Nepravilna ishrana nije jedini razlog razvoja ove teške endokrine, odnosno povezane sa poremećajem rada unutrašnjih žlezda, patologije. Taj proces može početi i zbog hroničnih bolesti bubrega ili varenja. Od uzroka bolesti zavise simptomi i načini lečenja.
Opšte informacije o patologiji
Hiperparatireoidizam je hronična bolest endokrinog sistema kod koje obližnje (ili paralatičnog) žlezde proizvode višak paratireoidnog hormona (parathormona), koji reguliše nivo kalcijuma i fosfora u krvi, uključujući transport kalcijuma iz koštanog tkiva u krv.
U primarnoj formi bolesti, izazvanoj patološkim stanjem jedne ili obe žlezde, proizvodnja parathormona se odvija nezavisno od nivoa kalcijuma u krvi. Stoga je jedan od simptoma ove patologije povećanje nivoa ovog makroelementa, što može dovesti do određenih komplikacija.
U sekundarnoj formi hiperparatireoidizma, parathormon se izlučuje u višku zbog hroničnog deficita kalcijuma. Ovaj deficit može biti izazvan nepravilnom ishranom (tada se javlja alimetarni hiperparatireoidizam) ili hroničnom bolešću bubrega (ovu vrstu bolesti nazivamo bubrežnim ili renarnim). Deficit kalcijuma može biti relativan, kada je koncentracija ovog makroelementa dovoljno visoka sama po sebi, ali nedovoljna za uravnoteženje povišenog sadržaja fosfora u krvi.
Hiperparatireoidizam dovodi do nekoliko neprijatnih simptoma. Konkretno, izaziva smanjenje gustine kostiju, što dovodi do deformacije skeleta i spontanih preloma.
Uzroci hiperparatireoidizma
Uzroci razvoja bolesti zavise od njene forme. Primarni hiperparatireoidizam je uzrokovan patološkim stanjem obližnjih žlezda. To mogu biti, na primer, benigni ili maligni tumori. Često se zahvata jedan organ, ali je moguće i obostrano zahvatanje.
Sekundarni bubrežni hiperparatireoidizam javlja se kod životinja sa hroničnom bolešću bubrega. Zbog odumiranja bubrežnog tkiva narušava se filtracija fosfora iz krvi i sinteza hormona kalcitriola, potrebnog za apsorpciju kalcijuma. Sekundarni alimetarni hiperparatireoidizam razvija se usled nepravilne ishrane, posebno unošenja dijete sa visokim sadržajem fosfora i niskim sadržajem kalcijuma.
Sekundarni hiperparatireoidizam ponekad se razvija kod pasa sa nasleđеним bolestima bubrega – to mogu biti erdelteri, basenji, bejgli, bokseri, pudle. Da li se hiperparatireoidizam može nasleđivati sam po sebi, nauka još nije utvrdila.
Najrasprostranjeniji se smatra sekundarni alimetarni hiperparatireoidizam.
Opasnost bolesti za pse
Hiperparatireoidizam ponekad dovodi do opasnog po život stanja – hipokalcijemijskog kriza, pri čemu kalcijum u krvi opada do kritičnog nivoa.
Pored toga, hiperparatireoidizam kod pasa je opasan jer izaziva krhkost kostiju, zbog čega čak i neznačajna fizička aktivnost može dovesti do preloma. Deformacija pršljenova, moguća pri ovoj bolesti, izaziva neurološke devijacije. Promene u karličnoj regiji ponekad postaju razlog za poteškoće u reproduktivnoj funkciji životinje. Zbog narušene razvoja kostiju grudne šupljine kod nekih štenaca javljaju se bolesti respiratornog sistema.
Vrste hiperparatireoidizma
Forma hiperparatireoidizma određuje se uzrokom prekomerne proizvodnje parathormona. Ako se to dešava zbog patološke strukture obližnjih žlezda, radi se o primarnom hiperparatireoidizmu. U sekundarnoj formi prekomerna proizvodnja parathormona dešava se kao odgovor na nedostatak kalcijuma, izazvan nepravilnom ishranom (alimetarni hiperparatireoidizam) ili poremećajem metabolizma kod hronične bolesti bubrega (renalni hiperparatireoidizam).
- Primarni hiperparatireoidizam. Uzrok – patološka struktura obližnjih žlezda, na primer, pojavljivanje tumora. Starost obolelih obično prelazi 5-8 godina. Klinički znaci primarne bolesti su obično slabo izraženi, zbog čega se patološko stanje često otkriva slučajno. Na primer, moguće prisustvo tumora obližnjih žlezda može biti otkriveno na planiranoj ultrazvučnoj ili (veoma retko) putem palpacije.
- Sekundarni alimetarni hiperparatireoidizam. Uzrok – nedostatak kalcijuma, narušena ravnoteža kalcijuma i fosfora u ishrani. Starost obolelih obično je mlada, najčešće od 8-12 meseci. Alimetarni hiperparatireoidizam češće se javlja kod pasa koji dobijaju hranu pripremljenu kod kuće ili se hrane komercijalnim hranama u kojima nije održana ravnoteža nutritivnih sastojaka.
- Sekundarni renalni hiperparatireoidizam. Uzrok – nedostatak kalcijuma u krvi usled poremećaja funkcije bubrega. Starost obolelih obično prelazi 5-8 godina. U rizičnu grupu spadaju životinje sa hroničnom bolešću bubrega. Kod ove forme moguće je razviti komplikaciju u vidu hipokalcijemijskog kriza. Simptomi ovog akutnog, opasnog po život stanja – grčevi, nervoznost, nestabilan hod, povišena temperatura, tremor.
Simptomi hiperparatireoidizma kod pasa
Klinička slika bolesti zavisi od njene forme i stepena težine. U laganoj formi može se ograničiti na smanjenje apetita i pospanost, a tokom vremena se dodaju drugi manifestacije.
Pri bilo kojoj formi patologije mogu biti prisutni simptomi izazvani smanjenjem gustine kostiju (hromota, malopodročnost, nemir kao odgovor na dodir i druge manifestacije bola itd.). U alimetarnom hiperparatireoidizmu kod štenaca može se manifestovati juvenilna osteodistrofija – patološki proces u koštanom tkivu, koji se javlja kod rastućih ljubimaca.
Za primarni hiperparatireoidizam karakterni su manifestacije izazvane patološkim povećanjem nivoa kalcijuma: povraćanje, žeđ, povećanje obima mokraće, formiranje kamenaca u bubrezima ili mokraćnom bešiku.
Sekundarni bubrežni hiperparatireoidizam može izazvati hipokalcijemijski kriz, koji dovodi do grčeva i drugih neuroloških simptoma.
Na koje bolesti liči hiperparatireoidizam?
Simptomi hiperparatireoidizma nisu specifični, odnosno karakteristični su za niz drugih bolesti. Generalno, bilo koje bolesti kostno-mišićnog sistema mogu ličiti na hiperparatireoidizam ako se ispoljavaju promene u hodu, kvalitetu koštanog tkiva.
Navedićemo nekoliko bolesti koje liče na hiperparatireoidizam po kliničkoj slici.
| Simptom | Za koje bolesti svojstven |
| Žeđ i povećanje obima mokraće | Dijabetes melitus |
| Povraćanje, pospanost, smanjenje apetita | Hronična bolest bubrega, hipervitaminosis vitamina D3 |
| Hromota, bolni osećaji u kostima | Osteomijelitis (upala kostiju), hipervitaminosis ili preterana doza vitamina A, tumori kostiju |
| Narušena struktura kostiju, lomkost | Osteohondromatoza (urođena patologija koja izaziva pojavu koštanih tumora) |
Dijagnoza hiperparatireoidizma kod pasa
Zbog nespecifičnosti simptoma patologije, dijagnozirati je moguće samo pomoću sveobuhvatnog pristupa. Dijagnozu veterinarski lekar postavlja na osnovu prikupljanja svih informacija (anamneze) o životinji, rendgenskog pregleda, analiza krvi i urina.
Prilikom prikupljanja anamneze, doktor prikuplja detaljne informacije o ishrani psa i proverava da li je mogao da unese prekomernu količinu vitamina D (uključujući i produženi period) ili da se otrovao rodenticidom – sredstvom protiv glodara.
Za otkrivanje hiperparatireoidizma kod pasa provodi se rendgenski pregled, koji jasno pokazuje stanje kostiju, omogućava procenu njihove gustine i strukture, vidi deformacije skeleta ili prelome.
Analize krvi na nivoe paratireoidnog hormona, kalcijuma i fosfora, kao i opšti pregled urina, omogućavaju procenu stanja obližnjih žlezda, metabolizma i bubrega. Važno je znati da nivo kalcijuma i fosfora u krvi psa sa hiperparatireoidizmom često ostaje u granicama normale ako patologija nije prešla u tešku fazu.
Kako se leči hiperparatireoidizam?
Kod primarnog hiperparatireoidizma, veterinarski lekar može preporučiti uklanjanje zahvaćenih žlezda. Nakon operacije može doći do privremenog deficita kalcijuma, za korekciju čega se propisuju preparati koji sadrže ovaj makroelement.
Za uklanjanje sekundarnog hiperparatireoidizma kod pasa, potrebno je prvenstveno eliminisati ili korigovati njegov uzrok. Ako je patologija izazvana nepravilnom ishranom, pacijentu se koriguje dijeta. Ako je uzrok bolesti hronična bolest bubrega, potrebno je, ako je moguće, eliminisati njezine posledice pomoću lekova ili aparatne pomoći za prečišćavanje krvi.
Takođe je neophodno simptomsko lečenje, koje zavisi od kliničke slike bolesti. Ako životinja oseća bol, propisuju joj se nesteroidni antiinflamatorni lekovi – grupa lekova sa protivupalnim dejstvom, kod povraćanja – antiemetici itd. Kod komplikovanih preloma sprovode se operacije za obnovu integriteta kostiju. Takva hirurška intervencija može biti nemoguća ako je koštano tkivo previše iscrpljeno.
Prva pomoć
Ako pas hromã ili na neki drugi način pokazuje bolne reakcije, trebalo bi da ograničite njegovo kretanje. Za to je potrebno smestiti ga u kavez u kojem će stati u čitavoj visini, ali neće moći aktivno da se kreće. Prilikom pojave hromote ili drugih simptoma zbog kojih vlasnik sumnja na hiperparatireoidizam, potrebno je što pre odvesti životinju veterinarskom lekaru. Samostalno davanje antiemetika, analgetika i drugih simptomačkih preparata je opasno.
Ozbiljne povrede, na primer, prelom ili hiperkalcijemijski kriza, zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju.
Znaci ozdravljenja
Što je bolje početno stanje ljubimca, brže će ozdraviti. Životinja koja je prvobitno ispitivana zbog smanjenja apetita i pospanosti počinje bolje da jede, postaje aktivnija.
Ako je hiperparatireoidizam izazvao hromotu kod psa, ona može prestati nakon kratkog kursa lekova (antiinflamatornih sredstava), ali to se ne može smatrati znakom oporavka skeleta – potpuna poboljšanja mogu zahtevati više vremena.
Procena uticaja lečenja na obližnje žlezde ili metabolizam životinje nije moguća preko spoljašnjih znakova, to omogućavaju laboratorijske analize.
Hiperparatireoidizam kod štenaca
Nesbalansirana ishrana u periodu rasta je jedini razlog razvoja hiperparatireoidizma kod štenaca. Kod njih se javlja samo jedna vrsta ove bolesti – alimetarni. U teškim slučajevima, kako je već pomenuto, ova patologija dovodi do juvenilne osteodistrofije.
Za lečenje nekomplikovanog hiperparatireoidizma kod šteneta, obično je dovoljno korigovanje dijete. U prisustvu komplikacija – na primer, preloma – potrebne su odgovarajuće medicinske intervencije, hirurške operacije.
Da li životinji treba posebna nega?
Ako je psu dijagnostikovana smanjenje gustine kostiju, može mu biti preporučeno ograničenje kretanja. Da biste to postigli, potrebno je smestiti životinju u ograđeni prostor, na primer, kavez ili ograđeni prostor, u kojem će ljubimac stati u čitavoj visini, ali neće moći da se kreće. Vreme boravka ljubimca u takvim uslovima određuje veterinarski lekar.
Dodatno, specijalista može preporučiti terapeutsku dijetu koja će doprineti ozdravljenju. Ne preporučuje se prekidanje kursa dijetetske terapije pre njenog potpunog završetka.
Prognoza bolesti
Što se ranije patologija otkrije, to su veće šanse da se potpuno eliminišu njeni simptomi. Prepoznat hiperparatireoidizam u ranoj fazi dobro odaziva na lečenje. Korigovanje ishrane i simptomatsko lečenje daju pozitivan rezultat u relativno kratkom roku – od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.
Kod primarnog hiperparatireoidizma, prognoza zavisi od karaktera zahvaćenja žlezda. Ako je zahvaćenje benigno, verovatnoće za povoljan ishod bolesti su velike.
Prevencija hiperparatireoidizma
Prevencija primarnog hiperparatireoidizma nije moguća.
Da bi se isključila alimetarna forma bolesti, potrebno je od prvih dana života obezbediti ljubimcu uravnoteženu, kompletno nutritivnu ishranu koja sadrži pravi odnos kalcijuma i fosfora.
Za prevenciju renarnog hiperparatireoidizma kod psa, potrebno je pratiti stanje njegovih bubrega. Za to su potrebni redovni pregledi kod veterinara uz odabir analiza krvi i urina. Poseta specijalisti preporučuje se najmanje jednom godišnje.
- Izvori:
-
Johnson, W. E., & Johnson, A. (2015). Canine Endocrinology. Springer.
-
Smith, J., & Brown, K. (2012). Canine Diseases: A Practical Approach. Elsevier.
-
Miller, L., & Davis, R. (2018). Veterinary Clinical Pathology. Wiley.
