Hiperparatireoidizam je poremećaj kod kojeg paratireoidne žlezde luče previše paratireoidnog hormona, odnosno parathormona (PTH). Uzrok može biti u samim žlezdama, ali pojačano lučenje može nastati i kao odgovor na neuravnoteženu ishranu ili promene povezane sa hroničnom bolešću bubrega. Od uzroka zavise simptomi, lečenje i prognoza.
Šta radi paratireoidni hormon?
Paratireoidne žlezde su male žlezde uz štitastu žlezdu. Njihov hormon učestvuje u regulisanju kalcijuma i fosfora, delujući na kosti i bubrege, kao i posredno na apsorpciju kalcijuma u crevima. Kada je njegovo dejstvo dugotrajno pojačano, može doći do gubitka minerala iz kostiju. Ipak, nisu svi oblici bolesti praćeni istim promenama niti je kalcijum u krvi uvek povišen.
Vrste i uzroci hiperparatireoidizma
Primarni hiperparatireoidizam nastaje zbog poremećaja u samim paratireoidnim žlezdama, najčešće benignog adenoma. Mogući su i uvećanje žlezdanog tkiva ili, ređe, maligni tumor. PTH se luči neprimereno nivou kalcijuma, pa je kalcijum u krvi obično povišen. Bolest se češće otkriva kod starijih pasa, ponekad slučajno tokom laboratorijskih pregleda.
Sekundarni nutritivni hiperparatireoidizam nastaje kada ishrana ne obezbeđuje dovoljno kalcijuma ili ima nepovoljan odnos kalcijuma i fosfora. Posebno su osetljivi štenci u rastu. Rizik predstavljaju neuravnoteženi obroci, na primer ishrana pretežno mesom bez odgovarajuće formulacije. Domaća ishrana nije nužno neadekvatna, ali mora biti stručno sastavljena.
Sekundarni renalni hiperparatireoidizam povezan je sa hroničnom bolešću bubrega. Smanjeno izlučivanje fosfora i poremećeno stvaranje kalcitriola, aktivnog oblika vitamina D, menjaju regulaciju minerala i podstiču lučenje PTH. To nije jednostavno posledica manjka kalcijuma u hrani, a njegova koncentracija u krvi može biti različita.
Starost i rasa same po sebi ne potvrđuju niti isključuju bolest. Iako su određene nasledne bolesti bubrega češće u pojedinim rasama, procena se zasniva na nalazima konkretnog psa, a ne samo na njegovom poreklu.
Simptomi i moguće komplikacije
Znaci mogu biti blagi i nespecifični: slabiji apetit, malaksalost ili smanjena aktivnost. Kod primarnog hiperparatireoidizma povišen kalcijum može izazvati pojačanu žeđ i mokrenje, slabost, povraćanje i nastanak kamenaca u mokraćnim putevima. Neki psi nemaju očigledne tegobe.
Gubitak minerala iz kostiju, naročito kod nutritivnog oblika, može izazvati bol, hromost, nevoljnost da se pas kreće, deformacije skeleta i prelome pri malom opterećenju. Ako su zahvaćeni pršljenovi, mogu nastati neurološke smetnje. Kod renalnog oblika tegobe se često prepliću sa simptomima osnovne bolesti bubrega.
Veoma visok nivo kalcijuma može ozbiljno ugroziti rad bubrega i drugih organa. Izrazito nizak kalcijum takođe može biti opasan, posebno nakon lečenja primarnog hiperparatireoidizma. Drhtanje, mišićni grčevi, napadi, kolaps, nemogućnost stajanja ili naglo pogoršanje zahtevaju hitan veterinarski pregled. Ovi znaci nisu dokaz hiperparatireoidizma i mogu imati druge uzroke.
Na koje druge bolesti može ličiti?
Na osnovu simptoma vlasnik ne može pouzdano prepoznati hiperparatireoidizam. Sledeći primeri pokazuju zašto su potrebni pregled i ciljane analize; lista nije potpuna.
Simptom | Drugi mogući uzroci |
|---|---|
Pojačana žeđ i mokrenje | Dijabetes melitus, bolest bubrega i drugi hormonski poremećaji |
Povraćanje, malaksalost i slabiji apetit | Bolesti organa za varenje, bolest bubrega ili trovanja, uključujući višak vitamina D |
Hromost i bol u kostima | Povrede, bolesti zglobova, infekcije ili tumori kostiju |
Deformacije ili prelomi kostiju | Trauma, drugi metabolički poremećaji kostiju ili tumori |
Kako se postavlja dijagnoza?
Veterinar uzima podatke o simptomima, ishrani, suplementima, lekovima i ranijim bolestima, a zatim bira potrebne preglede. Ponesite naziv hrane ili tačan sastav domaćih obroka i podatke o svim dodacima. Važna je i mogućnost izlaganja preparatima sa vitaminom D ili sredstvima protiv glodara, jer pojedini rodenticidi sadrže holekalciferol.
Analize mogu obuhvatiti ukupni i jonizovani kalcijum, fosfor, pokazatelje funkcije bubrega i pregled urina. PTH se tumači zajedno sa istovremenim nivoom kalcijuma: kod povišenog kalcijuma očekuje se potisnuto lučenje PTH, pa i vrednost unutar laboratorijskog raspona može biti neprimerena. Sam povišen kalcijum nije dovoljan za dijagnozu, jer ima više mogućih uzroka.
Kod sekundarnog nutritivnog oblika kalcijum u krvi može ostati normalan uprkos značajnim promenama na kostima. Rendgenski snimci pomažu u proceni mineralizacije kostiju, deformacija i preloma. Kada se sumnja na primarni oblik, ultrazvuk vrata može pomoći u pronalaženju promenjene paratireoidne žlezde, ali se nalaz tumači uz laboratorijske rezultate.
Lečenje zavisi od uzroka
Kod primarnog hiperparatireoidizma često se preporučuje hirurško uklanjanje zahvaćenog tkiva. Posle zahvata kalcijum može značajno pasti, zbog čega su potrebne kontrole i, prema nalazu, preparati kalcijuma i aktivnog vitamina D. Plan praćenja određuje veterinar; suplementi se ne daju niti menjaju na svoju ruku.
Kod nutritivnog oblika osnova lečenja je prelazak na potpunu i uravnoteženu ishranu primerenu uzrastu i veličini psa ili stručno formulisan domaći obrok. Nasumično dodavanje kalcijuma ili vitamina D može napraviti novi poremećaj. Ako postoje bol, deformacije ili prelomi, potrebno je dodatno lečenje i prilagođeno ograničenje aktivnosti.
Kod renalnog oblika leči se i prati hronična bolest bubrega. Plan može uključivati prilagođenu ishranu, kontrolu fosfora i lekove odabrane prema nalazima. Hronična bolest bubrega se obično ne može potpuno ukloniti, ali se njene posledice mogu ublažavati. Kalcitriol nije pogodan za svakog pacijenta i zahteva pažljiv laboratorijski nadzor.
Lekovi protiv bolova i mučnine biraju se prema opštem stanju psa. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi mogu biti rizični kod bolesti bubrega ili dehidratacije i nisu rutinski izbor za sve obolele pse. Lečenje preloma zavisi od mesta povrede i kvaliteta kostiju; operacija nije uvek moguća ili najbolja opcija.
Šta vlasnik može da uradi do pregleda?
Ako pas hramlje ili pokazuje bol, sprečite skakanje, stepenice i grubu igru. Smestite ga u miran, bezbedan prostor i dogovorite pregled što pre. Ne pokušavajte da ispravljate deformacije ili nameštate kost i ne dajte ljudske analgetike niti druge lekove bez veterinarskog uputstva.
Kod sumnje na prelom, jakog bola, napada, kolapsa ili nemogućnosti kretanja odmah pozovite veterinarsku ambulantu. Tokom transporta smanjite pomeranje povređenog dela tela i pratite uputstva osoblja. Hitnu procenu zahtevaju i uporno povraćanje uz izraženu slabost ili naglo pogoršanje stanja.
Nega i praćenje oporavka
Bolji apetit i veća aktivnost mogu ukazivati na poboljšanje, ali ne potvrđuju da su kosti oporavljene ili da je regulacija kalcijuma normalna. Prestanak hromosti posle leka protiv bolova nije razlog za povratak punoj aktivnosti.
Kontrolne analize i, kada su potrebni, snimci kostiju omogućavaju procenu uspeha lečenja. Posle intervencije na paratireoidnoj žlezdi posebno pratite drhtanje, nemir, ukočenost ili grčeve i odmah obavestite veterinara ako se pojave.
Ako je potrebno mirovanje u boksu ili ograđenom prostoru, pas treba da ima dovoljno mesta da udobno stoji, okrene se i legne. Obezbedite meku podlogu koja ne klizi. Stepen ograničenja, izlaske radi nužde i trajanje mirovanja određuje veterinar prema riziku od preloma i postojećim povredama. Ne menjajte propisanu ishranu ili terapiju bez dogovora.
Hiperparatireoidizam kod štenaca
Kod štenaca je posebno važan nutritivni oblik, jer brzo rastuće kosti zavise od pravilne ishrane. Ipak, nije tačno da svako štene sa hiperparatireoidizmom ima isključivo problem sa ishranom: moguće su i bolesti bubrega i drugi uzroci. Bol, hromost ili deformacije kod šteneta zahtevaju pregled, a ne samo promenu hrane.
Kod nekomplikovanog nutritivnog oblika korekcija obroka je ključna, ali oporavak kostiju zahteva vreme i praćenje. Prelomi i izražene deformacije zahtevaju dodatnu procenu, a neke posledice mogu ostati trajne. Posebno kod štenaca velikih rasa izbegavajte samostalno dodavanje mineralnih suplemenata uz već uravnoteženu hranu.
Prognoza
Prognoza zavisi od oblika bolesti, njenog trajanja i komplikacija. Primarni oblik izazvan benignom promenom često ima povoljan ishod nakon odgovarajućeg lečenja i praćenja. Kod nutritivnog oblika poboljšanje je moguće uz pravilnu ishranu, ali teške deformacije ili neurološke posledice ne moraju potpuno nestati.
Kod renalnog oblika prognoza u velikoj meri zavisi od stadijuma i toka bolesti bubrega. Ne postoji jedinstven rok oporavka za sve pse; kliničko poboljšanje i obnova koštanog tkiva ne odvijaju se nužno istom brzinom.
Može li se bolest sprečiti?
Ne postoji pouzdana mera koja sprečava primarni hiperparatireoidizam. Rizik od nutritivnog oblika može se znatno smanjiti potpunom, uravnoteženom ishranom za odgovarajuću životnu fazu. Ako pripremate obroke kod kuće, recept treba da sastavi veterinar sa znanjem iz ishrane životinja.
Redovni veterinarski pregledi i analize prema uzrastu i riziku mogu pomoći da se bolest bubrega ranije prepozna, ali ne garantuju sprečavanje renalnog hiperparatireoidizma. Kod psa sa već dijagnostikovanom bolešću bubrega važno je dosledno praćenje i kontrolisanje mineralnog metabolizma prema planu veterinara.
