaria repens.
Pregled krvi na mikrofilarije, često uz koncentracionu metodu kao što je modifikovani Knottov test, dopunjuje antigensko testiranje. Mikrofilarije ne moraju biti prisutne u krvi svakog zaraženog psa.
PCR može pomoći u identifikaciji vrste parazita kada je to potrebno. Nije obavezan prvi korak kod svakog psa.
Kod potkožnih promena pregled uklonjenog parazita ili tkiva može doprineti potvrdi dijagnoze.
Kod potvrđene ili sumnjive infekcije srčanim crvom, rendgen grudnog koša, ehokardiografija i analize krvi i mokraće pomažu u proceni posledica i planiranju terapije. Ako se crvi ne vide na ultrazvuku, to ne znači da ih nema niti da su plućne arterije neoštećene. Prognoza se procenjuje na osnovu ukupnog nalaza, a ne samo jednog testa.
Lečenje dirofilarioze
Lečenje mora voditi veterinar. Plan zavisi od vrste parazita, težine bolesti i dostupnosti odgovarajućih lekova. Kod srčanog crva cilj je uklanjanje parazita uz što manji rizik od komplikacija i zbrinjavanje postojećeg oštećenja srca i pluća.
Terapija srčanog crva može uključivati lekove protiv larvenih oblika, doksiciklin usmeren na bakterije Wolbachia povezane sa parazitom i melarsomin za uništavanje odraslih crva, gde je dostupan i primeren pacijentu. Redosled, doze i razmake određuje veterinar. Preventivni preparati sami po sebi nisu zamena za propisano lečenje odraslih srčanih crva.
Psi sa ozbiljnim simptomima prvo mogu zahtevati stabilizaciju i potpornu terapiju. Kod kavalnog sindroma često je neophodno hitno mehaničko uklanjanje crva. Operacija nije uobičajen način lečenja svih infekcija.
Ograničenje fizičke aktivnosti ključni je deo lečenja srčanog crva. Uginuli crvi i upalna reakcija mogu izazvati začepljenje plućnih krvnih sudova, a napor povećava rizik od teških komplikacija. Veterinar određuje koliko strogo i koliko dugo pas mora da miruje; to često znači samo kratke izlaske na povocu radi obavljanja nužde, bez trčanja i igre.
Ako se tokom terapije pojave otežano disanje, naglo pogoršanje kašlja, izrazita slabost ili kolaps, odmah kontaktirajte veterinara. Lečenje i praćenje traju mesecima, a uspeh se potvrđuje kontrolnim testovima u odgovarajućim terminima. Postojeća oštećenja ne moraju u potpunosti nestati nakon uklanjanja parazita.
Za Dirofilaria repens veterinar bira odgovarajući antiparazitski režim, a pojedini čvorići mogu zahtevati hirurško uklanjanje i pregled. Ne postoji jedan raspored doziranja koji se može bezbedno primeniti na sve pse i sve preparate. Nemojte samostalno davati lekove, povećavati dozu ili koristiti preparate namenjene drugim životinjama.
Prevencija
Najvažnija zaštita je redovna primena veterinarskog preparata namenjenog prevenciji dirofilarioze. Uobičajeno sredstvo protiv crevnih glista ne mora štititi od srčanog crva. Veterinar bira preparat prema uzrastu, telesnoj masi, zdravstvenom stanju, lokalnom riziku i planiranim putovanjima.
Poštujte interval primene i ograničenja za uzrast i težinu navedena za konkretan preparat. Zaštita može biti sezonska ili celogodišnja, prema proceni rizika.
Dogovorite testiranje pre početka ili nastavka zaštite kada je potrebno. Za srčanog crva često se preporučuje godišnje testiranje i kod pasa koji redovno primaju preventivu.
Ako propustite dozu, javite se veterinaru radi plana nastavka i kontrolnih testova. Nemojte samoinicijativno udvostručavati dozu.
Smanjite izloženost komarcima mrežama na prozorima i uklanjanjem stajaće vode u okolini. Repelente koristite samo ako su odobreni za psa; oni dopunjuju, ali ne zamenjuju antiparazitsku prevenciju.
Pre putovanja razgovarajte sa veterinarom o riziku na odredištu i potrebnoj zaštiti pre, tokom i nakon boravka.
Da li postoji rizik za ljude?
I Dirofilaria repens i Dirofilaria immitis mogu zaraziti čoveka, ali su ljudi slučajni domaćini. Dirofilaria repens najčešće je povezana sa potkožnim ili očnim promenama, dok Dirofilaria immitis može izazvati čvoriće u plućima. Ljudska infekcija se razlikuje od bolesti srčanog crva kod pasa.
Čovek se ne zarazi maženjem psa, njegovom pljuvačkom ili negom kože, već preko zaraženog komarca. Neobjašnjiv potkožni čvorić ili promenu na oku treba da proceni lekar. Zaštita pasa i smanjenje izloženosti komarcima važni su i za kontrolu širenja parazita.
